За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 9. 4. 2015, Саво Греговић: Погибија Павла Ђуришића и 120 официра у Јасеновцу 21. априла 1945. [из Архиве] – На данашњи дан
Павла Ђуришића, Драгишу Васића, Захарија Остојића и Петра Баћевића усташе су зверски умориле. Секула Дрљевић је четнике предао злогласном усташком попу Филиповићу Пролећа 1945. године креће велика група црногорских и херцеговачких четника заједно с великим бројем избеглица пут Словеније, како би нашли уточиште, након што је било извесно да ће… РТРС, Срна, 20. 4.2025, Трага се за још 211 Срба несталих на подручју Сарајева и околних општина
Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево најавила је да ће у уторак, 22. априла, обиљежити Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије и истакла да се на овом подручју и даље трага за 211 лица српске националности несталих током трагичног сукоба у БиХ. Према посљедњим подацима, још… Искра, 15. 4. 2025, Владимир Умељић: Моћ речи и реч моћи
На почетку беjaше реч…“ (Јеванђеље по Јовану, 1,1-18) Шта је у данашње време код човека још остало од ове новозаветне поуке? Руси су својом специјалном операцијом у Украјини прекршили међународно право, НАТО својом агресијом на остатак друге Југославије крајем 20. века не? Срби су од тада „геноцидни злочинци“, као што… Спутњик, 18. 4. 2025, Валандово: Капела у Удову која чува тајну српског страдања на Велики петак – 110 година од Валандовског покоља [Фото]
Сто десет година је прошло од дана када је на Велики петак 1915. године мученичком смрћу настрадало више од 280 српских војника, од којих су многи били тек регрутовани дечаци. Оно што је најтрагичније, на најтужнији православни празник, српски јунаци су страдали од руке православног народа – Бугара. Тог 2.… Фондација Заборављени коријени, 18. 4. 2025, Спаљивање српске дјеце у селу Брижина 20. априла 1942. године [Списак страдалих] – На данашњи дан
Најмасовнији злочин над српском дјецом у селу Брижина код Бугојна усташе су починиле 20. априла 1942. године. У штали Недељка Пилиповића тог дана живо је спаљено 86 мјештана српске националности, међу којима 46 дјеце млађе од 16 година — од чега 28 дјеце млађе од пет година. Повод за овај…
Вечерње новости, 18. 3. 2017, Новица Пешић: Четнички одреди настављају борбу [из Архиве, In memoriam]
Више од хиљаду аустријских војника свакодневно је гонило војводу Косту Војиновића. Довели су специјални граничарски батаљон из Далмације. Он је вешто избегавао потере, али и прихватао борбу ОКО 1.500 четника сврстаних у мање чете и групе дејствовало је с планина Козјак, Кукавица, Гољак, Радан, Пролом, Арбанашке планине, Видојевице и Пасјаче.…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 30.4.2017, Штрбац: Срби кажњени јер су се бранили
Хрватска никада није санкционисана због напада на подручје под заштитом УН, нити је ико кажњен за етничко чишћење и бомбардовање српских цивила у Западној Славонији у мају 1995. године, али је међународно правосуђе казнило Србе због потеза које су предузели како би се од тога одбранили, рекао је директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.
Он је подсјетио да су 1. и 2. маја 1995. године у акцији "Бљесак" хрватске оружане снаге извршиле агресију на српску област Западна Славонија или Сектор Запад под заштитом УН-а, која је била у саставу Републике Српске Крајине /РСК/.[...]
РТРС, Срна, 16.2.2018, Сјећање на страдале Србе у терористичком нападу у Ливадицама
У Цркви Свете Петке у Лапљем Селу код Приштине данас ће бити служен парастос Србима убијеним у терористичком нападу, а у селу Ливадице код Подујева положено цвијеће на мјесту гдје је прије 17 година на постављену мину налетио аутобус "Нишекспреса" којим су расељени косовски Срби ишли на Задушнице у Грачаницу, у пратњи војника Кфора.
Из Епархије рашко-призренске најављено је да ће парастос од 11.00 часова служити представници те епархије.
У овом терористичком нападу, једном од намонструознијих злочина над косметским Србима од доласка међународних снага на Косово и Метохију, 16. фебруара 2[...]
РТС,СРНА, 8.5.2016, Спомен на жртве хрватског усташког логора Јасеновац – 71. година од пробоја јасеновачких логораша
Полагањем венаца на спомен-подручје Доња Градина код Козарске Дубице обележена је 71. година од страдања жртава усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореал жртве, рекао је председник Србије Томислав Николић и поручио да то што су деценије прошле од стравичног геноцида није разлог зашто се у свету ћути о томе.
Почело служење парастоса за невино страдале жртве
ДОЊА ГРАДИНА, 8. МАЈА /СРНА/ - У Спомен-подручју Доња Градина, на гробном пољу "Храстови", почело је служење [...]
Вечерње новости, 5. 5. 2021, ДАВИД НАСРНУО НА ГОЛИЈАТА: Редитељ Никола Лоренцин о документарно-играном филму "Драва се не предаје"
НИ после осамдесет година од јуначког и трагичног чина команданта краљевског монитора "Драва", поручника фрегате Александра Берића, не престајемо да се дивимо и да се чиста срца клањамо његовој храбрости.
Једноставно: да поштујемо војничку заклетву коју је под државном заставом Берић у неравноправној борби, до потонућа брода, часно положио домовини на олтар - каже, за "Новости", редитељ Никола Лоренцин, који је недавно завршио снимање играно-документарног филма "Драва се не предаје".
Овим филмом аутор нас подсећа на велико херојство посаде "Драве" и поручника Берића који су 12. априла 19[...]
Вечерње новости, 4.4.2015, Жртве НАТО агресије на СРЈ: Марија Тошовић из Мердара - Моја Бојана, најмлађа жртва НАТО бомбардовања, би сада имала 16 година
Исповест Марије Тошовић из Мердара, којој су НАТО бомбе убиле ћеркицу и супруга Божину. Преживела пакао у седмом месецу трудноће
Мала Бојана Тошовић, из Мердара, ове године би напунила шеснаест година. Али, тек што је проходала и почела да изговара прве речи, са оцем Божином, почетком априла 1999. године, настрадала је од НАТО бомби. Тада једанаестомесечна беба погинула је у очевом наручју када су ракете, које су засуле малено село на административној линији куршумлијске и подујевске општине, пале на њихову кућу. У овом нападу једина је преживела девојчицина мајка Марија и сама тешко рањена[...]
