За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Nova S, Vijesti, 6. 6. 2025, Нађени остаци четири официра Војске Краљевине Југославије код Мојковца, ради се о жртвама прогона
Ископавањем у близини магистралног пута Мојковац – Колашин пронађени су посмртни остаци четири особе, а верује се да је реч о официрима Војске Краљевине Југославије (ВКЈ) страдалим током лета 1942. године. Четири људска костура пронађена су 12. маја, преко пута Храма Христовог Рождества, када је по налогу судије за истрагу… Вечерње новости, 8. 12. 2021, Љубодраг Димић: Српски хегемонизам трајна хипотека: Конституисање федералне јединице и оснивачки конгрес партије [из Архиве]
СРБИЈА је била последња југословенска област која је конституисана као федерална јединица. Тај значајни конститутивни чин одиграо се, у више етапа, од новембра 1944. до августа 1945. године. Иницијативу за одржање Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије (АСНОС) дао је, формално, Главни народноослободилачки одбор Србије (у документима из новембра 1941. то… Стање ствари, 15. 5. 2025, Радослав M. Грујић: Старо Српско Скопље
Тако су наши преци за једанаест деценија (од 1282. до 1392. године) непрекидне српске владавине у Скопљу успели да даду изразито српско обележје, не само Скопљу него и целој његовој области Када су наши преци у VI веку после Христа почели се спуштати са Севера да се населе на Балканско… Светигора, ИН4С, ФБ Донко Ракочевић, 4. 6. 2025, Данас је Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски – Како су нађене мошти Св. Јована Владимира
Данас Српска православна црква прославља Светог Јована Владимира, првог свеца у роду српском и небеског заштитника града Бара. Светом Архијерејском Литургијом и празничном Литијом улицама града под Румијом, сјутра, 4. јуна, биће свечано прослављен празник Светог Јована Владимира – слава саборног храма у Бару. Овај свети и славни краљ српски… Danas, 3. 6. 2025, “Једино да сруше нас, па онда наше куће”: Мештанин села на северу Косова за Данас о намери албанског градоначелника да исели 17 породица
Седамнаест српских породица у Лешку код Лепосавића добило је обавештење општинских власти да се иселе из својих кућа до Видовдана, без образложења и алтернативе за становање. Мештани Лешка тврде да су спремни да бране своје домове животом, јер друга средства немају, нити им ико друге методе жалбе нуди. У обавештењу… РТРС, Срна, 3. 6. 2025, Обиљежене 84 године од страдања Срба у Корићкој јами [Мапа] На данашњи дан
У селу Корита код Билеће служен је парастос за најмање 134 српска цивила из овог краја које су усташе прије 84 године убиле и бациле у јаму. Парастос за мученчики пострадале Србе служен је код спомен-костурнице, а претходила му је Света Литургија. Корићка јама код Билеће једно је од највећих…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 26. 9. 2024, „Тамо далеко“ међу маслинама: Забачено село на Крфу скрива епску причу о српско-грчком пријатељству
У грчком селу Агиос Матеосу, на југу Крфа, почетком 1916. године налазио се један од српских војних логора у коме су се војници Дринске дивизије опорављали, и за битку која ће довести до коначне победе, припремали.
Након повлачења преко албанских беспућа, исцрпљeним војницима Дринске дивизије првог и другог позива тог пролећа 1916. године, мало грчко село Агиос Матеос постало је привремени дом. Далеко од отаџбине, у сваком стаблу, видели су ону крушку оскорушу што испред родног прага им остаде да стражари и ишчекује да се врате. Многи, се нису вратили. Многима су тела, без суза и опела спушта[...]
СРНА, 26. 4. 2023, Брод: На градском гробљу помен за 88 убијених Срба
У Броду ће данас бити служен помен за 88 српских цивила и бораца чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице откривене послије ослобођења ове општине у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
Помен ће бити служен у 10.30 часова на градском гробљу крај спомен-плоче на мјесту масовне гробнице, најављено је из општинске Борачке организације.
"Молитвеним поменом, паљењем свијећа и полагањем цвијећа отимамо од заборава невино страдале српске жртве", напоменули су из Борачке организације Брод.
Према подацима Борачке организације Брод, у масовној гробници на градском гробљу, након ослобође[...]
![KoSSev.info, 18. 3. 2024, РТС приказао документарни филм о мартовском насиљу: „Досије Косово – Погром“ [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19486-350x200-no.jpg)
KoSSev.info, 18. 3. 2024, РТС приказао документарни филм о мартовском насиљу: „Досије Косово – Погром“ [Видео]
Јуче је обележена 20-годишњица од мартовског погрома на Косову – највећег етничког насиља од доласка међународних и безбедносних снага.
Две деценије од 17. марта низом су активности обележене у више средина на Косову, са централном манифестацијом у Грачаници.
Двадесетогодишњица мартовског погрома обележена је и у Београду. Осим пријема стотинак деце са Косова у Палати Србија, у Народном позоришту је у 18 часова одржана свечана академија.
Потом је у 20 часова Радио Телевизија Србије премијерно приказала на свом првом каналу документарни филм „Досије Косово – Погром“.
Причу о једном [...]
Глас Српске, 14. 12. 2025, Четири деценије од политичке афере: Како су Зец и Душанић протјерани из Бањалуке
Четрдесет година је прошло од догађаја који је крајем 1985. године потресао Бањалуку, привукао пажњу цијеле југословенске јавности и трајно одредио судбину двојице угледних професора - Јована Б. Душанића и Миодрага Зеца.
Радило се о највећој политичкој афери тог времена у Бањалуци. Иако су протекле деценије донијеле бројна истраживања и свједочења, позадина случаја ни данас није у потпуности разјашњена. Ипак, већина сагласних оцјена иде у једном правцу: био је то монтиран политички процес чији је резултат био суров прогон тада младих, али веома перспективних професора који су на крају морали [...]
VrlickaKrajina.org.rs, 26.10.2019, Представљена књига Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945.
Сведочење из другог угла
Ових дана на сајту Удружења „Врличка крајина“ у PDF формату прекуцан је – и постављен у рубрику култура – текст двотомне књиге врличанина Петра Кривошића под насловом „Записи са Цетине“ – моје ратне успомене 1941-1945. Подухват врличког удружења (првенствено Милана Арнаута) се поклопио са одржавањем овогодишњег Међународног сајма књига у Београду, што свакако треба да радује љубитеље писане речи. Истине ради, треба истаћи податак да се горе поменута књига могла пронаћи на интернету, у деловима, а касније и у целини, с том разликом што су је овај пут његови земљаци [...]
