За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 18. 2. 2025, Живојин Ракочевић: Како без правде и истине – годишњица терористичког напада у Ливадицама код Подујева
„Боже, колико је времена прошло”, каже мајка Снежана, поред споменика своје ћерке Мирјане Драговић. Њено двадесетогодишње дете страдало је у терористичком нападу у Ливадицама код Подујева, 16. фебруара 2001. године. Од тада до данас понављају се иста питања, исти парастоси, и иста тишина: мења се само бол што се…
Српски меморијал, ИН4С, 12. 3. 2025, На данашњи дан 1935. умро српски великан и добротвор Михајло Пупин
На данашњи дан, 12. марта 1935. године умро је српски физичар, електроинжењер и проналазач Михајло Пупин (рођен 1854. године) научник светског гласа и први председник Српске народне одбране основане у Њујорку 1914.године. Из родног Идвора у Банату, после школовања у Панчеву и Прагу, отишао је 1874. у САД где је…
KoSSev, 8. 4. 2018, Из Дечанске ризнице: Манастир Високи Дечани у комунистичкој Југославији: ’Ваља нама бити овде‘ [из Архиве] Фото
„Особито Дечани, претрпели су много штете: зиратна земља им је скоро сва одузета, шуме посечене и попаљене, виногради и воћњаци посечени и упропашћени“ – овако је Синод СПЦ писао Сабору о Високим Дечанима 1947. године. Метохијски манастир се у комунистичкој Југославији, као и остатак СПЦ, суочио са национализацијом земљишних поседа,… Глас Српске, СРНА, 11. 3. 2025, Служен помен за страдалу дјецу Српског Сарајева
Код Спомен-обиљежја у дворишту Основне школе „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву данас је служен помен и положени су вијенци за страдалу дјецу Српског Сарајева у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Служен је помен за 118 убијене дјеце, од је којих шест ученика ове школе. Најмлађа дјевојчица била је тек уписана у…
ИСКРА, 28. 2. 2025, Владимир Умељић: Не дај се Миле или – Додика у Хаг!
Бошњачки судови су очигледно остали заглављени у времену Алије Изетбеговића, ту има и носталгије и летаргије, али и опасно провокативних ратних таламбаса, као и жеље да се патолошка мржња према свему српском коначно финализује њиховом анихилизацијом. И – они имају један велики узор, то је онај несрећни Хашки трибунал за…
Вечерње новости, 10. 3. 2025, Од лажних ’Иљира‘ би се и пећински људи постидели: Албански геноцид над Србима по османском и хабсбуршком рецепту
МНОГО пре немачког Трећег Рајха „ајнзац групе“ за истребљење створило је Османско царство од арнаутских дивљих племена које су довели са Проклетија да искорене преостале Србе који се нису 1689. повукли у Великој сеоби. Племе Кабаш са севера данашње Албаније довели су на простор Призренског Подгора, око манастира Светог Петра…





