За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Kosovo Online, 20. 5. 2025, Епархија рашко-призренска: Кривична пријава због поновне провале Џуфке у цркву у Ракитници
Епархија рашко-призренска СПЦ саопштила је да је данас, као оштећено лице, у Подујеву преко представника епархије и у присуству представника Еулекса поднела кривичну пријаву Косовској полицији против Николе Џуфке, држављанина Албаније, са наводним привременим боравиштем у Приштини, због недавне поновне провале у цркву Светог Архангела Михаила из 14. века у…
Искра, 9. 5. 2025, Владимир Умељић: Habemus papam!
„Имамо папу!“, ори се увек и громогласно испред катедрале Светог Петра у Риму, пошто се извио бели дим изнад Сикстинске капеле, као знак да је кардиналска конклава изабрала свог новог поглавара. То сасвим сигурно има исто толико додирних тачака са демократским избором, као својевремено избор новог Генералног секретара од стране… Искра, 8. 5. 2025, Док се чека избор папе: Марко С. Марковић о папизму и Србима
Уводна напомена Марко С. Марковић (упокојио се 2012. у Француској ), један од највећих српских мисилаца друге половине 20. века, доктор са Сорбоне и аутор низа значајних књига, бавио се, између осталог, и односом римокатолицицизма и православних Срба у 20. веку. Доносимо два његова текста, која нас подсећају да је… Независне новине, 12. 5. 2025, Тешка реалност Срба у западној Славонији: За годину 49 опијела и два крштења
Ови подаци су најјаснији оквир за слику западне Славоније у садашње вријеме и статуса Срба на том подручју. „Тај тренд се наставља. Мало је кршења, вјенчања готово и нема, све се своди на опијела и понеки парастос. То је наш реални живот. На литургију долази пет до десет душа, већином…
Глас Српске, СРНА, 17. 5. 2025, Оскрнављена православна гробља у ФБиХ
Оскрнављена су православна гробља у селима Данци код Какња и Мошћаница код Зенице, речено је Срни из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ. Из Одбора су навели да су у православном гробљу у Данцима сломљена четири споменика у облику крста. – Сломљени су на начин да су ломљени…
РТ Балкан, 16. 5. 2025, Нова офанзива на Србе: Курти у оставци довршава оно што је започео у четири године другог мандата
За време Куртијевог мандата који и даље траје, КиМ је напустило скоро 20 посто Срба од оно мало што их је остало после рата и ратног егзодуса 1999. године, после Мартовског погрома Са скупштином у блокади, владом у техничком мандату, без икакве назнаке до када би његова премијерска функција у… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 31. 10. 2024, Музеј жртава геноцида дошао до телеграма Кватерника којим издаје налог Лубурићу
Музеј жртава геноцида у Београду добио је у посјед телеграм који је заповједник Усташке надзорне службе Еуген Дидо Кватерник послао управитељу усташког логора Јасеновац Максу Лубурићу са налогом да одмах скупи око стотину жена, дјеце и старијих људи из котара Војнић и о томе га обавијести.
Телеграм је у посједу Музеја жртава геноцида у Београду однедавно захваљујући дародавцу из Беча.
- То је први документ у нашем поседу у ком се помиње Лубурићево име и из ког се види да Кватерник од њега тражи хапшење жена, деце и старих - цивила. У ћошку "брзојавке" број 424 налази се карактеристично у[...]
![Покрет за одбрану Косова и Метохије, СРНА, 29. 1. 2025, Филм о Корићкој јами освијетлиће истину о овом стратишту [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p25598-350x200-no.jpg)
Покрет за одбрану Косова и Метохије, СРНА, 29. 1. 2025, Филм о Корићкој јами освијетлиће истину о овом стратишту [Мапа]
Фондација „Заборављени коријени“ најавила је да ће до јесени завршити документарни филм о Корићкој јами између Гацка и Билеће, првој масовној гробници Срба у Херцеговини у Другом свјетском рату, чиме ће освијетлити истину о овом стратишту које Бошњаци представљају као мјесто свог страдања.
Оснивач Фондације Драган Радовић изјавио је за Срну да фокус овог документарног филма није на масовности злочина који је предводио хоџа Мухарем Главинић, иако је тамо страдало 134 Срба из породица солунских добровољаца, већ на разумијевању и одбрани историјске истине, с обзиром на то да се у бошњачкој јав[...]
СРНА, 28. 6. 2024, Приказан филм ’Заборављени злочин у Бравницама‘
У Бијељини је вечерас приказан документарни филм „Заборављени злочин у Бравницама“ о злочину Хрватске војске над више од 80 српских цивила у протеклом рату за који до данас нико није одговарао.
Аутор Бојан Тргић рекао је Срни да је овај филм о егзодусу српског становништва, прије свега из Доњег Вакуфа, али и Бугојна и Травника, претходно приказан у Градишци јер се највећи дио становништва ова три града раселио у Градишку, потом у Бијељину, а затим и у Нови Сад, гдје ће ово филмско остварење такође бити промовисано.
– У филму говоре људи који су се 13. септембра 1995. године задесили у ко[...]
![Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [II] из Архиве – На данашњи дан](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21847-350x200-no.jpg)
Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [II] из Архиве – На данашњи дан
Поводом обележавања Битке на Шуматовцу, која се догодила 11. (23) августа 1876. објављујемо текст о овом догађају, значајном не само за Алексинац и Србију
Др Владан Ђорђевић, који је за време Шуматовачке битке, као члан штаба, био у Шуматовачком шанцу овако описује улогу наше артиљерије у одбијању турских јуриша, погибију капетана Живана Протића и одлазак штаба Моравске војске из Шуматовачког шанца:
"За време целе ове борбе на и пред Шуматовцем, све турске батерије од Буимира до Добрујевца, беху отвориле жестоку ватру по целој нашој алексиначкој позицији, да не допусте нашој позиционој арт[...]
![Искра, 14. 4. 2016, академик Каплан Буровић: Албанске територијалне претензије [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27332-350x200-no.jpg)
Искра, 14. 4. 2016, академик Каплан Буровић: Албанске територијалне претензије [из Архиве]
Fatos Arapi, pesnik i profesor političke ekonomije na Državnom universitetu u Tirani, sigurno i član Partije rada Albanije, koja pretendira da je komunistička, internacionalistička, u njegovoj studiji CIKLI I KRESHNIKËVE – BËRTHAMA DHE RREZATIMI I TIJ (Krajišnički ciklus – jezgro i njegovo zračenje), štampana u jednom od glavnih časopisa Albanije NËNTORI Br. 8, Tirana 1983, na strani 184 čini jednu antijugoslovensku insinuaciju, duboko nacionalističku, buržuasku i šovinističku, separatističku i super veliko-albansku, nimalo komunističku i nimalo internacionalističku, preko svega antinaučnu, ko[...]
