За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 15.6.2016, Миша Ђурковић: Геополитика „србијанства”
Срба више нема у многим крајевима где су живели вековима, а да за то нико никада није озбиљно одговарао Пре неколико дана водећи атлантистички таблоид у Србији на насловној страни је објавио списак захтева које Запад данас испоставља пред Србију и Србе. Они се у суштини своде на наслов који… Фонд стратешке културе, 15.6.2015, Владимир Фролов: Ватиканска злочиначка рука
Дрско и набусито, као што лопову и приличи да се брани од прозивке за крађу туђега блага, загаламише удружено институције државне и удруге хрватске на истину, аргументовано изнету од високо стручног тела руске државне администрације. Већ више од седам деценија траје договорена забрана указивања на процес притисака душобрижника РКЦ на… Politika, 15.6.2015, Savo Štrbac: Tihi egzodus i dalje traje
Upokojeni mitropolit Jovan još 2006. uputio patrijarhu pismo u kojem navodi da je u Hrvatskoj pokršteno više od 30.000 Srba Prema podacima Državnog zavoda za statistiku RH (DZS RH), na popisu stanovništva u Hrvatskoj iz 1991. godine, od ukupno 4.784.265 stanovnika, Srba je bilo 581.663 (12,2 odsto) a Jugoslovena 106.041.… Срна, 14.6.2015, Обиљежено 70 година од страдања на Лијевче пољу
СРБАЦ, 14. ЈУНА /СРНА/ – У селу Разбој код Српца данас је обиљежено 70 година од страдања бораца Југословенске војске у отаџбини на Лијевчу пољу. Помен и Свету архијерејску литургију у храму Преображења Господњег у Разбоју код Српца служили су Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки… Срна, 14.6.2015, Градња капеле за жртве „Олује“
БАНСТОЛ, 14. ЈУНА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ сремски Василије одобрио је градњу капеле у фрушкогорском насељу Банстол посвећене жртвама хрватске војне акције „Олуја“, у којој је са својих вјековних огњишта у Хрватској протјерано више од 250.000 Срба. „Срби не смеју и неће седети скрштених руку, док у Хрватској спремају… Фонд Слободан Јовановић, 9. 1. 2013, Зоран Влашковић: Уместо заштите – ликвидација
Прва нао ружана немачка експедиција из земље после Другог светског рата у Европи била кобна за двојицу Срба У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију, немачки војници су са равно 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића. ТВ камере… Не заборављамо – Памтимо
Срна, Глас Српске, 2.8.2015, Одржан парастос за 5.500 Срба и 50 Јевреја страдалих у Шушњару
Сански Мост - Полагањем вијенаца и служењем парастоса у Шушњару, општина Сански Мост, данас су обиљежене 74 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја које су убиле усташе на Илиндан 1941. године.
Свету литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и парастос за страдале на Шушњару служио је владика бихаћко-петровачки Атанасије.
Владика Атанасије је у обраћању поручио да је најважније да овај догађај и жртве на Шушњару не буду заборављени.
"Ове жртве заслужују достојно и видљиво обиљежје, а најдостојније је православни храм, капела у чијој би унутрашњости била исписа[...]
![NovosadskaRacija.com, 23. 1. 2024, Новосадска рација, погром и масакр - На данашњи дан [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18375-350x200-no.jpg)
NovosadskaRacija.com, 23. 1. 2024, Новосадска рација, погром и масакр - На данашњи дан [Мапа]
У јеку Другог светског рата, у зиму 1942 године, мађарски фашисти извршили су незапамћен злочин над Србима, Јеврејима и Ромима у јужној Бачкој. Убијања су почела на православни Божић и трајала све до 29. јануара.
Злочин су извршиле мађарске трупе Осовине у јануару 1942. године у јужној Бачкој. Укупан број погинулих цивила у рацији био је 3.809, док су места погођена рацијом Нови Сад, Бечеј, Вилово, Гардиновци, Госпођинци, Ђурђево, Жабаљ, Лок, Мошорин, Србобран, Темерин, Тител, Чуруг и Шајкаш.
Увод у прогром
После сукоба са партизанима на подручју Новог Сада (Шајкашки одред) [...]
![Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27591-350x200-no.jpg)
Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]
Хрватски усташки логор Јасеновац, заправо систем логора, био је највећа "фабрика смрти" на Југоистоку Европе, неријетко називана "балкански Аушвиц". Био је то сабирни, радни, кажњенички и заробљенички логор.
У пробој је из логора тог 22. априла 1945. године, кренуло око 600 од 1.073 колико је тада преостало логораша у логору Циглана у Јасеновцу. Тог дана, или претходне вечери, пошто је постало несумњиво да их очекује неизбјежна смрт, дио логораша се одлучује на пробој.
Од 600 колико је кренуло у пробој, преживјело их је највише 117. Истог дана у бијег су кренули и заточеници другог дијела ло[...]
![Вечерње новости, 4. 8. 2024, У дубини Крфа чује се српска труба: Између четири милиона стабала маслине живе чудесне приче о распећу и васкрсу народа и војске у Великом рату [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21604-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 4. 8. 2024, У дубини Крфа чује се српска труба: Између четири милиона стабала маслине живе чудесне приче о распећу и васкрсу народа и војске у Великом рату [Мапа]
У летњој поподневној вреви села Бенитсес на Крфу рођени Београђанин Жељко Поповић руком је показивао на кућу у самом срцу локалног шеталишта, објашњавајући да је на спрату с чела једноспратне камене зграде испред нас живео српски војвода Степа Степановић око три месеца, од јануара до априла 1916.
Онда је Жељко казао: “Идемо даље” и наредних пет минута док нисмо стигли до следеће тачке причао је:
– Српска армија је по искрцавању на Крф јануара 1916. била смештена у шест војничких логора, а српске избеглице цивили у четири. Две дивизије Прве армије су биле смештене у Ипсосу (Моравска) и у Гуви[...]
РТРС, Срна, 10. 6. 2021, На Чемерну служен парастос за 32 звјерски убијена српска цивила
На Чемерну код Илијаша данас је служен парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 29 година звјерски убили припадници тзв. Армије БиХ.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова и припадници тзв. Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња напали су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.
Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом.
Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су чланови породице Буњевац - Милош, Миросава, [...]
