За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, Срна, 25. 5. 2025, Прошле су 33 године од свирепог злочина у Брадини – Преживјели Срби о доласку у Брадину: Сваки пут је све теже [Мапа] На данашњи дан
У Брадини код Коњица данас ће бити обиљежене 33 године од када је почињен свирепи злочина над 48 српских цивила које су убили припадници муслиманских и хрватских снага, а потом су спалили ово и околна села. Света литургија биће служена у Цркви Вазнесења Господњег у Брадини, а потом помен убијеним… Catena mundi, 30. 9. 2014, Коста Чавошки: Како су комунисти разбили државу српског народа [из Архиве]
Независно Косово, Република Војводина, Независни ’Санџак‘, тзв. ’Црногорска нација‘ – ове екстремистичке идеје настале су под окриљен КПЈ. Catena mundi открива како су комунисти разбили државу српског народа. /…/ Док је КПЈ веровала да је Југославија „једна национална држава“ и стајала „на бранику идеје националног јединства и свију националности у… Вечерње новости, 23. 5. 2025, Ватикан у саопштењу отео српске светиње: Порука из Рима о угрожености ’хришћанског-православног наслеђа Косова‘ лапсус или намера
САОПШТЕЊЕ Свете столице о именовању новог апостолског нунција задуженог за КиМ у којем подсећају на добро познат став Ватикана да не признаје лажну државу, али и изражавају забринутост за „угроженост хришћанског-православног наслеђа Косова“, отворило је стару дебату о томе да ли Римокатоличка црква прећутно подржава покушаје преотимања српских светиња и…
Искра, 22. 5.2025, Владимир Умељић: За три прста 1.200 евра!
У Црној Гори хара инфлација у односу на тактилне органе, колико је беше за четири? Да, 1.600 евра. А за свих десет? Округло 4.000 и то оних еУропских евра. Хмм, напредује Монтенегро ка ЕУ, нема шта. А без србофобије то не иде. Е то су била времена, када се Мило… ОпштинаСоколац, Фронтал, 18. 5. 2025. Вукашин Беатовић: Како је страдао митрополит Петар Зимоњић
Бомбе су пале на Сарајево, те не баш тако далеке 1941. године. Била је то Страсна седмица Великог поста. Митрополит Петар је вршио своје свакодневне богослужбене дужности, умиривао је народ и вјеровао да ће све бити по мјери праведних. На Велику сриједу, по наговору проте Стевана Петровића, митрополит Петар одлази… Глас Српске, 22. 5. 2025, Дванаест звјездица заувијек ће сијати у нашим срцима
Поводом обиљежавања 33. годишњице смрти 12 беба, на Спомен-обиљежју “Живот” у Бањалуци данас су положени вијенци и цвијеће за невино страдалу дјецу. Вијенац су положиле породице преминулих беба, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика. Руже је положила и делегација српских представника у…
Не заборављамо – Памтимо
Танјуг, РТС, Политика, 6.4.2017, Трагедија Народне библиотеке није била случајност
Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије обележен је у Холу испред Централне читаонице националне библиотеке, као спомен на уништавање културе једног народа, али и позив суграђанима на сећање и одговорност.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже да је непријатељ знао шта ради и да трагедија Народне библиотеке није била последица нехата.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић је, обраћајући се присутнима, међу којима је било и представника дипломатског кора, рекао да се операција којом је 6. априла 1941. године уништена Народна библиотека звала "Страшн[...]
Политика, 16. 3. 2023, У част страдалим ваздухопловцима
На основу раније донете одлуке, Дан ваздухопловних жртава ове године обележавамо у виду комеморативног скупа, 20. марта, с почетком у подне, код вечне куће пилота Михаила Петровића на Новом гробљу, парцела 2, гробница 27, 4. ред.
У овој години, кад обележавамо 110 година од прве жртве нашег ваздухопловства, с правом очекујемо да Национални савет надлежног министарства усвоји наш предлог и донесе одлуку да се 20. март, као Дан ваздухопловних жртава, уврсти у државни програм обележавања значајних датума из ослободилачких ратова Србије.
Основано и аргументовано сматрамо да се на тај начин, [...]
РТС, 15.9.2020, Када ће бити обележени гробови српских и руских јунака са Власине
Током Првог светског рата, у октобру 1915. године, на Власини је у борбама са бугарском војском страдало више од 1.500 српских војника и руских добровољаца. Они су држали одступницу нашем народу и главнини српске војске која се пред непријатељем повлачила ка Албанији.
Српски и руски јунаци сахрањени су на шест локација на Власини, али њихове хумке нису видљиве, нити обележене, а на местима нема ни споменика, ни спомен-плоче.
Једва видљиве хумке српских војника Друге шумадијске дивизије и руских добровољаца прекривају трава, папрат и беле брезе. Више од 700 гробова је на месту званом Пром[...]
РТРС, Срна, 5. 9. 2024, Ни послије 31 годину нема одговорних за убиства седам српских цивила у Мирловић Пољу
Тридесет и једна година навршиће се сутра од некажњеног злочина над седам српских цивила, које је у Мирловић Пољу код Дрниша измасакрирала диверзантско-терористичка група Хрватске војске пред очима Унпрофора.
Иако се овај догађај од 6. септембра 1993. године одиграо пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран, саопштио је Документациони информациони центар "Веритас".
На основу информација до којих је дошао "Веритас", напад на Мирловић Поље извела је Девета бојна "Рафаел витез Бобан", хрватских јединица ХОС-а, [...]
Политика, Глас Српске, СРНА, 25. 7. 2025, Навршава се 30 година од ликвидације девет српских војника на Меденом брду
Навршава се 30 година ликвидације девет припадника Српске војске Крајине које су припадници ХВО-а и Хрватске војске заробили на предјелу Медено брдо на Динари, а ни за овај злочин још нико није одговарао, саопштено је из Документационо информациони центар "Веритас".
Везисти Српске војске Крајине су приликом заробљавања својих сабораца 26. јула 1995. године забиљежили разговор непријатељске стране, који потврђује да су сви били живи заробљени.
Непосредно након овог злочина покренута је злочиначка хрватска акција "Олуја", а судбина шест од девет убијених остала је непознаница до 1998. године.
[...]
