За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 30. 4. 205, Ни послије 31 године нема пресуда за убиство четворо младих Срба
ДОБОЈ – Четворо младих убијено је на данашњи дан 1994. године у Добоју, а пет је тешко рањено приликом гранатирања ужег дијела града са положаја такозване Армије БиХ, за шта ни након 31 године нико није одговарао нити је неуставно Тужилаштво БиХ предузело активности у расвјетљавању овог злочина. Од испаљене…
Политика, 28. 4. 2025, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ (3): Тежак живот ретких повратника у завичај
Српска села су опустошена, куће празне или порушене, већина становништва је заувек отишла Окучани, Славонски Брод – Међу десетак хиљада Срба, већином повратника у Западну Славонију, највише је особа преко 60 година. Најснажнији утицај на очување њиховог идентитета имају Српска православна црква и Српско-културно друштво „Просвета” са одборима у више…
Спутњик, 24. 4. 2025, Упозорење за Србе и свет: Вође фабрике смрти и пакла на земљи имају ’наследнике‘ који се буде
На обележавању великог јубилеја – 80 година од пробоја Јасеновца и 80 година од победе у Другом светском рату, један од преживеле деце логораша Гојко Рончевић Мраовић подсетио је присутне на бестијалност усташких злочина. Истакнути историчар Гидеон Грајф говорио је о значају не само сећања, него и борбе против повампирења… Политика, 28. 4.2025, Саво Штрбац: Папа којег су и Срби волели
Вест „папа се вратио своме Оцу“ пуштена је у етер на ускршњи понедељак 2025. Реч је о папи Франциску, којег су Хрвати назвали Фрањо, а Срби преузели од браће Хрвата. Дан пре, на Ускрс, који се ове године поклопио и код католика и код православаца, папа се појавио у инвалидским…
ИН4С, 28. 4. 2025, Комунисти их убили, власт их заборавила – Мојковац данас исправља историјску неправду
У Мојковцу ће данас отпочети измјештање земних остатака шест официра Југословенске војске у отаџбини који су убијени у децембру 1941. године. Према историјским подацима, официри Јован Мишнић, Дмитар Крговић, Петар Крговић, Блажо Раденовић, Јанко Гашевић и Никола Балтић убијени су од стране комуниста, а њихова тијела бачена су у Блишковску…
Искра, ИН4С, 28. 4. 2028, „Наше ће сјене…“: Бесмртни Гаврило Принцип је умро за слободу и своје принципе
„И да нису постојали Гаврило Принцип и ‘Млада Босна’, Србија би била нападнута“, каже Гаћиновић. На данашњи дан 28. априла 1918. у чешком затвору преминуо српски револуционар и припадник „Младе Босне“. Пуцњем у Фердинанда желео да ослободи свој народ. Мислио сам да се атентатима скреће пажња интелигенцији, да најпре међу…
Не заборављамо – Памтимо
![ИН4С, Радио Митровица север, 17. 11. 2025, Филм ”79 камена” добитник почасне награде на фестивалу у Редингу [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31177-350x200-no.jpg)
ИН4С, Радио Митровица север, 17. 11. 2025, Филм ”79 камена” добитник почасне награде на фестивалу у Редингу [Видео]
Документарни филм “79 камена” добио је почасну награду за друштвени ангажман у званичној селекцији међународног Фестивала ”Activists Without Borders Film Festival” у Редингу у Великој Британији. Аутор филма Растко Шејић рекао је да је награда посебна част.
„Част је бити део Фестивала који промовише филм као средство друштвене промене и интеркултуралног дијалога“, рекао је Шејић.
„79 камена“ је дирљив документарац, који прати проф. др Митру Рељић и песника Живојина Ракочевића док, кроз својеврсну археолошку истрагу у селу Горње Неродимље – међу гробницама и споменицима културе и природе разор[...]
СРНА, 20.8.2017, Служен парастос за цивиле мучки убијене код Сиска
БЕОГРАД, 20. АВГУСТА /СРНА/ - У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 20 српских цивила, који су мучки и на превару, мислећи за своје убице да су војници ЈНА, побијени у неколико цапрашких села код Сиска, 22. августа, 1991. године.
Парастос је уз благослов Његове светости патријарха српског Иринеја служио протојереј-ставрофор Драган Станишић, архијерејски намjесник врачарско-грочански, уз саслужење свештенства овог храма.
Страдалим српским цивилима положени су вијенци на спомен-плочу, а након одавања поште минутом ћутања одржан је и пригод[...]
Спутњик, 8. 3. 2023, Тридесет страшних судбина на једном месту: Документ о голготи Срба који још доказују да су жртве
Књига „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“ представљена је данас у галерији „Жад“. Удружење породица „СУЗА“ омогућило је стварање писаног сведочанства о страдању српског народа у Хрватској између 1991. и 1995. године. Тридесет исповести о личним трагедијама српских породица преточено је у књигу о страдању које траје и дан данас.
Тридесет сведочанстава објављених на српском и енглеском језику остаће као писани споменици који ће мучеништво српског народа са простора Хрватске отргнути од заборава.
Нестали, погинули, проказани и они без права да дођу до истине и сахране своје најм[...]
РТРС, Срна, 29. 8. 2025, Веритас: Непозната судбина 1.490 Срба
Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је поводом Међународног дана несталих - 30. августа, да се међу 8.631 до сада верификованом жртвом српске националности са подручја Хрватске и Републике Српске Крајине, укључујући припаднике ЈНА и добровољце, налази и 1.490 лица чије судбине још нису расвијетљене.
Међу њима је 1.065 цивила, од којих 425 жена, наведено је у саопштењу.
Највише цивила је нестало у посљедњој години рата /736 лица/ и на почетку рата /600 лица/.
Указано је да се више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за подручје Хрватске, а више од ч[...]
Глас Српске, СРНА, 28.5.2020, Гради се споменик српско-руског страдања у Јасеновцу
ЈАСЕНОВАЦ - У току су радови на изградњи споменика посвећеног српско-руском страдању који ће бити постављен код манастира јасеновац у епархији пакрачко-славонској српске православне цркве.
Из Библиотеке манастира Јасеновац саопштено је да је споменик ауторско дјело истакнутог руског умјетника Сергеја Шихачевског и његов поклон манастиру Јасеновац.
„Шихачевски се посебно специјализовао за израду икона у керамици, а за свој петнаестогодишњи труд и допринос у обнови бројних храмова одликован је од Руске православне цркве“, истакли су из Библиотеке.
Споменик ће се налазити на платоу испре[...]
