За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 4. 4. 2025, Морбидно, домовински и европски: Хрвати спремају нову „Олују“ – сада за мртве Србе
Предлог закона о гробљима који је ушао у парламентарну процедуру и којим се легализује уклањање надгробних споменика Срба у Хрватској прогурала је неоусташка владајућа партија Домовински покрет и он ће бити усвојен до прославе 30. годишњице војне акције „Олуја“, сматра председник Документарно информационог центра Веритас Саво Штрбац. Влада Хрватске упутила… Стање ствари, СПОНА, НПортал, 25-27, 3. 2025, Порука Србији Мариноса Рицудиса, некадашњег официра ратне морнарице, који је одбио да учествује у НАТО агресији и одговор захвалног Српства
Година 1999. остаће у српском народу упамћена као година бомбардовања, страдања невиних цивила, наношења велике материјалне штете Србији. Грк Маринос Рицудис, некадашњи официр ратне морнарице, који је осуђен на затворску казну јер је одбио да учествује у НАТО нападу на нашу земљу, огласио се поруком на годишњицу бомбардовања Савезне Републике… Глас Српске, Танјуг, 3. 4. 2025, Сто десет година од смрти Надежде Петровић, српске сликарке и ратне хероине
Надежда Петровић, српска сликарка и ратна хероина, оснивач Кола српских сестара, умрла је 3. априла 1915. прије 110 година, као болничарка у Ваљевској болници од тифуса. Било је то вријеме када су, у јеку Првог свјетског рата, Србијом харале заразне болести и тешка епидемија тифуса. Није било довољно ни медицинског…
Вечерње новости, 27. 3. 2025, Свесно замагљују српске ктиторе, владаре и свеце: Небрига о немањићким светињама у С. Македонији помаже њиховом осмишљеном присвајању [Фото]
ПОНОВЉЕНИ недавни напад и тешко вандалско скрнављење Цркве Пресвете Богородице манастирског комплекса Матејче, задужбине Немањића из 14. века, на обронцима Скопске Црне горе, надомак Куманова, по ко зна који пут актуелизује хроничне проблеме заштите средњовековних немањићких светиња у Републици Северној Македонији (РСМ). Упркос чињеници да број регистрованих средњовековних споменика културе… Вечерње новости, 1. 4. 2025, СФОР претукао свештеника СПЦ и његовог сина: Вероучитељ Александар остао инвалид, а злочинци некажњени 21 годину
НАВРШИЛА се 21 година од бруталног напада припадника тадашњег СФОР-а на Палама, у којем су православни свештеник Јеремија Старовлах и његов син, вероучитељ Александар, готово насмрт претучени. Александар је од последица напада остао стопостотни инвалид, док ни данас, више од две деценије касније, одговорни нису кажњени. У ноћи између 31.…
СПОНА, 25. 3. 2025, Зоран Јовановић Мачак – прича о достојанству
Ова фотографија, једна од најпознатијих из НАТО агресије на нашу земљу дело је мог драгог колеге Зорана Јовановића Мачка. Настала је 8. јуна 1999. године око поднева у селу Старчево, а на њој су језив призор последица управо бомбардоване рафинерије у Панчеву и Војислав Минић из Старчева, родом из Зубиног… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 31. 7. 2025, Помен жртвaма злочина у Трнову
Најмлађа цивилна жртва на подручју Трнова имала је 18 месеци, а најстарија 96 година, страдало је 13 одсто српског становништва
У Трнову је јуче обележен Дан страдања српског становништва у тој општини, једном од најтрагичнијих места српске новије историје. Током рата од 1992. до 1995. године у Трнову и околним селима убијен је 101 цивил српске националности. На првој линији одбране живота је дало 130 бораца с подручја ове општине.
Злочини над Србима на подручју Трнова почињени су већ на самом почетку рата, од стране такозване Армије БиХ. Међу жртвама било је и деце. Најмлађа жртва имала[...]
РТРС, Срна, 28. 9. 2025, Веритас: Навршава се 34 године од некажњеног хрватског злочина у Бјеловарској касарни
Навршавају се 34 године од некажњеног злочина Хрватске над војницима тада једине легалне државне војске ЈНА у Бјеловарској касарни, које су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ стријељали након добровољне предаје.
Припадници ЗНГ су 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су прије тога 15 дана држали под тоталном блокадом, подсјећа Документационо-информативни центар Веритас.
Командант 265. механизоване бригаде ЈНА, стациониране у касарни Божидар Аџија, пуковник Рајко Ковачевић, наредио је на крају дана обуставу даље одб[...]
Vesti online, 31. 1. 2016, Из пакла ме извукао преводилац Гестапоа
Прослављени београдски писац Филип Давид једном је написао да је "сећање страшније од сваког заборава". Али, Јосеф Жамбоки (83) не мисли тако. Сећање на једну од највећих страхота човечанства доживео је као личну мисију.
Овај угледни београдски Јеврејин, рођен као Јосеф Бен Аврам, инжењер индустријског дизајна, сарадник Меморијалног центра "Јад Вашем" и сведок пакла прогона Јевреја у Југославији посветио се сећању и опомени, захвалности и доброчинству.
На Међународни дан сећања на жртве Холокауста Жамбоки је родном Београду и својој земљи подарио гала концерт у Коларчевој задужбини под назив[...]
Глас Српске, СРНА, 5.8.2018, Бања Лука: Служен парастос и положени вијенци жртвама “Олује”
Бањалука – У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци данас је служен парастос крајишким Србима страдалим у хрватској војној и полицијској акцији “Олуја”, која се догодила прије 23 године.
Парастосу су присуствовали директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац, представници невладиних организација проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, прогнани Срби из Хрватске и чланови породица страдалих Срба.
Штрбац је рекао да док Срби тугују, Хрвати славе у Книну, те додао да је неко правило, посебно на балканским просторима гдје је увијек на једној страни туга, а на др[...]
РТРС, 24.2.2019, У селу Драгељи код Градишке у току изградња Меморијалног центра
У селу Драгељи код Градишке у току је изградња Меморијалног центра посвећеног страдалој дјеци Козаре у Другом свјетском рату. На овај подухват одлучио се књижевник из овог краја Ђуро Кољанин, који је дио дјетињства провео у логорима Независне Државе Хрватске, у којима су му убијене двије сестре.
У раној младости Ђуро Кољанин, у Дјечијем логору "Сисак" у Независној Држави Хрватској изгубио је цијелу породицу.
Меморијални центар чију изградњу финасира сам посветио је својим трагично страдалим сестрама Зори и Мари.
Трауме и данас осјећа.
- То ствара такву депресију да ја нисам знао шт[...]
