За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, 28. 6. 2025, Милан Ракић – На Газиместану
Милан Ракић На Газиместану Силни оклопници, без мане и страха, Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка, Ви јурнусте тада у облаку праха, И настаде тресак и крвава трка. Заљуљано царство сурвало се с вама… Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом… СПОНА, 14. 6. 2025, Александра Новаков у САНУ: Српска мушка гимназија у Скопљу (130 година оснивања) [Видео]
Српска мушка гимназија у Скопљу је почела са радом 19. новембра 1894 у дечанском метоху. Била је интернатског типа. Поједини ученици су били благодејанци (стипендисти). Почела је рад као нижа четворораазредна гимназија а ослобођење 1912. је дочекала као осморазредна виша гимназија из које је проистекла и четворогодишња Учитељска школа. Радила… Политика, 19. 6. 2025, У испосници Светог Петра Коришког: Слава оскрнављене светиње
На великим стубовима који су некада носили читав горњи спрат виде се нове пукотине. Незаконити радови испод њих поткопали су темеље и камен је почео да пуца „Симона ми је синоћ појела крстић на колачу”, каже Горица Шћепановић Ђунић у испосници Светог Петра Коришког, у стенама, високо изнад Призрена. Слава…
Глас Српске, СРНА, 26. 6. 2025, Прослављени Свети мученици житомислићки [Мапа]
У манастиру Житомислић код Мостара данас су прослављени Свети мученици житомислићки и обиљежено 20 година од обнове манастира. Свету архијерејску литургију служиле су владике захумско-херцеговачки Димитрије и бихаћко-петровачки Сергије. Епископ Сергије је у бесједи истакао да је прошлост овога манастира страдална, васкрсна, сведочећа и опомињућа, баш као и прошлост већине…
Искра, 16.6.2025, Владимир Умељић: Јастребарско, мучилиште и губилиште за српску децу [Мапа, Фото]
Геноцидна хрватска држава 1941-1945. је у оквиру својих стремљења да изврши што масовнији Србоцид ушла у историју и по једном јединственом феномену у историји човечанства, наиме, по оснивању концентрационих логора смрти искључиво за (претежно српску) децу. Логор Јастребарско је страшна парадигма овог тоталног помрачења духа и, истовремено, најјаснији пример уске… Политика, 25. 6. 2025, Помен жртвама усташког злочина које су бачене у Придворачку јаму [Мапа]
Потомци жртава страдалих током свирепог усташког покоља у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године и представници градске управе Требиње јуче су положили цвеће на спомен-обележја 13 страдалих Срба који су бачени у Придворачку јаму. Жељко Шакота, потомак Бошка Шакоте, командира полиције Требиње, који је и сам страдао…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 6.8.2017, Сјећање на гаравичке жртве
Историјским часом у Гаравицама код Бихаћа, почело је обиљежавање 76 година од страдања више од 12.000 људи тог краја, углавном Срба, које су у љето 1941. године побиле усташе.
Након историјског часа, у Спомен-подручју Гаравице за страдале је служен парастос на српском, јеврејском и ромском језику.
Парастосу присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, посланик Владо Глигорић у име НСРС, министри рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић и унутрашњих послова Драган Лукач у име Владе Српске, представник српског члана Предсједништва БиХ Марија Милић и лидер ПДП-а Бранис[...]
Политика, 5. 4. 2025, Ноћ када је НАТО од Алексинца направио „српску Хирошиму”
Мирно вече у Алексиначком Поморављу је 5. априла 1999. претворено у смрт. У ноћи ужаса, када је погођено срце градића на Моравици и Јужној Морави, убијено је 12 житеља овог града
На данашњи дан пре 26 година у 21.35 авиони НАТО алијансе сравнили су пројектилима Алексинац са земљом. Био је то други напад, јер су прве бомбе испаљене на овај град 26. марта увече, око 20.15. Мета је била индустријска зона између ауто-пута Ниш–Београд и Јужне Мораве и центра варошице – Пољопривредни комбинат, главна аутобуска станица, погони конфекције, две ауто-школе, познати мотел „Морава”... Срећом, нико те в[...]
РТРС, Срна, 16.9.2020, Пробој Солунског фронта - побједа за историју
Послије тродневне офанзиве, која је почела 15. септембра 1918. у раним јутарњим часовима, Прва и Друга српска армија пробиле су 17. септембра Солунски фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату.
Мјесец и по дана касије капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка.
Пробој Солуског фронта представља један од најважнијих догађаја у српској историји.
Српске снаге "пресјекле" су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје.
При томе, Срби су продирали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да ус[...]
![Фонд стратешке културе, 9. 2. 2015, Витали ЖУЧНИ: Извештаји. Део 1. Др Арчибалд Рајс [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23260-350x200-no.jpg)
Фонд стратешке културе, 9. 2. 2015, Витали ЖУЧНИ: Извештаји. Део 1. Др Арчибалд Рајс [из Архиве]
Последње деценије XIX века британскe колонијалнe трупе трпеле су честе поразе у Пешевару од ратоборних и поноситих Паштуна, који нису желели бити њихово колонијално робље.
Смишљајући како да се промени однос и постигну жељени „успеси“, досетио се неко од надмених колонијалних господара да се примени ловачка тактика. Тада, на потконтиненту у лову на крупну дивљач (тигрови, биволи, слонови) докони колонијални господари користили су зрна са меким врхом, која су се при удару у тело деформисала и стварала веома тешке ране, те би огромна звер убрзо клонула услед губитка крви, не угрожавајући свога [...]
СРНА, 17. 8. 2023, Велика улога Кола српских сестара у српском друштву
Веома је значајна улога Кола српских сестара у српском друштву, посебно у тешким временима, попут ратних деведесетих у Херцеговини, када су несебично помагале народу, речено је на вечерашњој свечаној академији "Диптих о милосрђу" у Tребињу, одржаној поводом 120 година од оснивања Кола.
Његово преосвештенство епископ диселдорфски и све Њемачке Григорије истакао је да је веома велики значај институције Кола српских сестара, које је увијек активно, нарочито у критичним временима и тамо гдје је српски народ угрожен.
Владика Григорије изјавио је новинарима уочи академије да је веома значајна [...]
