За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Жртве из Адашеваца
Од: Biljana LAZIĆ Датум: 01. јул 2016. 22.22 Наслов: СРПСКЕ ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА Коме: srpski.memorijal@gmail.com Поштовани, из новина сам сазнала за рад Друштва. Радим као наставник историје у ОШ “ Вук Караџић“ Адашевци, општина Шид. У школском дворишту налази се споменик жртвама фашистичког терора и борцима НОБ-а. У Књизи „Адашевачки устанак“…
Први светски рат, логор у Ашаху
Од: Lidija Vucic Датум: 27. јун 2016. 13.18 Наслов: Коме: srpski.memorijal@gmail.com Управном одбору Друштва за подизање Меморијалног центра српских жртава геноцида у 20. веку Пратећи писање штампе о различитим историјским чињеницама, посебно о онима у току 20. века, сазнала сам за оснивање вашег Друштва. Сматрам да су идеја о Меморијалном…
СРНА, 28.6.2016, Служен помен за младу краљеву војску
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ – Код спомен-крста у близини јаме Понор у Миљевини код Фоче данас је служен помен-парастос за више хиљада младих краљевих војника из Србије, које је у мају 1945. године ликвидирала тадашња нова комунистичка власт. Јама Понор, у коју је бачено око 2.000 војника, само је једно…
Спутњик, 17. 6. 2016, Степинац је балкански Ајхман
Покушаји да се кардинал Алојзије Степинац прогласи за свеца и организовање изложбе о његовом животу у Европском парламенту имају за циљ стварање мита о свецу — оснивачу хрватске државе, каже историчар Јован Пејин. Само поглед на насловну страну књиге историчара Јована Пејина о кардиналу Алојзију Степинцу довољно говори шта аутор…
Душан Рњак: Српске жртве у 20. веку
From: Dusan Rnjak <dusan.rnjak@gmail.com> Date: 2016-06-16 10:51 GMT+02:00 Subject: srpske žrtve u 20. veku To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, u prilogu vam šaljemo spisak srpskih žrtava u 20. veku za koje mi znamo. S poštovanjem, Prof. dr Dušan Rnjak Spisak srpskih žrtava Cupać Stevo iz Benkovca vlasnik autobusa osuđen prekim sudom u…
Блиц, 19.6.2016, Скривао комунисте, они га стрељали: Недавно рехабилитован индустријалац Александар Симовић
Александар Симовић (1889–1945), носилац Албанске споменице и француске Легије части, у Другом светском рату скривао је комунисте, а они су га – стрељали! Симовић је у родном Обреновцу добио улицу још 2006, а званично је рехабилитован тек недавно, марта ове године. Овај познати индустријалац скривао је водеће комунисте од окупатора.…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 28.4.2017, У Београду отворена изложба „Јасеновац - право на незаборав“
У Београду је вечерас отворена српско-јеврејска изложба "Јасеновац-право на незаборав" са које је поручено да злочин, и када се опрости, мора да буде запамћен, како зло у времену подигнутих националних и вјерских страсти не би васкрсло у још екстремнијем облику.
Предсједник Народне скупштине Србије Маја Гојковић, која је отворила изложбу у Дому народне скупштине, рекла је да само помињање Јасеновца, Логорграда и осталих стратишта у Независној Држави Хрватској асоцирају на затирање породица и огњишта.
"Злочин не сме да се заборави, чак и ако се опрости. То је наш завет. Србија т[...]
Вечерње новости.ба, Искра, 2. 6. 2025, Жлијебац: Спомен-табла жртвама хрватског усташког терора
Данас је у Жлијебцу, на граници општина Сребреница и Братунац у Републици Српској, откривена спомен-плоча на којој су уписана имена српских жртава усташког терора из Другог свjетског рата из Жлијебца, Врањковине, Бољевића, Факовића и околних села.
У Факовићима је убијено око 220 цивила од којих је око 50 заклано, а око 170 стријељано из пушкомитраљеза и закопано у двије јаме. Усташе су даље наставиле са клањем и убијањем у селима Бољевићи, Јакетићи, Врањковине и Жлијебац под командом Анте Царатанома. У том покољу живот је изгубио Томо Балмазовић са још 8 чланова своје породице као и Спасоје В[...]
Политика, 14.1.2018, Гвозден Оташевић: Батаљон смрти
Чачак – На ратним пољима Србије те 1914. они су били најлепши цветови и последња нада да ће својим младалачким жаром и беспримерним патриотизмом, који ће унети међу трупе искусних али изнемоглих ратника, разбити Поћорекову казнену експедицију и одбранити част своје земље...
о се и догодило. Када су напустили касарну у Скопљу и у беспрекорном реду изашли на улицу, маса света дочека их цвећем. Било је оних што нису могли да задрже сузе и јецај: „Одоше ђаци на фронт... Одоше ђаци у смрт...” Букети орошени сузама падају на поносне младиће, чији се бајонети и капларске звездице пресијавају на су[...]
Политика, 27. 6. 2024, Споменик посвећен младости страдалој у ратовима деведесетих
На четрдесет гранитних плоча у Улици Мишка Крањца урезано је 1009 имена оних који су живот оставили на Космету, 43 имена погинулих војника у оружаном сукобу у Словенији и 90 имена страдалих Раковичана у ратовима од 1991. до 1999.
На Дан ратних ветерана, на Видовдан, сутра тачно у подне у Раковици у Улици Мишка Крањца 2 биће освештан и откривен јединствен споменик на нашим просторима посвећен погинулим и несталим борцима на Косову и Метохији у борбама од 1998. до 1999. године.
На четрдесет гранитних плоча урезано је 1009 имена оних који су свој живот оставили на Космету. Међу њима је и 10[...]
РТРС, Срна, 19. 10. 2024, Роман Борислава Косановића о страдању Срба у Ораховцу
У Народној библиотеци "Бранко Чучак" у Хан Пијеску промовисан је роман Борислава Косановића "Ораховац рововима омеђен", други дио трилогије о страдању српског народа на Косову и Метохији и о трагичним догађајима у Ораховцу 1998. године.
Косановић је рекао да је ова књига наставак приче о књижевној породици Огњановић кроз чије се страдање и битисање на Косову и Метохији приказује 25 година страдања српског народа на овом подручју, без казне за почињене злочине над Србима.
Он је напоменуо да је Ораховац само централни мотив романа, као град који је терористичка ОВК окупирала од 17. до 20. [...]
