За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 26. 9. 2024, „Тамо далеко“ међу маслинама: Забачено село на Крфу скрива епску причу о српско-грчком пријатељству
У грчком селу Агиос Матеосу, на југу Крфа, почетком 1916. године налазио се један од српских војних логора у коме су се војници Дринске дивизије опорављали, и за битку која ће довести до коначне победе, припремали. Након повлачења преко албанских беспућа, исцрпљeним војницима Дринске дивизије првог и другог позива тог… Katera.news, Srna, e-Veritas, 26.9.2024, Идентификована петорица српских цивила у Загребу
Према званичном саопштењу Министарства хрватских бранитеља јуче је на Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу проведена коначна идентификација посмртних остатака пет особа несталих и смртно страдалих у „домовинском рату“, чији је прелиминарни идентитет утврђен методом анализе ДНК, који су пронађени и ексхумирани на подручју Сисачко-мословачке жупаније (2), Личко-сењске…
Спутњик, 25. 9. 2024, Дасија: Гвозденом пуку одата почаст на Крфу
Полагањем венаца код споменика војницима Другог пешадијског пука првог позива Моравске дивизије „Кнез Михајло” у порти цркве у Дасији на Крфу одата је почаст јунацима овог славног пука познатог под „Гвоздени пук“. У месташцу Дасија, удаљеном 12 километара од града Крфа, налази се споменик посвећен војницима Другог пешадијског пука првог…
Глас Српске, 25. 9. 2024, У Загребу идентификовани посмртни остаци четворо Срба
Посмртни остаци четворо Срба, страдалих у акцији хрватске војске и полиције “Олуја”, идентификовани су у Загребу, саопштила је Комисија за нестала лица Србије. Жртве страдале у августу 1995. године ексхумиране су у Петрињи, Задру, Горњем Селишту и Водотечу. Идентификација је обављена методом анализе ДНК, уз присуство чланова породица, у Заводу…
Спутњик, 24. 9. 2024, Спутњик у луци Гувија – на месту где су српски ратници пронашли спас после албанске голготе
Полагањем венаца код Спомен плоче на плажи у луци Гувија, на месту где су се пре 108. година након албанске голготе искрцали српски војници, отпочеле су комеморативне свечаности поводом обележавања годишњице искрцавања српске војске на јонска оства Крф и Видо. Делегацију Владе Србије предводи државни секретар Министарства за рад запошљавање,… Глас Српске, 24. 9. 2024, Обиљежене 32 године од убиства Срба у Подравању: Злочинци затрли цијеле породице – На данашњи дан
У Цркви Свете Огњене Марије у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 српских војника и цивила из овог села, од којих су 32 погинула на данашњи дан 1992. године. Чланови породица страдалих, мјештани, делегације општине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице,…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 14. 6. 2024, У селу код Босанског Грахова умрла посљедња Српкиња
БОСАНСКО ГРАХОВО - У селу Уништа код Босанског Грахова умрла је посљедња Српкиња - деведесет трогодишња Боја Ковачевић.
На мјесном гробљу у Уништима на посљедњи починак испраћена је старица Боја, која је била једини српски повратник.
Осим родбине и пријатеља, на вјечни починак испратили су је парох врлички Лазар Пријић и монах Јован из манастира Драговића у Далмацији.
Село Уништа у општини Босанско Грахово вјероватно је једино у БиХ у које се може доћи само преко Хрватске, јер пут који води кроз БиХ до Уништа је јако лош. До села се стиже путовањем кроз Хрватску готово 50 километара.
[...]
РТ Војводине, 14.6.2018, Обележена годишњица битке на Кошарама
ДЕБЕЉАЧА - На данашњи дан пре 19 година завршена је битка за Кошаре. У борбама које су трајале три месеца погинуло 108 припадника Војске Југославије. Државна церемонија у част погинулих војника организована је у Дебељачи родном месту Тибора Церне југословенског војника који је погинуо на Косову и Метохији. ...
На споменик Тибору Церни у Дебељачи положени су венци у знак сећања на војнике погинуле у реону карауле Кошаре.
Њих су напали терористи са Косова, Војска Албаније и НАТО, а борбе су трајале од априла до јуна 1999. године.
"Обележавамо сећање на њихову младост и храброст. Захваљу[...]
Вечерње новости, 11.5.2016, Страдање Српкиња у последњем рату: Монографија "Наша исповијест" у центру Њујорка
Жене из РС никада нису биле посматране у контексту жртава. Победиле прошлост и показале да су спремне да се боре за истину
СУПРУГЕ, мајке и сестре које су своје најмилије изгубиле током протеклог рата у БиХ, ових дана су о својим губицима, страдању српске деце, момака, мужева, очева и целих породица сведочиле тамо где то до сада није било баш популарно, у центру Њујорка!
Наиме, у оквиру конференције Пораз фашизма и сећање на жртве, коју је поводом 71 године од пробоја јасеновачког логора организовао Институт за истраживање злочина у Јасеновцу, петнаест Српкиња промовисало је своју моногр[...]
Блиц, 31.8.2017, Обележена 76. годишњица од ослобођења Лознице
Представници градског руководства Лознице, Удружења ратних добровољаца од 1912. до 1918. године, њихових потомака и поштовалаца, Градског одбора СРС и функционери СРС Вјерица Радета, Зоран Красић и Срето Перић, присуствовали су церемонији обележавања 31. августа, дана када су пре 76 година српски устаници под командом потпуковника Веселина Мисите ослободили Лозницу од немачког окупатора.
После опела на градском гробљу, венци су положени крај спомен-плуче на месту Миситине погибије у центру града и испред његове бисте у Улици Миодрага Борисављевића.
- Да је данас патриотских власти, овај [...]
СРНА, 25.4.2017, Премијерно приказан филм „Слобода или смрт“
ГРАДИШКА, 25. АПРИЛА /СРНА/ - У Градишци је вечерас приказан документарни филм "Слобода или смрт" аутора Милана Пилиповића који представља потресно свједочење јединог живог логораша и учесника пробоја концентрационог логора Јасеновац, осамдесетдеветогодишњег Илије Ивановића из Горњих Подградаца.
Ивановић, који је присуствовао премијери филма, навео је да је у Јасеновац одведен са 13 година, провео у њему три године, девет мјесеци и неколико дана, побјегао из логора 22. априла, а кући дошао 28. априла 1945. године.
Tада, са шеснаест и по година, на вратима родне куће дочекала га је уплака[...]
