За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 15. 10. 2024, Веритас: Убице шетају слободне, а гдје су убијени госпићки Срби?
Тијела српских цивила, становника Госпића, које су хрватски и полицајци изводили у јесен 1991. године и ликвидирали, још нису пронађена, док су њихове убице и данас на високим положајима у хрватској војсци, полицији и власти, објавио је данас Информационо документациони центар „Веритас“. Према „Веритасовим“ подацима, убијено је најмање 129 лица…
Погледи, Поља, 14. 10. 2024, Две муњевите лекције на ’ђавољем острву‘ – Даница Радовић Ђурђевић
Из мрака голооточких сећања Драгутин Добривојевић издваја дочек нове 1950. године. Била је то „срећна Нова“ под усташким батинама, уз Титове речи и велебитску буру. Непосредно пре те „срећне Нове“ дошли су из Сарајева, из Босне заправо, батинаши, усташе из ратне Ханџар-дивизије. Били су то млади муслимани који су издржавали…
Јужне вести, 14. 10. 2024, Пре 80 година Ниш ослобођен у Другом светском рату
Протеривањем немачких јединица из Нишке Бање и Ниша и спајањем Народноослободилачке војске Југославије, Бугарске армије и совјетског ваздухопловства у центру Ниша код тадашњег хотела „Оријент“, садашњег „Амбасадора“ званично је и коначно ослобођен Ниш у Другом светском рату. Операција ослобађања Ниша почела је 8. октобра 1944. године, али је шест дана… Српска24.ме, 14. 10. 2024, Историчари крили: Јединице Драгутина Кесеровића 14. октобра 1944. ослободиле Крушевац – На данашњи дан [Фото]
Зашто комунисти нису могли да наведу детаље о борбама за ослобођење Крушевца 14. октобра 1944? Шта о овоме каже амерички поручник ОСС-а Крамер, учесник догађаја? Да су комунисти отимали виле, фабрике, занатске радње и друга материјална добра, то је општепознато. Али, да су отимали и датуме – то је мистерија… Политика, 12. 7. 2024, Др Александра Новаков: Петар Костић ‒ национални делатник, писац, сенатор [из Архиве] Фото
Данас се навршава 90 година од смрти најзначајнијег Призренца свога времена. Петар Костић спада у ред историјских личности које представљају симбол времена и простора у којем су живеле и радиле. Током свог деловања у Старој Србији за време османске власти био је професор и ректор Призренске богословије, директор Српске гимназије… НСПМ, Косово Онлајн, 29. 9. 2024, Игор Вукадиновић: Приштина негује наслеђе и култ свих квислиншких вођа из Другог светског рата, Западу то не смета
Историчар Игор Вукадиновић каже за Косово онлајн да Приштина негује наслеђе и култ и Џафера Деве и свих осталих квислиншких вођа из Другог светског рата, додајући да Запад нема велики проблем са обновом Девине куће јер је „прагматичан и воли да користи разне екстремне тоталитарне идеје и идеологије за остваривање… Не заборављамо – Памтимо
Блиц, 16.8.2010, Откривена масовна гробница жртава комуниста
На годишњицу првог спомена
После 65 година, потомци жртава комунистичког терора, први пут у Србији запалиће у Крагујевцу свеће за покој душа изнад гроба у коме су сахрањени њихови најмилији. Како „Блиц“ сазнаје из поузданих извора, откривено је место на којем су закопане кости више од 600 људи које су Титови партизани мучки убили после наводног ослобођења града, почевши од 21. октобра 1944.
Реч је о гробници на Варошком гробљу, изнад које стоји неугледни камени споменик, а ову информацију је потврдио и градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, који каже да је на истом месту сахрањено [...]
Политика, 10. 3. 2023, Обележен Дан сећања на страдалу децу Српског Сарајева
На подручју Сарајевско-романијске регије у рату страдало 156 малишана, међу којима су и Милица Лаловић и Наташа Учур, убијене хицима из снајпера док су играле ластиш
Источно Сарајево – Болна сећања на страдање српског народа на подручју некадашњег Српског Сарајева у трагичним сукобима у БиХ буди, између осталог, и спомен-обележје које се налази у дворишту Основне школе „Свети Сава” у данашњем Источном Сарајеву. Подигнуто је пре неколико година и посвећено је свим најмлађим страдалницима. Међу њима је и шесторо ученика поменуте школе, која на традиционалан начин обележава 11. март као Дан се[...]
Вести онлајн, 3. 8. 2024, Српски средњовековни споменици остају на Листи светске баштине у опасности (1): Светиње и даље на удару
Комитет за светску баштину Унеска одлучио је на 46. заседању у Њу Делхију да средњовековни споменици на Косову и Метохији буду задржани на Листи светске баштине у опасности, због, како се наводи, политичких проблема.
Овај аргумент први пут је наведен у извештајима ове организације од када су српски средњовековни споменици на Косову и Метохији уврштени на Унескову листу светске баштине у опасности. До сада је тај статус за четири српске светиње: Пећку патријаршију, манастире Високи Дечани и Грачаницу и Цркву Богородице Љевишке, по правилу био аргумент да је потребна савремена конзервација.
[...]
СРНА, 19. 9. 2023, Кукољева о страхотама усташког злочина у Јасеновцу
Предсједник бањалучког Удружења логораша Другог свјетског рата Добрила Кукољ испричала је данас студентима и младим члановима овог удружења у Доњој Градини о страхотама које је преживјела у усташком логору Јасеновац и указала на значај културе сјећања.
"Сваки пут када овдје дођем, а то је од 1964. године па надаље, преживљавала сам зло које сам прошла. Ова посјета за мене има посебан значај јер сам успјела и радила на томе да млади његују културу сјећања. Моја душа је задовољна када видим младе студенте и покољења која пажљиво слушају приче оних који су то зло преживјели, да се не заборави"[...]
РТ Балкан, 15. 9. 2023, Пробој Солунског фронта: Блистава српска победа која је одлучила исход Првог светског рата
Како се касније присећао краљ Александар: "Ми смо тада са маршалом Франше Д’Епереом израдили читав план о наступању и требало је да заједно марширамо преко Мађарске и Чехословачке, све до Баварске"
Пре тачно 105 година, 14. септембра 1918, српска Врховна команда издала је наредбу: "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом да од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати - без починка, до крајњих граница могућности људске и коњске снаге".
Тиме је почела једна од највећих и најблиставијих операција вођених у Првом светском рату: пробој Солунског фр[...]
