За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 6. 4. 2025, Веритас: Голгота купрешких Срба у хрватским казаматима 1992. године
Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио је да су се навршиле 33 године откад су хрватске војне снаге у априлу 1992. године убиле 54 српска цивила и територијалца у српским селима на Купресу, а 150 заробиле и скоро два мјесеца тешко злостављале, за шта до данас нико није одговарао. Од оних који…
Вечерње новости, 1. 4. 2025, Докази у 133 документа довољни за истрагу злочина над Србима – Може ли наша земља да покрене поступке о злочинима у источној БиХ
ДОКАЗИ о злоделима над Србима скупљени у 250.000 докумената, од којих 133 доказују недела Хрвата и муслимана у источној Босни, довољни су да се покрене истрага о злочинима над српским народом. У тим документима садржане су изјаве сведока, који су преживели масакре, и разни други докази прикупљени на терену, што… Политика, 5. 4. 2025, Ноћ када је НАТО од Алексинца направио „српску Хирошиму”
Мирно вече у Алексиначком Поморављу је 5. априла 1999. претворено у смрт. У ноћи ужаса, када је погођено срце градића на Моравици и Јужној Морави, убијено је 12 житеља овог града На данашњи дан пре 26 година у 21.35 авиони НАТО алијансе сравнили су пројектилима Алексинац са земљом. Био је…
Политика, 30. 3. 2025, Владика Методије: Рехабилитовати све жртве комунистичког режима
Епископ будимљанско-никшићки тражи од председника Црне Горе да се уз голооточане сатисфакција обезбеди и за хиљаде оних у масовним гробницама Епископ будимљанско-никшићки Методије упутио је отворено писмо председнику Црне Горе Јакову Милатовићу у коме наводи да подржава иницијативу за доношење закона о рехабилитацији и обештећењу голооточких затвореника, али очекује да…
Спутњик, 4. 4. 2025, Морбидно, домовински и европски: Хрвати спремају нову „Олују“ – сада за мртве Србе
Предлог закона о гробљима који је ушао у парламентарну процедуру и којим се легализује уклањање надгробних споменика Срба у Хрватској прогурала је неоусташка владајућа партија Домовински покрет и он ће бити усвојен до прославе 30. годишњице војне акције „Олуја“, сматра председник Документарно информационог центра Веритас Саво Штрбац. Влада Хрватске упутила… Стање ствари, СПОНА, НПортал, 25-27, 3. 2025, Порука Србији Мариноса Рицудиса, некадашњег официра ратне морнарице, који је одбио да учествује у НАТО агресији и одговор захвалног Српства
Година 1999. остаће у српском народу упамћена као година бомбардовања, страдања невиних цивила, наношења велике материјалне штете Србији. Грк Маринос Рицудис, некадашњи официр ратне морнарице, који је осуђен на затворску казну јер је одбио да учествује у НАТО нападу на нашу земљу, огласио се поруком на годишњицу бомбардовања Савезне Републике… Не заборављамо – Памтимо
Опанак, 21.2.2018, Оне немају споменик: 50 Српкињица, бежећи пред Турцима, скоком у Саву отишле заједничку смрт
На страницама српске историје бледо се назире подвиг 50 српских девојака које су после пропасти Првог српског устанка, бежећи од турске освете, решиле да се ухвате за руке и скоче у Саву у селу Скела крај Обреновца.
Не желећи да изгубе девојачку част и достојанство изабрале су смрт уместо срамоте. Од 1813. године па све до данас није постављен споменик у знак сећања на морални подвиг 50 младих Српкиња. Само један скроман натпис на згради Дома сведочи о овако великом подвигу.
Срби су успели да у Првом српском устанку протерају Турке са ових простора, али после неколико година мира уследио[...]
СРНА, 1. 8. 2024, Гламоч: Обиљежен дан сјећања на 108 српских бораца и цивила [Мапа]
Служењем парастоса у Саборном храму Свете Тројице у Гламочу и полагањем вијенаца код спомен-плоче у мјесту Камен данас је обиљежен дан сјећања на 108 српских бораца и цивила који су убијени у нападу хрватских снага у љето 1995. године, а чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице "Камен".
Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац сматра да овакви догађаји завређују пажњу цијелог друштва, како жртва погинулих не би била заборављена.
"Ово је дан када се чланови породица несталих и погинулих окупе како би одали почаст сво[...]
Глас Српске, 11.6.2018, Сјећања на славну битку чувају несаломиви дух
Фоча - Битка на Сутјесци симбол је борбе за слободу југословенских народа и несаломивог духа партизанских бораца, који су уз огромне губитке успјели да се одупру шест пута бројнијем непријатељу, што је касније имало великог утицаја на коначан слом фашизма.
Поручено је ово јуче из Долине хероја на Тјентишту гдје је у организацији Одбора Владе Српске за његовање ослободилачких ратова обиљежено 75 година од славне битке која је била прекретница у Другом свјетском рату, а у којој је за тридесетак дана борбе погинуло око 7.500 бораца.
Тековинама антифашистичке борбе и свему ономе што је она б[...]
![РТС, 08. 08. 2023, Документарни филм: Петровачка цеста [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15781-350x200-no.jpg)
РТС, 08. 08. 2023, Документарни филм: Петровачка цеста [Видео]
Двадесет осам година од ракетирања избегличке колоне.
Документарни филм “Петровачка цеста”, у продукцији Радио телевизије Србије, говори о злочину који се догодио на самом крају хрватске акције Олуја, када су српске избеглице већ прешле на територију суседне државе - Босне и Херцеговине и нису представљале никакву претњу. О колони коју су пресекли хрватски “Мигови”.
Како су се жртве задесиле на месту ракетирања, међу њима и четворо деце?
Шта се дешавало у тренутку авионских напада?
Како је могуће да за злочин, о коме се скоро све зна, нико није одговарао?
О томе у филму говоре пород[...]
СРНА, 3. 4. 2017, Кад душа умре
Мостарац Јездимир Ијачић преживио је два логора - 1941. и 1992. године. Мучен је и понижаван, али за те ужасе никада није добио никакву надокнаду, већ му је речено да је случај "застарио".
ТРЕБИЊЕ, 3. АПРИЛА /СРНА/ - Јездимир Ијачић /86/, као десетогодишњи дјечак преживио је усташки логор Глина и мислио да никада више неће осјетити страхоте заточеништва, али судбина се сурово поиграла са њим и након педесет година завршио је у злогласном логору Ћеловина у Мостару.
Два пута логораш, два пута вођен на мучеништво, овај Мостарац, који сада живи у Требињу, одлучио је да настави да се бори за [...]
