За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 23. 3. 2025, Оптужница исписана дечјом крвљу: Бомбе током НАТО агресије убиле 89 деце, најмлађа жртва беба од 11 месеци
ДЕЦА су одувек била најневиније жртве ратова, а током НАТО бомбардовања постала су неугасиви пламен туге и симбол страдања. Зато је најтежа и најстрашнија оптужница против лидера западних земаља и НАТО снага исписана њиховом крвљу и ранама. Током 11 недеља бомбардовања Србије 1999, према подацима Министарства одбране, убијено је 89… Спутњик, 22. 3. 2025, Подаци о жртвама доказују: НАТО намерно починио геноцид у СРЈ
У ауторском тексту еминентних стручњака указује се да подаци о жртвама и штети насталој од НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године уз коришћење муниције са осиромашеним уранијумом намеће закључак да је НАТО у СР Југославији намерно починио својеврсни геноцид. Ауторски текст приредили су проф. др Слободан Чикарић, радиолог-онколог, генерал Слободан…
СРНА, 23. 3. 2025, Станови: Служен парастос жртвама ’Крвавог прољећа‘ усташких јединица 1945. [Мапа]
У добојском насељу Станови данас је обиљежено 80 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана. Парастос је служен пред спомеником страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима. Стана Горановић потомак је Драге Нинковића…
РТ Балкан, 22. 3. 2025, Крвави Младенци у Старом Броду на Дрини: Устраши се река, устави таласе… [Мапа]
У Старом Броду код Вишеграда данас је обележено је 83 године од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су на монструозан начин побиле хрватске усташе Јуре Францетића. Служен је парастос, положени венци и спуштено цвеће у реку Дрину. – Агенција СРНА Многи су сами скакали у Дрину, нису… Vesti Online, 18. 3. 2025, Душко Челић: Мартовски погром
Реч “погром” је староруског порекла и могла би се буквално превести као: пустошење, разарање, уништавање. У политичкој терминологији израз погром означава напад гомиле, руље, одобрен изричито или прећутно од власти а усмерен на пустошење, разарање или уништавање неке нациналне, верске или расне групе или мањине и њене имовине. Ових се…
KoSSev, 21. 3. 2025, Албански професори: Цркву у Приштини требало срушити, Срби нису постојали у средњем веку, погром у марту 2004. исценирао БГ; Епархија: Отворени позив на уништавање верских објеката
Епархија рашко-призренска Српске православне цркве изражава дубоку забринутост и снажан протест поводом овонедељних изјава двојице албанских професора о православним споменицима на Косову, међу којима је и она да је Цркву Христа Спаса у Приштини требало срушити након рата на Косову. Реч је о професорима Јусуф Буџови и Енвер Реџа који… Не заборављамо – Памтимо
![StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22001-350x200-no.jpg)
StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]
Контакти југословенских комуниста и усташа између два светска рата већ одавно нису историографска непознаница.
Једно од тумачења ове појаве налазимо у књизи старог историчара Бранислава Глигоријевића Коминтерна, југословенско и српско питање, објављеној пре готово 30 година. Глигоријевићева истраживања показују значајно преклапање циљева КПЈ и Павелићевог покрета почетком тридесетих година, због чега чак ни челни људи партије, попут Милана Горкића и Владимира Ћопића, нису зазирали од комуникације са усташким лидерима. У усташком покрету Горкић је видео, читамо у Глигоријевићевој књизи, “израз[...]
Искра, 12. 9. 2023, Владимир Умељић: Опомене и искуства Србоцида хрватске државе 1941-1945.
На предстојећем Сајму књига, пажњу привлачи један врло захтевни (и ни у ком случају рутински) пројекат издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, наиме, објављивање две мултидисциплинарно конципиране и комплементарне научне студије историчара, православног филозофа и књижевника Владимира Умељића, једна са научно-историјским тежиштем а на тему геноцида над Србима у хрватској држави 1941-1945, насловљена: „Када мртва уста проговоре (О Србоциду хрватске државе 1941-1945)“ и једна језичко-филозофска: „Истина у свету релативизма и нихилизма или како се влада људима“.
Oвде нешто скраћени и модификовани у[...]
СРНА, 26. 9. 2023, Диклић: Спасена српска дјеца завршила и у Ватикану
Историчар Момчило Диклић изјавио је Срни да су српска дјеца која су спасена из усташких логора упућивана широм свијета и Европе, као и у Ватикан.
Диклић одавно прати ситуацију о покатоличавању Срба у Хрватској. Он је испричао да му је његов сада покојни пријатељ Милан Дивјак Лички, који је истраживао Ватикански архив према налогу Извршног већа Војводине, рекао да му је један човјек у том архиву, који га је опслуживао, рекао да није Италијан, већ да је из Поткозарја, али није знао из којег села.
На питање Дивјака како је то сазнао, тај човјек му је одговорио да је био задужен да пази неког ст[...]
СРНА, 6.11.2020, На данашњи дан њемачки окупатори наредили уништавање трагова злочина
БИЈЕЉИНА, 6. НОВЕМБРА /СРНА/ - Њемачке окупационе власти у Другом свјетском рату су на данашњи дан 1943. године, ради уништавања трагова злочина у Србији, формирале специјалну јединицу која је приморавала затворенике да спаљују лешеве на стратишту Јајинци, код Београда, на нишком стратишту Бубањ, у Чачку и Горњем Милановцу.
Процијењено је да је до априла 1944. године на том мјесту спаљено око 80.000 жртава.
Стрелиште у Јајинцима било је мјесто највеће егзекуције на територији окупиране Србије у Другом свјетском рату.
На овом стратишту су, према званичним, иако највјероватније непрециз[...]
Политика, 6. 4. 2024, Вечно ћемо памтити поручнике Синишу Радића и Жељка Савичића
Данас се навршава тужних четврт века од одласка две младости, две памети, две лепоте.
Бесомучним нападима током НАТО бомбардовања СРЈ 6. априла 1999. године угашени су животи потпоручника Жељка Савичића и Синише Радића, само шест месеци након што су завршили Војну академију.
Погинули су на борбеном задатку, на планини Маљен, на дужности официра за навођење (ОЗН) 126. бригаде ВОЈиН (Ваздухопловно осматрање, јављање и навођење). Постхумно су унапређени у чин поручника, а сећање на њих још је живо међу свим припадницима 126. бригаде ВОЈиН.
Свих ових година, на годишњицу њиховог страдања [...]
