За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 20. 2. 2025, Слободан Чикарић: Вешање споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу [II]
На тргу „каурске” Дубице подигнут је после Првог светског рата споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу. Да би се схватило откуд овај споменик у једној банијској варошици, потребно је да се вратимо у шездесете и седамдесете године 19. века. У то време граница између турске и аустроугарске царевине била је река…
Задужбина Светог манастира Хиландара, 3. 3. 2025, Да ли је ЂОРЂЕ РОШ једини цивил који почива у Хиландару? [FB] На данашњи дан
На хиландарском гробљу се, поред једноставних гробова монаха, налази и бели мермерни споменик посвећен Ђорђу Рошу. То није карактеристично, будући да се на гробљима светогорских манастира сахрањује претежно монаштво. Осим братства, сахрањују се понекад и манастирски радници без породица. Године 1977. је направљен изузетак у Хиландару. На данашњи дан те…
Вести онлајн, 2. 3. 2025, Гидеон Грајф: Још се чују одјеци зла!
Професор Гидеон Грајф, израелски историчар специјализован за изучавање историје холокауста, аутор тротомне монографије о концентрационом логору Јасеновац и председник Независне међународне комисије за истраживање догађаја у Сребреници, оценио је за “Вести“ поводом 80 година од завршетка Другог светског рата да се и данас чују “одјеци најмрачнијег поглавља” у светској историји.… Вечерње новости, 1. 3. 2025, Бомбардовање Југославије је највећа грешка у војној историји – Канис Енголфпоулос
„НАТО бомбардовање 1999. се често посматра као кључни догађај у међународном систему после Хладног рата, посебно због начина на који је обликовао геополитику, међународно право и односе између НАТО земаља и Русије, и ако би било поједностављење рећи да је то директан окидач садашњих конфликата, то јесте допринело дугогодишњим тензијама… Компас инфо, Вечерње новости, 23. 2. 2025, Злочини без казне: Страдање Срба у сарајевским логорима (1991-1995)
Током рата у Босни и Херцеговини, страдање српског становништва у Сарајеву било је један од најмрачнијих и најмање истражених аспеката конфликта. Према извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву, у главном граду БиХ постојало је 211 логора и места заточења, у којима су мучени и убијани српски… СРНА, 27. 2. 2025, Срби не заборављају нелегални референдум, убиство Гардовића и спаљену српску заставу [На данашњи дан]
Послије изгласавања референдума у скупштини бивше СР БиХ и прегласавања српских представника, затим новог прегласавања 29. фебруара и 1. марта 1992. године на нелегалном референдуму, Срби су у БиХ имали само двије опције – да прихвате мајоризацију и референдум и дочекају нови геноцид, или да се организују и бране У…
Не заборављамо – Памтимо
Данас, 16. 9. 2022, Како је професора Ђорђа Тасића из Врања борба за аутономију Универзитета у Београду коштала живота
Стрељан је на Бањици 26. августа 1943. Ни за шта крив. Професор и доктор права Ђорђе Тасић, аутор више од 600 радова из правне науке, рођен у Врању, 7. новембра 1892. године, у врањанској породици. Имао је два брата. Није био политичар, али се борио за аутономију Универзитета у Београду, што га је коштало живота.
Дипломирао је у двадесет седмој, а докторирао следеће године на Правном факултету у Београду, као један од ђака професора Слободана Јовановића.
Тасића пут води до Суботице, где (1920–1923) ради на Правном факултету, где усавршава немачки и француски језик и пише озбиљне правне распр[...]
![Политика, 7. 4. 2025, Изложба ’Српско војничко гробље у Алжиру‘ гостује у Голупцу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27374-350x200-no.jpg)
Политика, 7. 4. 2025, Изложба ’Српско војничко гробље у Алжиру‘ гостује у Голупцу [Мапа]
Изложба „Српско војничко гробље у Алжиру” чији је аутор Марко Јелић, представљена 8. априла, у Палати Тврђаве Голубачки град, у Голупцу.
Поставку је у 10.30 часова, отворио амбасадор Народне Демократске Републике Алжир у Србији Фатах Махраз. Изложбу приређују Друштво пријатеља Алжира и Јавно предузеће „Голубачки град – тврђава”.
Алжир и Србија негују пријатељске односе дуже од шест деценија. Алжир је највећа држава Африке, арапског света, и један од најзначајних спољно-политичких и трговинских партнера Србије у Африци. У заједничком наслеђу, посебно место има српско гробље ратника из Пр[...]
Политика, 23.11.2020, Усташке жртве су плутале Савом
Београђанка која је 1943. као петнаестогодишњакиња присуствовала вађењу тела српских страдалника из НДХ из престоничких река, сведочи за наш лист о овим потресним догађајима
Тог лета 1943. године, у јеку окупације Београда, Душанка Поповић је имала петнаест година. Због полицијског часа који је ноћу био на снази, она и њени вршњаци су дневне сате користили да се друже напољу. Душанка, која је тада живела у Улици Страхињића бана на Дорћолу, спустила се до Куле Небојша на доњем граду Београдске тврђаве. Тамо, код бедема, окупљала су се деца свих узраста. Свима њима, пажњу је тог дана привукао[...]
Политика, 30. 11. 2024, Стрељани на Језави добијају споменик после 80 година
Ухапшени су одвођени из својих кућа кроз град само у доњем рубљу, носећи на грудима табле са натписима који су их означавали као народне непријатеље
Смедерево – Осам деценија навршило се откако су на обали реке Језава у Смедереву, код ушћа у Дунав, убијени Смедеревци које су партизанске власти преким судом прогласиле издајницима и сарадницима Немаца. У ноћи 16. и 17. октобра 1944. почела су хапшења, а потом и убијања имућнијих домаћина, свештеника, интелектуалаца, младежи и антикомуниста, а масовна погубљења од стране Народноослободилачке војске Југославије трајала су до половине новембра. [...]
Политика, 17. 12. 2024, Матрица вековног насиља над косметским Србима
Скоро свакодневно насиље на Космету одвија се, по некој устаљеној матрици, од најезде Турака. Најизраженије је у другој половини 19. века, кад се постојеће албанско становништво, ојачано досељавањем из Албаније, сродило с турским манирима испољавања власти аговањем и беговањем. То је забележено у списима из тзв. Конзулских времена.
Село Гораждевац, забележено у повељи Стефана Првовенчаног почетком 13. века под називом Горажда вас, претрпело је бројна насиља и злочине кроз дуговеко постојање, као и бројна друга насеља на Космету. Матрица окрутног самовлашћа Албанаца у периоду два светска рат[...]
