За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, Блиц, Јужне вести, JugPress, 12. 4. 2025, Комеморативним скупом обележено 26 година од бомбардовања воза у Грделичкој клисури [На данашњи дан]
Комеморативним скупом и полагањем венаца обележен је 12. април 1999. године, дан када је гранатиран воз на железничком мосту у Грделици у НАТО агресији. И ове године венце и цвеће на споменик жртвама, чији тачан број никада није утврђен, положиле су породице страдалих, Војске Србије, представници Железнице Србије и разних… ИН4С, Чојство, 11. 4. 2025, На данашњи дан на Кошарама погинуо водник Иван Васојевић – Јагуар
На данашњи дан живот је изгубио један од највећих хероја са Кошара, водник Иван Васојевић Јагуар који је само два дана пре смрти извео немогуће и са 12 сабораца одбранио Кошаре. Био је први у нападу испред своје војске, али и последњи када је одступала. Битка за Кошаре је највећа…
Глас Срспке, СРНА, 7. 4. 2025, Видео свједочанства логораша употпунила поставку Доње Градине
Стална поставка Спомен–подручје Доња Градина употпуњена је видео-свједочанствима јасеновачких логораша, потврдила је данас Срни директор Јавне установе Тања Тулековић. Тулековићева је навела да израда видео-материјала са свједочанствима преживјелих представља знатан допринос очувању аутентичних сјећања на страхоте логора Јасеновац и судбине преживјелих. – Видео-материјал је из архиве Спомен-подручје Доња Градина, а…
СРНА, 5. 4. 2025, Српска памти: Нијемци у Алибунару на Васкрс 1941. године убили и солунске добровољце из БиХ
Неколико дана послије шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. године, њемачка војска је у Алибунару, јужнобанатској варошици, извршила ратни злочин над мјештанима и заробљеним припадницима југословенске војске, а међу убијенима била је и група некадашњих солунских добровољаца из Лике и БиХ. О злочину у Алибунару се и данас мало зна, а у…
СПОНА, 27. 3. 2025, Братислава Танасковић у САНУ: Правно-политички положај Срба у Републици Северној Македонији [Видео]
Говор Братиславе Танасковић у уводној сесији Округлог стола Живот Срба у Северној Македеонији историјат, изазови и перспективе одржаног у Српској академији наука и уметности новембра 2024. Етничке групе у македонском друштву, према једној од дефиниција УНЕСКА, дефинишу се као група људи који поседују националне, верске и језичке традиције и теже…
СРНА, 7. 4. 2025, Сјећање на излазак посљедње групе Срба из логора у Тузли и Зеници 1996.
Удружење ратних војних заробљеника „Вијенац, Возућа и остали“ обиљежило је данас крсну славу Благовијести и 28 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници. Чланови Удружења, који су у логорима прошли најгоре тортуре, истакли су незадовољство што извршиоци и налогдавци ни данас нису доступни руци…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 4.9.2011. Помен жртвама усташких злочина
Парастосом, полагањем вијенаца и цвијећа и паљењем свијећа код спомен костурнице погинулих бораца НОР-а и жртава фашистичког терора на Рашче Брду код Котор Вароши данас је одата почаст жртвама усташког злочина из априла 1942. године.
На Рашче Брду усташе су 16. априла 1942. године извеле из затвора и поубијале девет чланова породица угледних домаћина Марка Тешића и остале заробљене сељаке и партизане. Након тога, усташе су исте вечери у оближњем засеоку Бијелићи убиле цијелу породицу Тодора Бијелића, чак и неколико мјесеци стару бебу Цвијету, затим Тодора Тајића и његовог сина Митра са трој[...]
ИН4С, 23. 5. 2023, Небојша Јеврић: Умро је Душан Марс! Схрањен о Светом Василију, на Орловачи
МИНЕР
О минама Душан Марс прича као што стари похотници причају о женама:
„Мине су прави посао за човјека од маште, од лудила! Кад мину скидаш, то је као да жену свлачиш. Уплашиш ли се, ништа не ваља.“
Некада је Марс вајао. Сад минска поља — нити смртоносног паука поставља и скида.
„Најбоље је мину активирати динамитом и спорогорећим штапином. Ако мину не познајеш, не прилази јој. Видиш ову чашу. Ја је сада држим у руци и знам да се неће разбити, док је не пустим. Тако је са минама. Док знаш и ако се не бојиш, биће све у реду.“
Многа је минска поља Душан постављао и скинуо и ник[...]
Биљана Живковић: Васкрснуће Зорке Делић
Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетчетворогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два најцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског.
Зорка, тада петогодишња девојчица, изгубивши оца и мајку, преживела је страхоте које човек не може да наслути ни у најцрњим мислима. Два пута надмудрила је сигурну смрт, али је маестрално доскочила и окорелим усташама. А била је дете. Деценијама је живела са туђим наметнутим католичким идентитетом, све док није стасала, и постала „своја“. Српкиња. Сада је Зорка наша национална, историјск[...]
Политика, 25. 3. 2019, Живојин Ракочевић: Погледај дом свој, анђеле
Најтиша ноћ у историји Приштине и Косова и Метохије до јутра се претворила у гроздове ватрених лопти из којих се рађају експлозије
Грачаница – Замрзнути велике количине хлеба, покуповати последње конзерве меса, ужасног дизајна, тегле џема, обезбедити резерве дувана, вратити се – без поговора – спасоносној дневној активности и чекати. Обичне, мале ствари добијају неко чудно трајање и значење. Памте се лица и сусрети као готове слике без времена и контекста. Испред Радио Приштине, испод дрвореда липа, песник и професор Драгиша Бојовић, са супругом, у шетњи, спокојан. Смета му прохладан ветар, р[...]
Политика, 16. 3. 2024, Село јунак Великог рата добило спомен-собу
Због огромних цивилних жртава 1914. године и исказане храбрости, указом од 3. јуна 1934, краљ Александар Карађорђевић одликовао је Прњавор орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.
Тако високо признање једином селу у Србији нестало је током немачке окупације у следећем рату, али је ових дана орден поново стигао у равну Мачву – у виду реплике, за чију су израду заслужни мештани. Прњавор је, такође, добио и спомен-собу, која ће убудуће чувати од заборава преко 1.300 страдалника из овог места и околине у оба светска рата.
На иницијативу мештанина Дејана Васића, чији су преци страдал[...]
