За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Министарство спољних послова, Генерални конзулат Р. Србије – Хамбург, 29. 4. 2025, Обележавање 80 година од ослобођења логора ратних заробљеника Сандбостел
У уторак 29. априла 2025. године обележена је 80. годишњица од ослобођења логора ратних заробљеника Сандбостел (Stalag X-B) у Доњој Саксонији, а конзул жеран Милена Николић је тим поводом положила венац на споменик жртвама. Сандбостел је био један од највећих логора за ратне заробљенике у северној Немачкој у ком је…
ИН4С, 6. 5. 2025, Наше главе изабране пале почетком маја 1999. годинe на светом Косову
„Шта си хтео? — куд си пош’о?” — „Тамо куд се стићи мора!” „Зар је вера тако јака?” — „Увек јача од злотвора!” (Ј. Ј. Змај) ГУБЕРИНИЋ Чедомира МИОДРАГ, војник Војске Југославије у резерви рођен је 25.октобра 1968. у селу Гораждевац, опшптина Пећ. Мобилисан је као резервиста при ВП 6141,… Политика, 9. 5. 2025, У патњи интернираца изникло пријатељство [Мапа]
Пре тачно 83 године у норвешке логоре смрти депортовано је 46 Кикинђана, од који су се кући вратила њих седморица. Сећање на мај 1942. године Кикинђани никада неће заборавити, а већ пету деценију полажу венце на споменик интернирцима који сведочи о преживљеним ужасима, али и пријатељству два народа ‒ српског…
Покрет за одбрану Косова и Метохије, Светосавље, 5. 5. 2021, Владика Атанасије Јевтић: Арнаутско-муслимански злочини у Старом Расу и околини у Другом светском рату [из Архиве]
Древна Српска држава Рашка, са престоницом Расом (у коме је недавно откривена хришћанска базилика из 6. века, из времена кад су се Срби ту настанили), са Немањином крстионицом у Петро-павловој цркви и Ђурђевим Ступовима и Сопоћанима, ових је дана (1990) опет угрожена покушајима поновне арнаутско-муслиманске окупације. Били смо заиста сви… Политика, 7. 5. 2025, Злочин НАТО-а у Нишу неће бити заборављен
На данашњи дан пре 26 година касетним бомбама, први пут коришћеним у бомбардовању Србије и СРЈ, убијено је 16 људи, а више од 70 је повређено Мајско преподне 7. маја 1999. године у Нишу је почело уобичајено, јер Нишлије су већ били навикли да живе између злокобних сирена за…
СРНА, 5. 5. 2025, Хрватски усташки покољ 12 дјечака у Гређанима код Окучана
У Гређанима код Окучана у Западној Славонији усташе су 8. маја 1944. године извршиле покољ 12 српских дјечака из тог села који су чували стоку у пољу, а злочини над Србима овог краја поновљени су почетком маја деведесетих година прошлог вијека у операцији Хрватске војске и полиције „Бљесак“. Током Другог…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 24. 2. 2025, Убица српске породице смије се у лице тетки мртве дјеце
Припадник Хрватске војске Јожица Мудри, који је прије 33 године ликвидирао четворочлану српску породицу Радосављевић у Дарувару, данас живи као угледан домаћин и не пропушта прилику да се тетки монструозно убијене дјеце приликом сусрета насмије у лице, саопштио је данас Информационо-документациони центар "Веритас".
У саопштењу се наводи да је на данашњи дан 1992. године припадник Хрватске војске, тада двадесетогодишњи Јожица Мудри, ликвидирао четворочлану српску породицу Радосављевић оца Радета /36/, његову супругу Јованку /32/ и њихове малољетне синове - четрнаестогодишњег Дејана и десетогод[...]
Слободна Херцеговина, 3. 2. 2022, Страдање монаха Гаврила (Ковачине): Вино служимо само уз причест
Монах Гаврило, мучен најстрашнијим мукама јер није хтео да се одрекне Бога.
Пред сам Други светски рат у манастир Високи Дечани, замонашио се младић Гаврило Ковачина, син богате српске породице из Мостара. Ковачине су производиле позната херцеговачка вина од сорти жилавке и блатине. Ковачине су освајале златне медаље на винским салонима у Паризу и Бриселу, и тако постали познати по свом врхунском вину. Касније ће на њиховом отетом раду настати пољопривредни комбинат „Хепок“. Но најлепши грозд из винограда породице Ковачина стигао је у манастир Високи Дечани са Гаврилом.
Гаврило је пре монаше[...]
![Глас Српске. 5. 2. 2024, Сјећање на усташки покољ у Поткозарју [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18733-350x200-no.jpg)
Глас Српске. 5. 2. 2024, Сјећање на усташки покољ у Поткозарју [Мапа]
Удружење грађана Козара у суботу обиљежава 82. годину од страдања српских цивила које су убиле усташе 5. и 12. фебруара 1942. године у поткозарским селима.
Након литургије, биће уприличен парастос и полагање вијенаца за убијене српске цивиле.
Предсјдник УГ "Козара" Зоран Милаковић рекао је за Глас Српске да се скоро седам деценије ћутало о покољу српских цивила у Поткозарју (Ивањској), Пискавици и Верићима.
- Нису се држали парастоси, људи су убијени на кућном прагу и сви су сахрањивани у своје двориште. Није постојало спомен обиљежје за исте, сада је завршено, а у том покољу у Другом[...]
![Вечерње новости, 6. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак: Позив на тотално истребљење Срба [из Архиве, In memoriam]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26885-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 6. 3. 2017, Новица Пешић: Топлички устанак: Позив на тотално истребљење Срба [из Архиве, In memoriam]
Сви натписи на јавним местима, књиге и други писани материјали били су на бугарском језику. Све српске школе су затворене, а наставно особље отпуштено, убијено или депортовано
Препрека остваривању великобугарских циљева била је снажно национално осећање српског народа, дефинитивно довршено још у 19. веку. Да би га сломио бугарски окупатор свуда је интензивно ширио пропаганду да су заузети крајеви Србије, у ствари, ослобођене бугарске западне покрајине. „Србија је заувек нестала као држава и у тим крајевима уопште нема Срба, него ту живе србизовани стари Бугари“ - била је основна премиса у сви[...]
Вечерње новости, 24.10.2021, Светли дани тужне ратне младости: Репортер Новости у Адлигату, међу заоставштином некадашњих српских гимназијалаца у Француској
ВИШЕ хиљада дечака из Србије и Црне Горе евакуисано је бродовима из Грчке током Првог светског рата, многи у лошем здравственом стању, делом за Енглеску, а највише за Француску. Ту ће се опорављати и школовати у наредних неколико година.
Недавно је у Музеј књига и путовања Адлигата, организације са седиштем у Београду које се бави унапређењем српске културе, уметности и међународне сарадње, стигао легат породице Шљивић, у оквиру ког и више књига и уџбеника које су наши ђаци, а међу њима и касније чувени физичар и оснивач Института за физику проф. Сретен Шљивић, користили у гимназији, у монд[...]
