За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 9. 2. 2025, У Јелачићима код Кладња оскрнављен споменик Србима страдалим на Мали Божић
Предсједник Завичајног удружења „Јелачићи“ Драженко Ерделић рекао је Срни да је скрнављење спомен-плоче убијеним српским војницима и цивилима у Јелачићима код Кладња један од видова застрашивања Срба, те да се против српских повратника и њихове имовине у Федерацији БиХ води оркестрирана хајка. Ерделић је рекао да је ова спомен-плоча јутрос…
РТС, 2. 2. 2025, Пребиловци, тамо и камен има ожиљак [Видео, Youtube премијера]
Филм о злочину, вољи за животом, достојанству, памћењу. О опомени и спознаји. Знате ли за село у Херцеговини, где свака кућа, сваки камен и сваки човек имају ожиљак? За село у којем је два пута заустављан живот, а оно изнова оживљавало? Где су једном убијени, опет убијани? Где, упркос свему,…
Глас Српске, 7. 2. 2025, Обиљежене 83 године од страдања 52 ученика у Шарговцу: Ране боле и данас
Обиљежене су 83 године од страдања 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић“ у насељу Шарговац, које су усташе звјерски убиле током Другог свјетског рата. Служењем парастоса и историјским часом ученици ове установе подсјетили су на страдање ђака у усташком покољу 1942. године. Министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић…
Глас Српске, СРНА, 2. 2, 2025, Посљедњи ход кроз вољени град: Како је Мостар испратио Алексу Шантића
Велики српски пјесник Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године, а у Мостару и даље препричавају његову сахрану, јер се таква ни прије ни послије није догодила у граду на Неретви. Шантић је, који је преминуо од тада неизљечиве болести – туберколозе, сахрањен на православном гробљу Бјелушине у…
Portal Novosti, 6. 2. 2025. Prijetnja „novičokom“
Redakcija Novosti primila je u srijedu, 5. veljače u ranim poslijepodnevnim satima prijeteće pismo, naslovljeno na „gl. urednika“, koje je sadržavalo i čestice praha nepoznatog sastava. U prijetećem pismu piše „novičok“ uz poruku da nam je to za „25 godišnjicu četnikovanja u Novostima“ O prijetnji Novostima obaviještena je policija Redakcija…
СРНА, 6. 2. 2025, Хрватски злочини у селима Дракулић, Мотике и Шарговац – На данашњи дан [Мапа]
Усташе, регуларна војска Независне Државе Хрватске, фебруара 1942. године извршиле су покољ над Србима у бањалучким селима Дракулић, Мотике и Шарговац, те у руднику Раковац, а према званичним подацима убијено је најмање 2.315 људи, међу којима 551 дијете. Под командом натпоручника Јосипа Мишлова и фра Мирослава Филиповића из „Тјелесног здруга…
Не заборављамо – Памтимо
Српско наслеђе, број 13, јануар 1999, Др Животије Ђорђевић: Подсећање на страдања у јасеновачком губилишту 1941 - 1945.
Један од преживелих логораша Јосип Ерлих сведочио је о Јасеновцу у Центру за истраживање холокауста при америчком колеџу Кингсбороу. Грозоте о каквима свет није никада чуо
ротекло је више од годину дана од када је, на званичном месту, по први пут у иностранству расправљано о логору Јасеновац као концентрационом логору. Од 29. до 31. октобра 1997. одржана је Прва међународна конференција о Јасеновцу у Центру за истраживање холокауста при Кингсбороу колеyу. Главни координатор ове Конференције о Јасеновцу био је проф. др Бари Литачи, професор европске историје на том колеџу, а домаћин конфер[...]
SavrenmenaIstorija.com, 19.6.2012, Књига као подсећање: Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине...“
Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине – петровско робље и друге жртве села Гојна Гора 1941 -1945.“, 2011.
Прохујале су године од јулских дана ратне 1943. када је немачка казнена експедиција, прошавши падинама Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника одвела на пут без повратка мирне и затечене житеље Гојне Горе, Леушића, Коштунића, Прањана, Дружетића, Каменице, Богданица, Мршеља, Душковаца, Љутица, Скакваца, Мионице… који су потом пострељани, само зато што су окупационе власти спроводиле безумну наредбу вође Рајха, да живот једног Немца у окупираној Србији вреди стотину српских.
Током виш[...]
СРНА, 29.9.2021, Пуне три деценије од некажњеног злочина у бјеловарској касарни
Данас се навршило 30 година од некажњеног злочина хрватских снага над припадницима ЈНА у гарнизону Бјеловар, саопштено је данас из Информационо-документационог центра "Веритас".
Како подсјећа "Веритас", припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ су ујутро 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су већ 15 дана били под тоталном блокадом.
На измаку дана, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу, пуковник Рајко Ковачевић наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старјеш[...]
Срна, 15.6.2016, Обиљежене 24 године од страдања и прогона Срба из долине Неретве
МОСTАР, 15. ЈУНА /СРНА/ - Бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару, данас су обиљежене 24 године од страдања 30 српских цивила и војника у том мјесту, те страдање 386 Срба из долине Неретве који су убијени средином јуна 1992. године.
Tих јунских дана, Србе су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић подсјетила је да је у долини Неретве 14, 15. и 16. јуна 199[...]
![СРНА, 2. 8. 2024, У Гаравицама служен парастос за 12.000 убијених Срба [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21548-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 8. 2024, У Гаравицама служен парастос за 12.000 убијених Срба [Мапа]
У Гаравицама код Бихаћа данас је служен парастос за више од 12.000 Срба које су усташе убиле 1941. године, међу којима је био велики број дјеце.
Парох бихаћки Славиша Милиновић подсјетио да су из Храма Светих апостола Петра и Павла у Притоци, који датира из 1893. године, Срби одведени на Гаравице гдје су мученички пострадали.
Он је навео да се овај масовни покољ догодио почетком Другог свјетског рата.
Напоменуо је да је јуче служен парастос за 864 убијених Срба код Делића јаме изнад Бихаћа, у селу Заваље, наводећи да и данас имају имена пострадалих.
Према енглеским обавјештајним по[...]
