За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 18. 2. 2025, Живојин Ракочевић: Како без правде и истине – годишњица терористичког напада у Ливадицама код Подујева
„Боже, колико је времена прошло”, каже мајка Снежана, поред споменика своје ћерке Мирјане Драговић. Њено двадесетогодишње дете страдало је у терористичком нападу у Ливадицама код Подујева, 16. фебруара 2001. године. Од тада до данас понављају се иста питања, исти парастоси, и иста тишина: мења се само бол што се…
Српски меморијал, ИН4С, 12. 3. 2025, На данашњи дан 1935. умро српски великан и добротвор Михајло Пупин
На данашњи дан, 12. марта 1935. године умро је српски физичар, електроинжењер и проналазач Михајло Пупин (рођен 1854. године) научник светског гласа и први председник Српске народне одбране основане у Њујорку 1914.године. Из родног Идвора у Банату, после школовања у Панчеву и Прагу, отишао је 1874. у САД где је…
KoSSev, 8. 4. 2018, Из Дечанске ризнице: Манастир Високи Дечани у комунистичкој Југославији: ’Ваља нама бити овде‘ [из Архиве] Фото
„Особито Дечани, претрпели су много штете: зиратна земља им је скоро сва одузета, шуме посечене и попаљене, виногради и воћњаци посечени и упропашћени“ – овако је Синод СПЦ писао Сабору о Високим Дечанима 1947. године. Метохијски манастир се у комунистичкој Југославији, као и остатак СПЦ, суочио са национализацијом земљишних поседа,… Глас Српске, СРНА, 11. 3. 2025, Служен помен за страдалу дјецу Српског Сарајева
Код Спомен-обиљежја у дворишту Основне школе „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву данас је служен помен и положени су вијенци за страдалу дјецу Српског Сарајева у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Служен је помен за 118 убијене дјеце, од је којих шест ученика ове школе. Најмлађа дјевојчица била је тек уписана у…
ИСКРА, 28. 2. 2025, Владимир Умељић: Не дај се Миле или – Додика у Хаг!
Бошњачки судови су очигледно остали заглављени у времену Алије Изетбеговића, ту има и носталгије и летаргије, али и опасно провокативних ратних таламбаса, као и жеље да се патолошка мржња према свему српском коначно финализује њиховом анихилизацијом. И – они имају један велики узор, то је онај несрећни Хашки трибунал за…
Вечерње новости, 10. 3. 2025, Од лажних ’Иљира‘ би се и пећински људи постидели: Албански геноцид над Србима по османском и хабсбуршком рецепту
МНОГО пре немачког Трећег Рајха „ајнзац групе“ за истребљење створило је Османско царство од арнаутских дивљих племена које су довели са Проклетија да искорене преостале Србе који се нису 1689. повукли у Великој сеоби. Племе Кабаш са севера данашње Албаније довели су на простор Призренског Подгора, око манастира Светог Петра…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 22. 6. 2022, Стручним скупом о геноциду над Србима у НДХ против заборава [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16716-350x200-no.jpg)
СРНА, 22. 6. 2022, Стручним скупом о геноциду над Србима у НДХ против заборава [Мапа]
ПРИЈЕДОР - Стручним скупом "Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и устанак, Козара 1942-2022", сарадњом институција и вриједним радом историчара не допушта се да имена страдалника и њихова жртва падну у заборав, изјавио је директор Националног парка "Козара" Божидар Николетић.
Николетић је, поводом одржавања стручног скупа на Козари у организацији Националног парка "Козара" и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, рекао да се оваква конференција одржава први пут након 35 година, односно да је посљедња такве врсте била 1977. године.
[...]
СРНА, 17. 3. 2023, Котор Варош: Представљена књига о страдању народа Козаре
КОТОР ВАРОШ, 17. МАРТА /СРНА/ - У порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Котор Варошу вечерас је промовисан зборник "Кад прошлост проговори: Козара 1942-2022" који садржи стручне радове историчара и публициста из Републике Српске, Србије и Хрватске, те бројне фотографије и документе о страдању народа Козаре у Другом свјетском рату.
Један од аутора зборника Зоран Кос рекао је Срни да је прошло осам деценија од страдања народа Козаре, те да је исто толико требало да се јавно проговори о тој теми на исправан начин.
"Обиљежавајући значајан датум - 80 година од офанзиве на Козари, покушали [...]
Nova.rs, 17. 4. 2021, Шумадинци подигли споменик Немцу погинулом 1941.
Немац Ото Сеп, пилот ловачког авиона "Хокер Фјури", погинуо је 6. априла 1941. године изнад Гледићких планина у Шумадији. Мештани села Дулене пронашли су тело настрадалог пилота и кришом га сахранили, а скоро осам деценија није се знало где је сахрањен.
Тек пре неколико година, откривено је где почива Ото Сеп, а мештани су му сада подигли и надгробно обележје. Овај, српској јавности мало познати херој, иако пореклом Немац, био је пилот Краљевине Југославије, а оборили су га немачки авиони који су бомбардовали Београд у априлу ’41.
Село Дулене на обронцима Гледићких планина, вероватно је међ[...]
![РТС, 11. 10. 2025, Квадратура круга: Био је леп и узвишен као Бог – Страдање дечанског монаха Гаврила [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30575-350x200-no.jpg)
РТС, 11. 10. 2025, Квадратура круга: Био је леп и узвишен као Бог – Страдање дечанског монаха Гаврила [Видео]
Био је леп и узвишен као Бог.
Тако је монаха Гаврила, у својој књизи Црвена куга, описао историчар и књижевник Антоније Ђурић, који је био Гаврилов сапатник у затвору у Сремској Митровици.
Гаврило је рођен 1920. године у Мостару, у богатој трговачкој и винарској породици Ковачина. После завршетка школовања у Мостару и Сарајеву Гаврило 1939. године одлучује да се замонаши у манастиру Високи Дечани где завршава трогодишњу монашку школу.
Када је НДХ 1941. године успоставила власт у Мостару, део Гаврилове породице је избегао у Београд, а део је страдао од усташке руке у Мостару.
Гаврило је цео[...]
Kosovo Online, 9. 4. 2024, Четврт века Битке на Кошарама: Симбол херојске борбе
На данашњи дан пре 25 година, 9. априла 1999. започела је Битка за Кошаре.
У склопу Нато интервенције, више хиљада припадника ОВК уз подршку Оружаних снага Албаније и ваздушну подршку Натоа напало је караулу на југословенско-албанској граници која се налазила на ободу Проклетија, на врховима Јуничке планине. Борбе на југословенско-албанској граници трајале су 67 дана, а на страни тадашње ВЈ однеле су 108 живота. Саговорници Косово онлајна, учесници тих догађаја, истичу да је ова битка била једна од најтежих, али и највећих примера храбрости и патриотизма у новијој историји Србије.
Дугого[...]
