За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 6. 4. 2025, Неће проћи! Паклени удар екстремиста на темеље Србије и Срба спрема се баш за – Васкрс
Најава проглашења прве албанске православне митрополије на Васкрс у Приштини је и фактички покушај стварања „косовске православне цркве“. Овај потез смо очекивали, а уперен је директно против Српске православне цркве и нашег народа. Реч је о наставку покушаја присвајања српског културног наслеђа на Косову и Метохији. То смо већ видели.… ИН4С, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, 31. 3. 2025, Посматрач на суду Врана: Личне успомене са Косова 1999-2009 – Мери Волш
Текст Мери Волш из књиге „Косово: Биланс 1999-2009.“ која говори о последњем поглављу вишевековног Албанског геноцида над Србима. Издавачи су Балканолошка фондација „Лорд Бајрон“ и Амерички савет за Косово — организације које су основане само с једним циљем: да се изнесе на видело право стање ствари на Балкану а посебно…
РТРС, Срна, 6. 4. 2025, Веритас: Голгота купрешких Срба у хрватским казаматима 1992. године
Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је да су се навршиле 33 године откад су хрватске војне снаге у априлу 1992. године убиле 54 српска цивила и територијалца у српским селима на Купресу, а 150 заробиле и скоро два мјесеца тешко злостављале, за шта до данас нико није одговарао. Од оних који…
Вечерње новости, 1. 4. 2025, Докази у 133 документа довољни за истрагу злочина над Србима – Може ли наша земља да покрене поступке о злочинима у источној БиХ
ДОКАЗИ о злоделима над Србима скупљени у 250.000 докумената, од којих 133 доказују недела Хрвата и муслимана у источној Босни, довољни су да се покрене истрага о злочинима над српским народом. У тим документима садржане су изјаве сведока, који су преживели масакре, и разни други докази прикупљени на терену, што… Политика, 5. 4. 2025, Ноћ када је НАТО од Алексинца направио „српску Хирошиму”
Мирно вече у Алексиначком Поморављу је 5. априла 1999. претворено у смрт. У ноћи ужаса, када је погођено срце градића на Моравици и Јужној Морави, убијено је 12 житеља овог града На данашњи дан пре 26 година у 21.35 авиони НАТО алијансе сравнили су пројектилима Алексинац са земљом. Био је…
Политика, 30. 3. 2025, Владика Методије: Рехабилитовати све жртве комунистичког режима
Епископ будимљанско-никшићки тражи од председника Црне Горе да се уз голооточане сатисфакција обезбеди и за хиљаде оних у масовним гробницама Епископ будимљанско-никшићки Методије упутио је отворено писмо председнику Црне Горе Јакову Милатовићу у коме наводи да подржава иницијативу за доношење закона о рехабилитацији и обештећењу голооточких затвореника, али очекује да…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 7.10.2016, Нико није одговарао за страдања Срба западне Крајине
БАЊАЛУКА, 7. ОКТОБРА /СРНА/ - У Мркоњић Граду ће у понедјељак, 10. октобра, бити обиљежена 21 година од страдања Срба западне Крајине у акцијама хрватских и снага такозване Армије БиХ, када је протјерано око 120.000 лица и убијено 1.644 људи, а нико за то није процесуиран, рекао је министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић.
"Акција у септембру и октобру 1995. године била је само наставак пројекта још из времена Независне Државе Хрватске којом се хтјело трајно `ријешити` српско питање, односно протјерати Србе преко Дрине или их на овим просторима свести на[...]
РТРС, Срна, 25.7.2018, У Вашингтону од данас вишедневна прослава Дана молитве за Србију
Српска православна црква у Америци огранизује од данас у Вашингтону вишедневну прославу стотину година од прокламације америчког предсједника Вудро Вилсона о проглашењу "Дана молитве за Србију", пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата.
Према програму, прослава почиње данас отварањем сесије Конгреса САД молитвом владике источноамеричког Иринеја, под чијим духовним покровитељством ће бити и одржана прослава ових значајних догађаја.
У поподневним часовима биће уприличен пријем у просторијама Конгреса у организацији Српског кокуса у Конгресу САД, Амбасаде Србије у Вашингтон[...]
Вести Онлајн, 22. 1. 2022, Препливао Дунав да би бранио Србију - Павле Јуришић Штурм
У порти Цркве Светог пророка Јеремије у Врбовцу код Смедерева, која је уједно и једна од четири спомен-костурнице Српске православне цркве у којима се чувају посмртни остаци српских војника погинулих током Првог светског рата, поводом 100 година од упокојења једног од највећих, али и најинтригантнијих српских генерала с почетка 20. века, откривена је спомен-плоча Павлу Јуришићу Штурму.
Павле Штурм, Лужички Србин из Бистрице код Герлица у Шлезији, завршио је Војну академију у Вроцлаву у Шлеској и Ратну академију у Насију, Француска. Учествовао је у Француско-пруском рату, али је ипак одлучио д[...]
Завичајни музеј Градишка, Српска инфо, 5. 3. 2021, Краљевски пилоти на платну: Историјски подухват у Лијевчу ускоро на филму
Завичајни музеј Градишка у сарадњи са градском управом почео је снимање документарно-играног филма о пилотима, херојима Краљевског ваздухопловства који су прије 80 година, са аеродрома у Ровинама и Александровцу бомбардовали положаје Трећег рајха.
Током Априлског рата, наглашава историчар из Градишке Бојан Вујчић, пилоти Краљевског ваздухопловства су 1941. године, након њемачког бомбардовања Београда, полетјели са аеродрома у Лијевче пољу и узвратили по циљевима Трећег рајха у Грацу и Марибору.
– То је важан догађај о којем се овђе мало зна, осим у свједочењима старијих мјештана. Постоји мно[...]
Политика, 28. 1. 2023, Преминула Стајка Марчета која је преживела Јасеновац
БАЊАЛУКА - Поводом смрти Стајке Марчете, члана Управног одбора Удружења логораша Другог светског рата и њихових потомака, председник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је њен одлазак велики губитак не само за њене најближе, већ за све у Бањалуци и Републици Српској.
Истакао је да је са жаљењем примио вест о смрти Стајке Марчете која је као дете преживела страхоте усташке тортуре и јасеновачког логора.
„Одлазак Стајке Марчете велики је губитак не само за њене најближе, већ за све нас, у Бањалуци и Републици Српској који саосећамо у боли са њеном породицом и пријатељима”, рекао је [...]
