За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СПОНА, 21. 2. 2015, Пореч – сведочење заборављених српских потомака
Манастирец – улаз у село. Хладно фебруарско јутро са призраком сунчаних трептаја на излазу из Скопља, бистри нам видике и упућује знатижељни поглед на стазе крајолика западног дела Македоније. Успони и падови, уз неизбежне теме о непромењеном току историје нашег рода, сада са новом причом о поречким Србима, о мало… Политика, 18.2.2015, Затворен досије „Валдхајм”
Историчар Роберт Херцштајн чије је истраживање архива у Вашингтону, Београду и Бечу помогло откривању веза Курта Валдхајма са нацистичким ратним злочинима, преминуо је крајем јануара, у 75. години у Јужној Каролини. Приликом истраживања тајних списа професор Херцштајн је нашао много писаних трагова који доказују да је Валдхајм био саучесник…
Политика, 19.2.2015, Миливоје Иванишевић: Српски меморијал
Политика| Коментари| 19.02.2015. Обновљена је стара и до сада неколико путa покретана идеја о подизању меморијалног центра посвећеног милионским људским губицима које је имао српски народ током 20. века. Тим поводом, основано је Друштво за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку. Председник Управног одбора је академик Василије… Танјуг, 15.2.2015, Смиља Аврамов: Немамо право на неутралност и заборав
Председник Србије Томислав Николић одликовао је за Дан државности Србије проф. др Смиљу Аврамов Сретењским орденом првог степена – за „нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области научне и просветне делатности”. У своје и у име осталих одликованих захвалила се проф. др Смиља Аврамов. Привилегијом година припала… Одбрана МОД, 11.2.2015, Представљена књига „Злочини над Србима у Великом рату“
У Дому Војске Србије представљена је књига Арчибалда Рајса коју је, за издавача „Свет књиге“, приредио професор др Милоје Пршић, војни историчар и пуковник у пензији. О књизи, у којој су објављене десетине докумената Арчибалда Рајса, великог пријатеља српског народа, познатог и признатог криминолога из швајцарске Лозане, којима се неупитно… НОВОСТИ САЗНАJУ Споменик жртвама „Олуjе“ у Београду
Вечерње новости | Р. Др. | 27. јануар 2015. Србија добија прво обележје у спомен убијенима у РСК 1995. У плану две локације: Ташмајдански парк и простор на ушћу Саве у Дунав СРБИЈА ће ускоро добити први споменик посвећен жртвама хрватске војне акције „Олуја“ 1995. године, а обележје ће бити… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 20. 4.2025, Трага се за још 211 Срба несталих на подручју Сарајева и околних општина
Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево најавила је да ће у уторак, 22. априла, обиљежити Дан несталих Срба Сарајевско-романијске регије и истакла да се на овом подручју и даље трага за 211 лица српске националности несталих током трагичног сукоба у БиХ.
Према посљедњим подацима, још се траже посмртни остаци несталих лица српске националности, и то са подручја федералних општина Вогошћа, Високо и Бреза по два лица, Хаџићи четири, Илиџа седам, те Ново Сарајево, Нови и Стари Град укупно 168 лица, а са подручја општина Пале два, Соколац три, Рогатиц[...]
РТ Балкан, 11. 6. 2024, Две и по деценије НАТО трупа на КиМ: Од Старог Грацка и Ливадица до одсечене главе монаха Харитона – На данашњи дан
Историја Срба под "заштитом" КФОР-а на Космету је историја убистава, пљачки, отмица, паљевина, стравичних масовних злочина за које нити је ко одговарао нити има изгледа да ће одговарати
Већ по традицији, улазак немачке оружане силе на територију Србије, трећи пут у једном веку, обележен је јуна 1999. године – убиством Срба.
Први рафал немачких војника после Другог светског рата испаљен је 13. јуна 1999. године центру Призрена у Жарка Андријевића, портира у предузећу "Косово-вино" и Славка Веселиновића Босанца, избеглицу из Федерације БиХ, док су у жутој "лади" којом је управљао Славко, к[...]
Политика, 10. 6. 2022, Допринос Рађевине Великом рату и балканским ратовима
Принц Александар Карађорђевић, командант Прве армије, у Кумановску битку је прво увео рађевску јединицу. Иако је била ефикасна, скоро сви њени борци су изгинули. Ценећи заслуге ове јединице, принц је њене војнике постављао за начелнике и председнике општина, па је тако Васо Алексић именован за начелника Приштинског округа, Бојо Николић, сељак из Богоштице, постао је председник Општине Липљан, Панта Пановић постављан је за председника Општине Приштина, Данило Васо Јовичић за председника Општине Телевачке, и тако редом.
У великом рату сва Рађевина је била фронт у бици на Дрини, о чему је писа[...]
Вечерње новости, 2. 10. 2023, ’Господе, допусти ми да се држим српски‘: Србима су после оба светска рата непријатељи одали почаст
Ребека Вест, енглеска књижевница, ауторка једног од најпохвалнијих путописа о Србима Црно јагње и сиви соко, записала је у Лондону, у пролеће 1941, током немачког бомбардовања:
- Док сам размишљала о могућој инвазији, или када би бомба пала у близини, често сам се молила: "Господе, допусти ми да се држим српски!"
Писмо извесног мајора Хелмута из Луфтвафеа, које је у пролеће 1941. послао рођаку у Хамбург, описује атмосферу у Београду после немачког бомбардовања и уласка окупатора.
Овај архивски документ открива да се врло брзо по окупацији појавио српски национални покрет отпора.
- Осећам с[...]
Политика, 5. 5. 2023, Писмо храброг ратника
Јосив Динић из села Козарнице код Црне Траве је био учесник оба балканска рата. За исказану храброст у Кумановској бици уручена му је медаља за храброст.
Када је објављена општа мобилизација 1914. године, иако је као син јединац по закону имао право да се не одазове позиву, он је са својим сељанима кренуо да државу брани.
На испраћају мајка га је пред нејаком дечицом и друговима молила да остане зато што нема мушке главе у породици која би бринула о њој. Он је то, тешка срца и свестан својих родитељских обавеза, одбио речима: „Мале, сви можемо да нађемо оправдање да не ставимо пушку на р[...]
