За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 20. 9. 2024, На Папратној њиви служен парастос за жртве некажњеног злочина
Помен парастосом код споменика на Папратној њиви код Фоче, на старом макадамском путу Миљевина-Калиновик, данас су обиљежене 32 године од страдања 42 српска цивила и борца, које су у засједи побили припадници муслиманске војске. Осим споменика, на којем су уклесана имена страдалих, о овом злочину муслиманске војске и данас свједоче…
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Убили ми дете на трактору, а броје га као непријатеља: Невенка Добрић, која је прва добила управни спор против Министарства бранитеља
НЕВЕНКА Добрић (65) из Сремске Каменице прва је особа која је добила спор пред Управним судом у Загребу, а против Министарства бранитеља и Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом, који су јој претходно одбили захтев за добијање статуса цивилне жртве рата. Невенка је статус тражила…
Kosovo Online, 19. 9. 2024, Министарство културе Србије: Приштина баналним лажима покушава да присвоји српско културно наслеђе
Министарство културе Србије реаговало је на изјаву косовског премијера Аљбина Куртија да је Србија починила “културоцид на Косову”, наводећи да је у питању још једно у низу безочно извртање истине у упорним покушајима Приштине да апсурдним тврдњама и баналним лажима присвоји српско културно наслеђе и кривицу за његово систематско уништење,…
ИН4С, 19. 9. 2024, Битка на Мачковом камену: 110 година – На данашњи дан
Данас је 110. годишњица битке на Мачковом камену. Најстраховитији војни обрачун Срба и Аустроугара није пуно познат, нити му се придаје велика пажња. На Мачковом камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра, а рањено 176 официра, међу којима и краљевоћ Ђорђе Карађорђевић. Преживело је једва 1000 српских војника……
СРНА, 18. 9. 2024, Прећутани ужаси у логору Виктор Бубањ
Власти Федерације БиХ спријечиле су 19. септембра 2003. године Савез логораша Републике Српске да у бившој касарни „Виктор Бубањ“ у Сарајеву постави спомен-плочу у знак сјећања на страдање хиљада затворених и око 500 убијених Срба у вријеме док је касарна била ратни логор. О злочинима у логору „Виктор Бубањ“, у…
СРНА, 17. 9. 2024, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице у општини Котор Варош данас је служен парастос за 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцуз, које су на данашњи дан прије 32 године убили припадници муслиманских снага, што је један од најстрашнијих злочина јер је почињен над недужним…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 19. 2. 2025, Саво Штрбац: Истине и лажи о логору за заробљенике ’Лора‘ у Сплиту
Медији у региону су 13. фебруара објавили вест да је тога дана Жабљачанин Веселин Бојовић Специјалном државном тужилаштву Црне Горе у Подгорици, по замолници Жупанијског државног одвјетништва из Сплита, у својству сведока дао изјаву у вези страхота и патњи које је преживео током 125 дана боравка у Војном логору “Лора” у Сплиту током 1992. О томе што је све преживео у “Лори”, Бојовић је говорио и у документарном филму Телевизије Никшић “Зло прољеће ’92”, који је и био повод да ЖДО у Сплиту упути замолницу колегама из Црне Горе да им овај сведок “из прве руке” и у званичној форми изнесе своју ис[...]
СРНА, 18. 9. 2024, Прећутани ужаси у логору Виктор Бубањ
Власти Федерације БиХ спријечиле су 19. септембра 2003. године Савез логораша Републике Српске да у бившој касарни "Виктор Бубањ" у Сарајеву постави спомен-плочу у знак сјећања на страдање хиљада затворених и око 500 убијених Срба у вријеме док је касарна била ратни логор.
О злочинима у логору "Виктор Бубањ", у који је након рата високи представник Педи Ешдаун својим наметнутим актом смјестио Суд БиХ, поједини логораши написали су књиге у којима су до детаља објаснили како се поступало са њима.
Страхиња Живак је у "Виктору Бубњу" и Централном затвору провео двије и по године прије него ш[...]
Вечерње новости, 17. 9. 2023, Мог оца је спасло храбро српско срце: Тед Бифилд, син америчког ваздухопловца Флојда обореног 1944.
ДРУГИ пут сам у Србији решен да до краја забележим ратни пут, тачније спасавање мог оца Флојда. Када сам 2019. долазио на обележавање 75. годишњице мисије "Халијард", у околини Ћуприје био сам у фамилијама три породице које су учествовале у спасавању оца те 1944. Обишао сам и винограде где се зарила његова "летећа тврђава" Б-24. Оцу је то био први лет, а да не беше одважних Срба, српских домаћина, Дражиних војника, ја се не бих родио.
Овако, искрено, видно потресен, говори Тед Бифилд из Небраске, у редакцији "Новости", на дан одласка у Прањане, на Галовића поље. Американац, наоружан очевим [...]
Блиц, 31. 8. 2018, Најбизарнији Титов закон: Мало ко зна да су због њега у Југославији деценијама масовно убијали козе
После Другог светског рата, по угледу на комунистичку партију СССР-а, Југословенски државни врх доносио је одлуке које су се без поговора спроводиле у дело, иако су поједине биле и више него штетне по грађане тадашње земље.
Радни логори, одузимање имовине и прогони по идеолошкој основи са и без доказа, само су неки од примера лоше владавине тадашњег режима. Ипак, једна одлука Тита и партије се слободно може сврстати у рубрику "Веровали или не".
Наиме, према неким тврдњама, један од највећих непријатеља опоравку и прогресу земље, биле су козе! О томе је чак говорио и сам Тито у говору кој[...]
Vranjenews, 15. 11. 2022, Промовисана Крвава граница: Књига човека који је победио и у рату и у миру
Књига Крвава граница потпуковника Драгутина Димчевског сведочанство је о догађајима у реону карауле Кошаре током покушаја копнене агресије на Србију 1999. године.
Ова моја књига представља спомен обележје о времену проведеном на граници ка Албанији у време најжешћих напада током НАТО агресије, рекао је Драгутин Димчевски, пензионисани потпуковник и човек који има статус српског хероја са Кошара, промовишући књигу Крвава граница у Врању.
Он је у препуној сали Дома војске казао да је књига заснована на изводима из његове радне бележнице и да се заснива на догађајима прибележеним током 1998. и[...]
