За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 19. 9. 2014, Умро последњи Миситин устаник
Бранислав Степанић, отишао последњи учесник ослобађања Лознице Бранислав Степанић је био припадник лозничких устаника који су 31. августа 1941. године под командом потпуковника Војске Краљевине Југославије Веселина Мисите ослободили Лозницу од немачке окупације. Лозница је тада постала прва већа варош ослобођена од Немаца у поробљеној Европи. Тек од краја деведесетих година…
Вечерње новости, 8.9.2014. Лесковац сравњен по жељи Коче Поповића
Стравично разарање Лесковца током савезничког бомбардовања 6. септембра 1944. још обавија зид ћутања. Неколико хиљада цивила убијено за непуна два сата. 28 „пријатељских“ бомбардера сручило 69 тона бомби У ТИТОВОЈ Југославији врло ретко се говорило о савезничком бомбардовању наших градова крајем Другог светског рата. Највише Србије, тврде историчари. Ако су…
Вечерње новости, 31.8.2017, Силан беше Јанковић Стојане
У храму Светог Ђорђа на Чукарици парастос поводом 327 година од смрти најславнијег српског ускока. Окупили се поносни потомци ускока из Равних Котара и Буковице на помену славном претку По, шести пут, Срби пореклом из Равних Котара и Буковице, окупили у храму Светог Ђорђа у београдском насељу Чукарица. Окупили се…
Вечерње новости, 25. 8. 2014, Мачков камен: Плато смрти на Јагодњи
Дуг је пут до Мачковог камена, попришта најкрвавије битке Великог рата. Драган Грујић из Крупња покушава да направи прву меморијалну изложбу о чувеној бици, пошто се држава цео век није сетила да тако нешто уради НАЈКРВАВИЈИ бој Великог рата, по речима аустријских команданата, вођен је у малој Србији на платоу…
Српско војничко гробље у Тијеу: Крст на вечној стражи
Вечерње новости | Горан Чворовић | 06. јул 2014. Многи су кости оставили овде, не знајући ни где је та Француска, о којој су, исцепаних опанака с водом до колена у плитким рововима, толико слушали од својих егзотичних и витешких сабораца ЖИВОЈИН Аврамовић, Милоје Петровић, Јордан Костић, Драги Добросављевић, Атанасије…
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске… Не заборављамо – Памтимо
РТС, 5. 6. 2024, Годишњица од убиства Димитрија Поповића у Грачаници
Парастосом на локалном гробљу, полагањем венаца и цвећа, поетским часом крај спомен капеле и академијом, у Грачаници је обележена годишњица убиства Димитрија Поповића.
У ноћи 4. јуна, пре тачно две деценије Аљберт Краснићи и Љабинот Гаши, пуцали су рафално аутоматским оружјем из возила у покрету на српске дечаке испред киоска брзе хране у Грачаници.
Седамнаестогодишњи Димтрије Поповић смтрно је страдао. Тада малолетни Краснићи осуђен је на девет и по година затвора, а Гаши је ослобођен кривице.
Мајка убијеног Димитрија, Јоргованка Поповић каже да и после двадесет године ране једнако б[...]
ИН4С, 5.10.2021, Сто година Албанске споменице
Марка је пуштена у оптицај 15. септембра 2021. године у тиражу од 25.000 примерака
Након што су армије Централних сила, у јесен 1915. опколиле Србију, главнокомандујући српске војске, престолонаследник Александар, са државним врхом и командантима својих армија доноси одлуку о преласку Албаније, јер је пут војсци из Метохије, где је била концентрисана, преко Македоније био одсечен.
Повлачење српске војске и цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе, од новембра 1915. до јануара 1916. године, у историји је забележено као Албанска голгота. Захваљујући савезницима, измучени српски [...]
Блиц, 27.2.2014, Снимак сведочења припадника Озне о стрељању у Горњем Милановцу
Драган Хаџић, бивши припадник Озне, сведочио је још 2012. о недавно откривеној гробници на Брду мира у Горњем Милановцу, а у којој се налазе жртве које су стрељале комнистичке власти на крају Другог светског рата.
Хаџић се сам јавио Државној комисији за тајне гробнице и пристао да га снимају док показује где су закопане жртве и прича шта се тада дешавало.
- Хаџић се сам пријавио и донео оригинални документ Озне, са око 350 стрељаних људи из Горњег Милановца и околине - каже за “Блиц” историчар др Срђан Цветковић, тадашњи секретар Комисије за тајне гробнице.
Др Цветковић је са својом с[...]
Курир, 18. 4. 2024, Спомен-табла за незаборав: Први оружани отпор 1941 – у Доњем Добрићу
Четири дана после потписивања капитулације Војске Краљевине Југославије, код Крнића колибе у лозничком селу Доњем Добрићу, 21. априла 1941. године, убијен је један немачки потпоручник, док су још два немачка војника рањена.
Био је то први оружани отпор немачком окупатору, али се све до пре неколико година за догађај није много знали ни у лозничком крају, а камоли ван њега. У недељу, 83 године касније у центру села, Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ организују свечано постављање спомен-табле као будућег трајног сећање на тај дан.
Обележавање тог датума почело је редовно од пр[...]
![KoSSev, 8. 4. 2018, Из Дечанске ризнице: Манастир Високи Дечани у комунистичкој Југославији: ’Ваља нама бити овде‘ [из Архиве] Фото](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26739-350x200-no.jpg)
KoSSev, 8. 4. 2018, Из Дечанске ризнице: Манастир Високи Дечани у комунистичкој Југославији: ’Ваља нама бити овде‘ [из Архиве] Фото
„Особито Дечани, претрпели су много штете: зиратна земља им је скоро сва одузета, шуме посечене и попаљене, виногради и воћњаци посечени и упропашћени“ – овако је Синод СПЦ писао Сабору о Високим Дечанима 1947. године.
Метохијски манастир се у комунистичкој Југославији, као и остатак СПЦ, суочио са национализацијом земљишних поседа, а за период током шездесетих и седамдесетих у манастирској архиви је сачувано преко стотину различитих докумената у којима се говори о штетама причињеним манастиру, крађама и оштећењима имовине, притисцима. Починиоци су често наведени именом и презименом, али су р[...]
