За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Срспке, СРНА, 7. 4. 2025, Видео свједочанства логораша употпунила поставку Доње Градине
Стална поставка Спомен–подручје Доња Градина употпуњена је видео-свједочанствима јасеновачких логораша, потврдила је данас Срни директор Јавне установе Тања Тулековић. Тулековићева је навела да израда видео-материјала са свједочанствима преживјелих представља знатан допринос очувању аутентичних сјећања на страхоте логора Јасеновац и судбине преживјелих. – Видео-материјал је из архиве Спомен-подручје Доња Градина, а…
СРНА, 5. 4. 2025, Српска памти: Нијемци у Алибунару на Васкрс 1941. године убили и солунске добровољце из БиХ
Неколико дана послије шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. године, њемачка војска је у Алибунару, јужнобанатској варошици, извршила ратни злочин над мјештанима и заробљеним припадницима југословенске војске, а међу убијенима била је и група некадашњих солунских добровољаца из Лике и БиХ. О злочину у Алибунару се и данас мало зна, а у…
СПОНА, 27. 3. 2025, Братислава Танасковић у САНУ: Правно-политички положај Срба у Републици Северној Македонији [Видео]
Говор Братиславе Танасковић у уводној сесији Округлог стола Живот Срба у Северној Македеонији историјат, изазови и перспективе одржаног у Српској академији наука и уметности новембра 2024. Етничке групе у македонском друштву, према једној од дефиниција УНЕСКА, дефинишу се као група људи који поседују националне, верске и језичке традиције и теже…
СРНА, 7. 4. 2025, Сјећање на излазак посљедње групе Срба из логора у Тузли и Зеници 1996.
Удружење ратних војних заробљеника „Вијенац, Возућа и остали“ обиљежило је данас крсну славу Благовијести и 28 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници. Чланови Удружења, који су у логорима прошли најгоре тортуре, истакли су незадовољство што извршиоци и налогдавци ни данас нису доступни руци…
Политика, 19. 3. 2025, Прича из Великог рата: Странци ужаснути злоделима окупатора
Повукао се поражен крајем 1914. аустроугарски окупатор у нереду ка реци Дрини. Остављајући за собом причињена злодела, пустош, разорене грађевине… Такве варварске призоре којима су и странци, идући уз српску војску, били ужаснути (о чему пише часопис ужичког архива „Историјска баштина” у броју објављеном 2014. поводом века Великог рата). Џон…
Искра, 14. 4. 2016, академик Каплан Буровић: Албанске територијалне претензије [из Архиве]
Fatos Arapi, pesnik i profesor političke ekonomije na Državnom universitetu u Tirani, sigurno i član Partije rada Albanije, koja pretendira da je komunistička, internacionalistička, u njegovoj studiji CIKLI I KRESHNIKËVE – BËRTHAMA DHE RREZATIMI I TIJ (Krajišnički ciklus – jezgro i njegovo zračenje), štampana u jednom od glavnih časopisa Albanije… Не заборављамо – Памтимо
Танјуг, РТС, Политика, 6.4.2017, Трагедија Народне библиотеке није била случајност
Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије обележен је у Холу испред Централне читаонице националне библиотеке, као спомен на уништавање културе једног народа, али и позив суграђанима на сећање и одговорност.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже да је непријатељ знао шта ради и да трагедија Народне библиотеке није била последица нехата.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић је, обраћајући се присутнима, међу којима је било и представника дипломатског кора, рекао да се операција којом је 6. априла 1941. године уништена Народна библиотека звала "Страшн[...]
ДИЦ Веритас, Anderson Funeral Home & Cremation Centre, 25. 2. 2023 - 22. 9. 2024, Obituary: Darinka Maoduš (1916-1995) - In memoriam
OBITUARY
Darinka Maoduš
20 OCTOBER, 1916 – 8 AUGUST, 1995
IN THE CARE OF
Anderson Funeral Home & Cremation Centre
Darinka Maoduš, age 78 passed away on Tuesday, August 8, 1995. Darinka was born in Medak, Lika, Srpska Krajina.
MAODUŠ, Darinka
October 20, 1916 - August 8, 1995
Born and died in Medak, Lika-Krbava, Srpska Krajina (Serbian Military Frontier).
Darinka is the dear aunt of Ilija Maodus (Essex), Nikola Maodus (White Lake, Michigan); Sophia (Pavlica) Peltier, Bogdan, George and John Pavlica of Windsor; Danica (Maodus) Celic, Dusan Maodus and Angelina (Maodus) Mars[...]
РТРС, Срна, 19.9.2021, Код манастира Драговић више од 300 православних вјерника
Велики број православних вјерника, њих више од 300, окупио се данас код манастира Драговић у селу Кољане у Далмацији поводом предстојећег празника Мале Госпојине.
Да Далмација није заборављена и да јој се са великом љубављу враћају они који данас живе хиљадама километара далеко показује и долазак Милана Јовчића који данас живи надомак Београда.
- Традиционално за Малу Госпојину долазимо у завичај и ове године смо дошли са истим циљем, да сачувамо од заборава нашу дједовину Динару, коријене, традицију и православље - рекао је Јовчић Срни.
Јовчиће из села Отишић у општини Врли[...]
Вечерње новости, 15. 9. 2023, Ја сам ти, дијете, живи споменик страдања и пркоса: Драгиња Балаћ, рођена у селу Јасеновац, преживела је логор
ИДИТЕ до краја пута који води до логора и споменика. Последња кућа је бака Драгина. Потражите је. Саслушајте је. Има много да каже.
Овако нас је мати Марија, игуманија манастира Јасеновац, упутила према кући баке Драгиње Балаћ (92) рођене Кукић, једног од последњих живих сведока усташке фабрике смрти, пре 80 година девојчице одведене у злогласни логор која је преживела и упамтила све његове страхоте. Али, она је истовремено и жена рођена у месту Јасеновац, одрастала у њему, спроведена у логор петстотинак метара од родне куће, преживела сву његову суровост и после рата вратила се да у Јасено[...]
![Рубикон, 16. 3. 2025, Рубикон специјал: Од Призренске лиге до Мартовског погрома [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26940-350x200-no.jpg)
Рубикон, 16. 3. 2025, Рубикон специјал: Од Призренске лиге до Мартовског погрома [Видео]
Срби на својој светој земљи трпе страдања у континуитету вековима. Да страдања нису инстант и спонтани, него циљани и намерни најбоље нам показује хронологија страдања од Призренске лиге до Мартовског погрома.
Синтеза вишевековног страдања је свој врхунац доживела током Мартовског погрома. У три дана стравичног насиља, од 17. до 19. марта горели су векови, уништени многи животи, а злочинци никада нису одговарали, а свет ћутао! „Не постоји место у свету, ни историјски моменат у времену, да је један народ толико светиња изгубио за само два дана.“ Учествовало је 60.000 Албанаца, етнички је очишћ[...]
