За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
РТС, 27. 4. 2025, Дан сећања на жртве усташког геноцида, слике које никад не бледе
У Спомен-подручју Доња Градина обележава се Дан сећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Ове године обележава се 80 година од пробоја последње групе логораша из Јасеновца, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи. У систему логора Јасеновац убијено је 700.000… Искра, 5. 1. 2017, Љиљана Сталетовић: Српска кандила на Косову – Црква Светог Илије у Вучитрну [из Архиве, Фото]
Прича о цркви Светог Илије у Вучитрну, чија је градња трајала 43 године, је прича о невероватном стрпљењу, довитљивости и несебичности вучитрнских Срба. Али и прича о заједништву и солидарности православних и муслимана који су градили цркву и џамију. Изградња цркве и школе у Вучитрну сматра се једним од најкрупнијих… Политика, 26. 4. 2025, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА У ЗАПАДНОЈ СЛАВОНИЈИ (1): Бљесак” донео смрт, разарања и егзодус
РТРС, Срна, 26. 4. 2025, Брод: Одата пошта за 88 Срба пронађених у масовној гробници [Мапа]
На градском гробљу у Броду данас су положени вијенци и одата пошта за 88 Срба који су убијени током окупације ове општине и бачени у масовну гробницу, откривену тек послије ослобођења града у Одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је да су међу убијенима били цивили…
Српски меморијал, Небојша Озимић Блог, 27. 1. 2017, Писмо Светолика М. Драгачевца Адолфу Хитлеру [из Архиве] Фото
Светолик М. Драгачевац је до 25. марта 1941. године био један од бројних пензионисаних среских начелника Краљевине Југославије – пензију је дочекао у Параћину и уживао у њој све до оног дана када је влада Цветковић-Мачек потписала приступање Краљевине Југославије Тројном пакту. Изнервиран, понижен и шта све још не Драгачевац… РТ Балкан, 24. 4. 2025, Миломир Степић: Томпсон – Друштвени симптом или дијагноза
Томпсон – то су Хрвати. Односно, велика већина Хрвата. Зар пола милиона људи на његовом „перформансу“ почетком јула 2025. неће бити још један доказ који оповргава (псеудо)теорије о „хрватској демокрацији“ из 1991, а још више о „два камиона усташа“ из 1941? U Загребу се 5. јула спрема велика (нео)усташка „фешта“.…






