За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 26. 4. 2025, Брод: Одата пошта за 88 Срба пронађених у масовној гробници [Мапа]
На градском гробљу у Броду данас су положени вијенци и одата пошта за 88 Срба који су убијени током окупације ове општине и бачени у масовну гробницу, откривену тек послије ослобођења града у Одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је да су међу убијенима били цивили…
Српски меморијал, Небојша Озимић Блог, 27. 1. 2017, Писмо Светолика М. Драгачевца Адолфу Хитлеру [из Архиве] Фото
Светолик М. Драгачевац је до 25. марта 1941. године био један од бројних пензионисаних среских начелника Краљевине Југославије – пензију је дочекао у Параћину и уживао у њој све до оног дана када је влада Цветковић-Мачек потписала приступање Краљевине Југославије Тројном пакту. Изнервиран, понижен и шта све још не Драгачевац… РТ Балкан, 24. 4. 2025, Миломир Степић: Томпсон – Друштвени симптом или дијагноза
Томпсон – то су Хрвати. Односно, велика већина Хрвата. Зар пола милиона људи на његовом „перформансу“ почетком јула 2025. неће бити још један доказ који оповргава (псеудо)теорије о „хрватској демокрацији“ из 1991, а још више о „два камиона усташа“ из 1941? U Загребу се 5. јула спрема велика (нео)усташка „фешта“.… Радио Гораждевац, 25. 4. 2025, Узнемирујући графити у Гораждевцу
На једној кући у близини центра Гораждевца, у Патријаршијској улици, освануо је графит увредљивог садржаја на рачун Србије, уз испис „УЧК“, што означава тзв. Ослободилачку војску Косова. Графит је узнемирио мештане, посебно што се објекат налази у прометном делу села, а власник куће не живи у Гораждевцу. Ово није први…
Слободна Херцеговина, 10. 4. 2025, ЖИВИ СМО ЈОШ! – У Београду обиљежено 80 година од голготе гатачких равногораца
У београдском храму светог Алесандра Невског, у суботу 5. априла 2025. године, у организацији Клуба Гачана, поводом 80 година од страдања припадника ЈВ(уО) изгинулих на знаним и незнаним мјестима, највише на Лијевчу пољу, Зеленгори и Зиданом Мосту служен је помен, а потом је у парохијском дому одржан историјско-поетски осврт посвећен… РТ Балкан, 11. 4. 2025, Правни саветник Епархије рашко-призренске: Храм Христа Спаса споменик је репресији над 40.000 Срба
Питање заштите СПЦ и њене баштине на „Косову“ је била тема Ахтисаријевог Свеобухватног плана из 2007, који је Приштина преузела као обавезу пред међународном заједницом, као и најновијих обавеза у Бриселском и Охридском споразуму, пише адвокат Александар Радовановић После текста Гуракуча Кучија из Института за студије хибридног ратовања „ОКТОПУС“, под…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 10. 9. 2023, На данашњи дан рођен патријарх српски Варнава (Росић)
На данашњи дан, 10. септембра 1880. године рођен је Патријарх српски Варнава. Патријарх српски Варнава рођен је у Пљевљима. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица.
Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година завршио је Духовну академију у Петрограду (Русија). За вријеме турске управе у Старој Србији, стекао је нарочите заслуге на буђењу и јачању српске националне свијести. По завршетку Балканских ратова и ослобођењу Јужне Србије, преузео је пуну управу над Велешко-дебарском епархијом. У Првом свјетском рату је морао да напусти Ј[...]
Глас Српске, Спутњик, 27. 7. 2024, Ових 115 ријечи промијениле су ток историје
Прије 110 година, Србији је упућен телеграм састављен од 115 ријечи, ријечи које ће промијенити ток историје и означити почетак једног од највећих ратова у историји.
Тачно мјесец дана послије атентата на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, прије 110 година, Аустроугарска је објавила рат Србији
Тога дана (28. јула по грегоријанском календару, односно 15. јула по јулијанском календару) министар иностраних дјела Аустроугарске гроф Леополд Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије телеграм у којем је написао „да Аустро-Угарска сматра да се од тог тренутка на[...]
РТ Балкан, 16. 4. 2025, Како је Милутин Миланковић описао савезничко бомбардовање 1944: Исповест у књизи „Сећање“
Београд су Енглези и Американаци бомбардовали више пута – на Ускрс 16. и 17. априла, 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула и на крају 6. септембра 1944. на рођендан краља Петра Другог Карађорђевића
Писање својих успомена и сећања Милутин Миланковић је отпочео четири године после савезничког бомбардовања Београда. Као непосредни сведок тих дешавања у престоници, забележио је неверицу академске заједнице, колега-професора и својих комшија из Професорске колоније који су махом тврдили да је тако нешто немогуће.
Током окупације, често је виђао комшију Богдана Поповића, књижевног[...]
![Сећање на жртве Валандовског покоља [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1379-350x200-no.jpg)
Сећање на жртве Валандовског покоља [Мапа]
Политика | 23.05.2015 | Драгиша И. Кецојевић
На Велики петак ове године навршило се 100 година од дана кад су удружени бугарски и турски комити, руковођени бугарским, аустријским и турским официрима, извршили покољ младих српских војника ослободилаца у местима Валандову и Удову.
У току ратних дејстава, 1914. и 1915. године, железничка пруга Солун–Београд је имала изузетан значај за Србију и Русију. Њом је превожен ратни материјал и опрема који су довожени бродовима у Солун, претоварани у железничке вагоне и превожени у Србију. У Параћину су товари за Русију претоварани у вагоне узаног кол[...]
Епархија врањска, 29. 5. 2010, Пренос моштију сурдуличких мученика и освећење Спомен-костурнице (1924-2010) у Сурдулици
Централни догађај преноса моштију сурдуличких мученика било је богослужење у храму Светог Ђорђа у Сурдулици - 29. маја 2010. године.
По позиву Епископа врањског Пахомије, данашњој свечаности је присуствовао изасланик Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја и Светог архијерејског синода СПЦ Његово Преосвештенство Епископ браничевски Господин Игњатије.
Данашње богослужење у храму Светог Ђорђа почело је парастосом сурдуличким мученицима, а у наставку је служена Света Архијерејска литургија. Свету литургију су служили Епископи Игњатије и Пахомије, уз саслужење свештенства и монаштв[...]
