За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Srna, 10.4.2015, Štrbac: Srpskim žrtvama dati imena da se njima ne bi manipulisalo
BEOGRAD – Direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac izjavio je, povodom 74 godine od osnivanja Nezavisne Države Hrvatske (NDH), da danas, kada Hrvati masovno održavaju mise zadušnice tvorcu NDH Anti Paveliću, Srbi moraju bar da se prisjete žrtava i da učine sve da budu utvrđena imena žrtava da njihov broj…
Политика, 30. 3. 2015, Милан Ристовић: Србија и ратна штета – Закаснела брига
После окончања Другог светског рата један од проблема с којимa су се сусреле нове југословенске власти био je и повратак опљачканих културних добара. Међутим, како се из документацијe Репарационе комисије владе ФНРЈ види, реаговано је споро и без добре припреме. Министарству иностраних послова Завод за заштиту споменика културе НР Србије…
Вечерње новости, 27. 3. 2015, Европа нас само гледа
Словенија, као и Србија, водеће су послератне гробнице Титове Југославије. Тајне гробнице су археолошки биљези времена зла и провалије наше будућности ПАРЛАМЕНТАРНА скупштина Савјета Европе (ПССЕ) усвојила је још 1996. Резолуцију 1096 о мјерама за демонтирање насљеђа бивших комунистичких тоталитарних система. Ова резолуција је значајна зато што је претеча свих… Спутњик, 24.3.2015, Осиромашени уранијум: Србија по смртности од тумора прва у Европи
Међу последицама НАТО бомбардовања Србије јесте и стално повећање броја оболелих и умрлих од рака. Бацање бомби с осиромашеним уранијумом на подручје Косова и Метохије и рубних делова Пчињског округа 1999. изазвало је пре десетак година праву „експлозију“ лимфома и леукемије у централној Србији, а очекује се да ће званични…
Вести, 10. 3. 2015, Заборављени српски ратник у Улму
уторак, 10 март 2015 | Вести Српско војничко гробље у Улму у протеклој години, стогодишњици почетка Великог рата, највише су посећивали Срби у немачкој покрајини Баден-Виртемберг. Сви који су желели и могли отишли су да поклоне сенима палих младих бораца у Првом светског рату, чији се посмртни остаци налазе…
СПОНА, 21. 2. 2015, Пореч – сведочење заборављених српских потомака
Манастирец – улаз у село. Хладно фебруарско јутро са призраком сунчаних трептаја на излазу из Скопља, бистри нам видике и упућује знатижељни поглед на стазе крајолика западног дела Македоније. Успони и падови, уз неизбежне теме о непромењеном току историје нашег рода, сада са новом причом о поречким Србима, о мало… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 11. 12. 2023, Нема кажњених за убиства цивила у Паулин Двору ни након 32 године
Иако су протекле 32 године од када су припадници Хрватске војске у Паулин Двору код Осијека убили 17 српских и једног мађарског цивила, правосуђе Хрватске за овај злочин још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава.
Информационо-документациони центар "Веритас" подсјећа да је међу убијеним у ноћи између 11. и 12. децембра 1991. године у Паулин Двору било осам жена и четири брачна пара. Само из породице Катић убијени су Дмитар /82/, његови синови Милан /59/ и Петар /54/[...]
Политика, 17. 2. 2024, СПЦ у Хрватској после 1945: Лички рат против Бога
У Плитвичком Љесковцу, на изворишту Плитвичких језера, усташе су 1941. срушиле цркву Лазарицу, педантно, скидајући камен по камен. Демонтажу храма, под присилом, извеле су три групе Срба који су, после, скоро сви побијени.
У лето 1991. тадашњи Епископ горњокарловачки Никанор (Богуновић) осветио је нове темеље. Потписник ових редова разговарао је тада са јединим Србином (или једним од ретких) који је некако умакао егзекуцији, после рушења цркве.
У пролеће претходне године, у парку у Грачацу (јужна Лика), основан је локални одбор Српске демократске странке. Присутном аутору овог текста, из[...]
Вечерње новости, 3. 8. 2022, ЗАГРЕБ БИ ДА ИЗБРИШЕ ГЕНОЦИД ПО СВАКУ ЦЕНУ: Академик Василије Крестић о прогону и злочинима над Србима у Хрватској и јазу између два народа
МНОГО је догађаја и проблема у хрватско-српској прошлости који ремете односе и на другачији начин се сагледавају и оцењују.
"Олуја" и "Бљесак" ће сигурно остати забележени и служити као камен спотицања у тумачењу тих догађаја. Те акције су још дубље продубиле јаз између Срба и Хрвата.
"Бљесак" и "Олују", Хрвати славе као велику победу, а Срби као трагедије свог народа и међунационалних односа. Они још више ремете односе, који су, иначе, поремећени зато што се на различите начине тумачи геноцид. Хрвати би по сваку цену да избришу геноцид. Ако то не могу, онда би да смање број жртава. Они имај[...]
Политика, 21. 8. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (31): Сужањ из једанаест логора
У бројним реаговањима на серијал „Политике” о заробљеницима Априлског рата, једно писмо је нашој редакцији стигло и из Републике Српске. Наш читалац Драгољуб Родић из Бијељине послао нам је причу о свом деди, по којем је и добио име. Његов деда Драгољуб Драган Родић (1912–1990) био је официр Краљевине Југославије и заточеник у Немачкој.
„Рођен у Бањалуци, деда је 1932. завршио Нижу школу Војне академије. Произведен је у чин потпоручника и добио је распоред у Бијељини. После низа унапређења, 1940. је као пешадијски капетан друге класе прекомандован у Сарајево, где се сели са супругом Загорко[...]
![РТ Балкан, ИН4С, Отачаство, 15. 5. 2025, Памтимо Тузланску колону: Млади регрути ЈНА измасакрирани из заседе, рањене убијали чекићем; Сведочење преживелог Радована Крстића [На данашњи дан]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27992-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, ИН4С, Отачаство, 15. 5. 2025, Памтимо Тузланску колону: Млади регрути ЈНА измасакрирани из заседе, рањене убијали чекићем; Сведочење преживелог Радована Крстића [На данашњи дан]
Хашки суд уступио је предмет Тузланска колона Тужилаштву БиХ које је 2009. године обуставило поступак и закључило да у овом случају нема елемената ратног злочина
На данашњи дан, пре 33 године, на раскрсници на Брчанској малти у Тузли нападнута је колона Југословенске народне армије које се повлачила из овог града у складу са ранијим договором о мирном одласку војске. Мучки је побијено 59 припадника ЈНА и цивила.
Пет дана раније, 19. маја 1992. године, договором изасланика СРЈ и муслиманских власти у Сарајеву усаглашен је начин изласка ЈНА са простора БиХ. Моторизована колона 92. бригаде ЈНА [...]
