За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 8. 11. 2014, Шибови: Са четницима у збегу било чак 10.000 људи
Историчар Александар Стаматовић тврди да у гробници код Бањалуке не леже само војници Павла Ђуришића. Током егзодуса ка Словенији, породице убијали и партизани и усташе ПОДГОРИЦА, БАЊАЛУКА – Масовна гробница на узвишењу Шибови код Бањалуке у којој су кости око хиљаду зверски убијених војника, припадника црногорских четника којима је командовао… Од следеће године радови на Старом сајмишту
РТС |среда, 05. нов 2014, 13:55 -> 14:15 Радови на изградњи Меморијалног комплекса на Старом сајмишту почеће следеће године, најпре на кули, најављено је на конститутивној седници Комисије града Београда за изградњу Меморијалног комплекса. Министар Александар Вулин, који је потпредседник те комисије, истакао да је Београд имао четири логора, односно… Погледи.рс, 11.10.2014, Нова књига: Жртве Лагера Ниш 1941-1944.
Аутори: Небојша Озимић, Александар Динчић, Ивана Груден Милентијевић, Бојана Симовић и Иван Митић Сарадници: Ратко Лековић, Исидора Стојановић и Зоран Стевановић Издавачи: Народни музеј Ниш, Нишки културни центар, Медивест КТ Монографија о жртавама нишког концентрационог логора и свих затвора у окупираном граду одакле су људи одвођени и убијани. –…
Banjaluka.com, Pressrs.ba, 30. 10. 2014, Крвави пир на Шибовима
Планинарски дом на Шибовима лежи на костима, а у непосредној околини овог локалитета 1945. године затрпано је од 800 до 1.000 војника Југословенске војске у отаџбини које су маљевима и ножевима побили комунисти! Ово за Пресс каже Миодраг Ченић, који је као 16-годишњак одведен од куће да са осталим мјештанима… Danas, 21. 10. 2014, Мештани подигли споменик стрељанима пре 70 година код мионичког села Маљевић
Политика, 18.10.2014, Деценију и по без трага о породици Шутаковић
Имена пет чланова породице Шутаковић из Ђаковице заведена су на списку киднапованих и несталих на Косову и Метохији под бројевима од 361 до 365. О њима је званично, приликом обраћања Савету безбедности, 6. децембра 2012, говорио и премијер Александар Вучић. „Породица Шутаковић киднапована је 13. јуна 1999. године на путу…





