За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
e-Veritas, 18. 2. 2025, Позив за учешће на Међународном научном скупу ’30 година по нестанку Републике Српске Крајине‘
Поштовани, Ове, 2025. године навршиће се тридесет година од агресије Републике Хрватске на Републику Српску Крајину и масовног протеривања српског становништва са тог простора. Сматрамо да је тридесет година јасна историјска дистанца, са које се може потпуно слободно и утемељено говорити и писати о Крајини. Управо зато желимо да обележимо…
Политика, 25. 2. 2025, Живојин Ракочевић: Затирање велике светиње – Уништавање испоснице Светог Петра Коришког код Призрена
Два човека, од којих је један у униформи, стоје на ивици кањона на обронцима Шар-планине. Пролазимо поред њих аутомобилом и схватамо да од леда не можемо даље. Гледају нас, окрећемо кола за сваки случај и одлучујемо да пут наставимо пешке, они мисле да смо „њихови”. С друге стране кањона допире…
Политика, 25. 2. 2025, Гробови српских жртава Првог светског рата у 40 држава
Гробови Срба остали су и у Албанији, Грчкој, Румунији, Италији, Француској, Тунису, Алжиру, Бугарској, Мађарској, Немачкој, Пољској, Чешкој, Словачкој, Турској, Швајцарској, Белгији, Холандији… Ужице – Ни данас се не заборавља да су Србија и њен народ током Првог светског рата претрпели велике губитке: не само у крвавим биткама њене војске…
Искра, 20. 2. 2025, Владимир Умељић: Антисрпски лобисти и цареве нове хаљине
Концертирана и систематска дехуманизација српског народа на Западу на крају 20. века је представљала исто тако немилосрдно гажење свих норми хуманизма, етике и морала од стране бесавесних лобиста, као што је то учинила НАТО-агресија на остатак српских земаља 1999. године у односу на позитивно међународно право. Овде кратки помен једном… СРНА, 24. 2. 2025, Убица српске породице смије се у лице тетки мртве дјеце
Припадник Хрватске војске Јожица Мудри, који је прије 33 године ликвидирао четворочлану српску породицу Радосављевић у Дарувару, данас живи као угледан домаћин и не пропушта прилику да се тетки монструозно убијене дјеце приликом сусрета насмије у лице, саопштио је данас Информационо-документациони центар „Веритас“. У саопштењу се наводи да је на… Mинистарство одбране Републике Србије, 24. 2. 2025, Топлички устанак фебруар–март 1917. [Видео]
Топлички устанак фебруар–март 1917. Повлачењем српске војске са државне територије није престао и оружани отпор окупатору на територији Краљевине. У земљи је остао један број српских војника који је заостао у повлачењу, као и рањеника који су избегли заробљавање. Били су ту и младићи који у време окупације 1915. године…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 5. 9. 2023, Покољ у Гређанима и Човцу - злочин без казне
Припадници хрватских паравојних формација "Tигрови" извршили су стравичан покољ на данашњи дан 1991. године над десетинама српских цивила и територијалаца у селу Гређани код Окучана у западној Славонији, од којих се многи и данас воде као нестали, а одговорни још нису приведени правди.
Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења војске бивше ЈНА на почетне положаје на канал Струг.
Паравојна група "Тигрови" је у ноћи између 5. и 6. септембра око 22.00 часа прва упала у Гређане из правца села Млака и Нови Варош, разоружала сеоску стражу, а потом је услиједио [...]
Мира Ниношевић: Велики рат – живот под бугарском окупацијом
Систематски терор и пљачка били су свакодневица српског становништва на југу Србије за време трогодишње бугарске окупације од 1915. до 1918. године.
Савременици су у својим записима оставили ужасне слике окупаторског трогодишњег присуства у Србији. Поготово су страховите последице остале у крајевима обухваћеним Топличким устанком. Житељи села остали су без стоке, земљорадничких справа, алата и машина, намештаја и покућства. Велики број кућа је био порушен, са разграђеним двориштима, порушеним стајама, вајатима и качарама, са уништеним воћњацима и баштама.
Немаштину, глад и [...]
Политика, 27.9.2020, Служен парастос за Србе убијене пре 28 година у Желећи
ЖЕЛЕЋА – У месту Желећа код Жепча у Федерацији БиХ, данас је служен парастос за 13 српских мештана које су на данашњи дан 1992. године убили припадници Хрватског већа одбране, извештава РТРС.
Председник Удружења ветерани Републике Српске Душко Вукотић рекао је Срни да је ХВО напао Желећу на Крстовдан, да су тада страдали мештани, а да се и данас трага за посмртним остацима тројице, преноси Танјуг.
Вукотић је нагласио да за овај злочин још нико није одговарао.
Помен је служио парох жепачко-завидовићки Зоран Живковић.
У присуству педесетак мештана Желеће прихваћен је предлог да се ов[...]
Замукло село Велика
Павле Џелетовић Иванов | 29. август 2012.
За два сата побијено, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. У кући Мирка Пауновића шеснаесторо живо изгорело
СПИСАК злодела квислиншких јединица веома је дугачак, али оно што је 28. јула 1944. године учинила „Скендербег“ дивизија, по суровости превазилази све. У малом селу Велика, недалеко од Чакора, за само два сата и 15 минута побијено је, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. Разуларена руља у есесовским униформама, уз асистенцију балиста и вулнетара из Плава и Гусиња, извршила је стравични п[...]
Вечерње новости, 29-30. 6. 2023, Дејан Медаковић: Суноврат правног поретка: Доласком нове власти наступила је фаза убиства правосуђа...
ЗАИСТА сам необично животно искуство стицао у два музеја у којима сам служио, у Музеју кнеза Павла за време рата и сада у Музеју града Београда.
Као да су ти стални сусрети с нечим што је минуло крепили моју душу да лакше поднесем сва збивања наше искривљене стварности, а посебно оне тако опасне привиде који су гушили свачију, па и моју личност.
а улици срећем свог рођака, адвоката др Душана Максимовића. Дуго се нисмо видели и ја сам жељан да чујем како се снашао у овом преокрету. У породици се о њему говорило као о изузетно даровитом адвокату, о личности којој су сви прорицали сјајну правни[...]
