За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 5.7.2015, Парастос за 24 убијених Срба из Крњића
СРЕБРЕНИЦА, 5. ЈУЛА /СРНА/ – У цркви Светог пророка Илије у сребреничком селу Крњићи данас ће бити служен парастос за 24-оро мјештана тог села које су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. јула 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова и биће прислужене свијеће за… РТРС, СРНА, 4.7.2015, Братунац: Обиљежено страдање 3.500 Срба средњег Подриња
На братуначком Градском гробљу данас је служен парастос за око 3.500 српских цивила и војника из средњег Подриња које су припадници муслиманских снага убили у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Служен је парастос и прислужене су свијеће и за покој душе 69 убијених и 22 заробљена Србина у Залазју, Сасама, Биљачи и… Братунац: Наша истина још чека правду
Милена МАРКОВИЋ | 26. јун 2015. 21:36 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (8). Лукић: Британска резолуција покренула најцрње, неизмирене рачуне. Ови су дани претешки за српски народ у Подрињу Е, ДУШО моја… овде је дан – помрчина. А, ноћ, најдужа… РТРС, 3.7.2015, Фоча: Изложба посвећена српским добровољцима
ФОЧА, 3. ЈУЛА /СРНА/ – У галерији Музеја Старе Херцеговине у Фочи постављена је изложба фотографија и скица из Првог свјетског рата под називом „Немојте нас заборавити“ Народног музеја из Шапца, која је посвећена српским добровољцима. Изложба је прошле године, поводом 100 година од почетка Великог рата, приређена у Српској… SRNA, 2.7.2016, Odnos Hrvatske prema Srbima još gori nakon ulaska u EU
Бanjaluka – Prošlo je već dvije godine otkako je Hrvatska postala članica Evropske unije, ali nijedan problem izbjeglih i prognanih Srba nije riješen, rekao je danas predsjednik Udruženja Srba iz Hrvatske u Beogradu Milojko Budimir. Govoreći na promociji zbornika radova “Srbi u Hrvatskoj od konstitutivnog naroda do nacionalne manjine”, koja… Цвјетко из Кушића: Правде нема, а ми савијамо главу пред неправдом
Милена МАРКОВИЋ | 25. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (7). Цвјетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили мајку и сестру, брата одвели, још му не знам гроб НА прагу између детињства и младости, између… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 12. 7. 2023, Помен страдалим Србима у Сребреници и Братунцу
СРЕБРЕНИЦА - У Братунцу и Сребреници данас се обиљежава 31 година од злочина над српским цивилима који су починиле муслиманске снаге у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначким Биљача и Загони.
Помен страдалим Србима биће служен у цркви у Сребреници, док ће почаст бити одата на гробљу у Братунцу и стратиштима у Биљачи, Сасама и Залазју.
Муслиманске снаге из Сребренице, под командом Насера Орића, 12. јула 1992. године упале су у већи број српских села и убиле 69-оро Срба.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, Виктор Нуждић истакао је[...]
![Рубикон, 16. 3. 2025, Рубикон специјал: Од Призренске лиге до Мартовског погрома [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26940-350x200-no.jpg)
Рубикон, 16. 3. 2025, Рубикон специјал: Од Призренске лиге до Мартовског погрома [Видео]
Срби на својој светој земљи трпе страдања у континуитету вековима. Да страдања нису инстант и спонтани, него циљани и намерни најбоље нам показује хронологија страдања од Призренске лиге до Мартовског погрома.
Синтеза вишевековног страдања је свој врхунац доживела током Мартовског погрома. У три дана стравичног насиља, од 17. до 19. марта горели су векови, уништени многи животи, а злочинци никада нису одговарали, а свет ћутао! „Не постоји место у свету, ни историјски моменат у времену, да је један народ толико светиња изгубио за само два дана.“ Учествовало је 60.000 Албанаца, етнички је очишћ[...]
Срна, 20.5.2016, Служен парастос и положено цвијеће на гробном мјесту 12 беба
Бањалука - На гробном мјесту 12 беба на Новом гробљу у Бањалуци данас је служен парастос и положено цвијеће поводом 24 године од смрти бањалучких беба због недостатка кисеоника 1992. године.
Парастос су служили свештеници бањалучке епархије, а цвијеће су положили делегације Удружења "12 беба", Народне скупштине Републике Српске, Миладин Драгичевић као изасланик предсједника Српске, те делегација Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рек[...]
Блиц, Бета, 15. 11. 2014, Обележено 70 година од стрељања на Језави
Удружење грађана Језава поменом на месту бившег корита реке Језаве обележило је седам деценија од када су припданици Народно-ослободилачке војске Југославије у октобру и новембру 1944. на обали Језаве стрељали неколико стотина, углавном имућних грађана Смедерева.
"До сада имамо поуздане податке за око 300 жртава стрељаних непосредно по ослобођењу Смедерева у Другом светском рату, али даље истражујемо и непрестано налазимо нове податке", рекао је агенцији Бета председник Удружења грађана Језава Ивица Савић.
"Пошто смо регистровали Удружење грађана Језава, обратићемо се градској самоуправи[...]
Глас Српске, 13.2.2018, Крвави усташки пир у Поткозарју и Пискавици
Бањалука - Служењем литургије и парастоса у храму Покрова пресвете Богородице у Поткозарју јуче је обиљежено 76 година од покоља Срба, који су починиле усташе на територији Поткозарја и Пискавице у Другом свјетском рату.
У овим селима усташе су 5. и 12. фебруара 1942. године убиле 562 мјештана, од којих 77 дјеце, а преживјели се ових злочина и сада са зебњом сјећају.
Један од њих је и деведесетогодишњи Боре Пиљагић, који је у вријеме крвавог пира имао 14 година.
- У том страшном злочину изгубио сам оца, као и неколико рођака и комшија. Било је страшно, људи су бјежали главом без обзира. И с[...]
