За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 21.6.2015, Парастос Србима убијеним на Миљевачком платоу
БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ – У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 40 Срба које су припадници хрватске војске и полиције убили на данашњи дан прије 23 године на Миљевачком платоу, територији која налазила под заштитом УНПРОФОР-а. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац подсјећа да се… РТРС, 20.6.2015, Служен парастос јадовничким жртвама
Над Шарановом јамом на Велебиту, у Хрватској, данас је служен парастос поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба. Парастос јадовничким жртвама служили су свештеници Епархије горњокарловачке и других епархија Српске православне цркве. Предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941″… Срна, 20.6.2015, Паг: Служен помен за 8.000 жртава и подигнут спомен-крст
Паг – На платоу изнад увале Слана на острву Паг данас је подигнут дрвени спомен-крст и служен помен за више од 8.000 жртава, већином Срба, побијених у камењару и утопљених у мору Пашких врата. Спомен-крст су поставили чланови Удружења „Јадовно 1941.“, који је јуче освештан у храму Ваведења Пресвете Богородице… Младен Станчић: Каленица – Плоча уместо костурнице [Мапа]
Вечерње новости | 19. јун 2015. Обележје погинулим српским војницима у боју на Брегалници у Другом балканском рату 1913. ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на… Политика, 15. 6. 2015, Слободан Кљакић: Народ између опстанка и нестанка
Статистике су поразне и носе у себи трагичну истину о народу који је доживео велика страдања у модерној историји „Сматрам извесним да су Трибали најстарији и највећи народ на целом свету”, записао је у првој књизи „Историје” византијски историчар Лаоник Халкокондил, који је живео од око 1425. до 1490. године.… РТРС, 15.6.2015, Буна код Мостара – Сјећање на српске жртве
На данашњи дан 1992. године, на Буни код Мостара, након заробљавања и одвођења из кућа, звјерски је убијено 29 српских цивила и бораца. Овај злочин никада није расвијетљен. На мосту, на ријеци Буни, запаљене су свијеће и спуштено цвијеће, у знак сјећања на страдале Србе из долине Неретве. Као нестали… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 4.2.2023, Сећање на сердара Јанка
Представници Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. положили су јуче цвеће на гробницу сердара Јанка Вукотића на Новом гробљу у Београду, одајући помен војсковођи на дан његове смрти 1927. године.
Председник Савеза Иван Стратимировић обратио се поштоваоцима заслуга сердара Јанка, који су се окупили упркос ветровитом и хладном времену, поручујући да не смемо да заборавимо хероје за нас важних историјских битака.
„Поменом великом војсковођи, данас се подсећамо и на јунаштво српске и црногорске браће у војсци Краљевине Црне Горе који су у борбама код Мојковца на Бадње вече и Божи[...]
![РТ Балкан, ИН4С, Отачаство, 15. 5. 2025, Памтимо Тузланску колону: Млади регрути ЈНА измасакрирани из заседе, рањене убијали чекићем; Сведочење преживелог Радована Крстића [На данашњи дан]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27992-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, ИН4С, Отачаство, 15. 5. 2025, Памтимо Тузланску колону: Млади регрути ЈНА измасакрирани из заседе, рањене убијали чекићем; Сведочење преживелог Радована Крстића [На данашњи дан]
Хашки суд уступио је предмет Тузланска колона Тужилаштву БиХ које је 2009. године обуставило поступак и закључило да у овом случају нема елемената ратног злочина
На данашњи дан, пре 33 године, на раскрсници на Брчанској малти у Тузли нападнута је колона Југословенске народне армије које се повлачила из овог града у складу са ранијим договором о мирном одласку војске. Мучки је побијено 59 припадника ЈНА и цивила.
Пет дана раније, 19. маја 1992. године, договором изасланика СРЈ и муслиманских власти у Сарајеву усаглашен је начин изласка ЈНА са простора БиХ. Моторизована колона 92. бригаде ЈНА [...]
Медија центар Одбрана, 29.10.2021, Представљени Зборници о страдању српског народа у НДХ
У Дому Војске Србије јавности су представљени зборници „Седма међународна конференција о Јасеновцу“ и „О злочинима НДХ у Гламочу, Грахову, Ливну, Дувну и Купресу“, у којима су сабрани бројни радови, саопштења и документа која сведоче о геноциду над српским народом и злочинима које је над Србима, Јеврејима и Ромима починила НДХ у Другом светском рату.
Удружење тридесетак универзитетских професора Јасеновац - Доња Градина већ 20 година настоји да, на основу историјских чињеница, постојећих и нових научних истраживања, свету представи истину о многобројним злочинима у НДХ и сачува сећање на жр[...]
![Политика, 21. 10. 2007, Нова сазнања о Јасеновцу – Антун Милетић [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20391-350x200-no.jpg)
Политика, 21. 10. 2007, Нова сазнања о Јасеновцу – Антун Милетић [из Архиве]
Ових дана је објављена књига "Концентрациони логор Јасеновац" Антуна Милетића, аутора чија су истраживања геноцида у НДХ и у Концентрационом логору Јасеновац оставила дубоки траг у историографији.
Пре две деценије Милетић је објавио прве три књиге с истим насловом у, одавно распродатом, тиражу од 10.000 примерака. Дугогодишњи начелник Архива оружаних снага СФРЈ Антун Милетић је пензионисан у чину пуковника крајем 1990. године. Објавио је двадесет књига и више од сто научних радова, чланака и фељтона, првенствено из историје Другог светског рата. Најновија књига пуковника Антуна Милетића, уз п[...]
Глас Српске, 30.8.2020, Тужни принц Сријема: Сава Шумановић је стварао срцем и страдао као жртва усташа
Велика Госпојина, 28. Август 1942. године био је тужан дан у Шиду.
Око 150 Срба власти НДХ окупиле су још у 6 ујутру на градском тргу. Одатле су утоваривани у камионе и одвођени некуда у непознатом правцу. Био је то посљедњи пут да их је ико од Шиђана видио. Након страшног мучења, стрељани су два дана касније. Тог 30. августа 1942. у Сремској Митровици усташе су стрељале око 150 Шиђана српске националности, међу њима и 46-годишњег сликара Саву Шумановића. Тако је трагично и напречац завршен живот свестраног сликара, невјероватно образованог појединца и једног од највећих међуратних умјетник[...]
