Глас Српске, 22. 2. 2026, Богдан Жерајић: Принципов идол и ватрени српски родољуб

Богдан Жерајић (Невесиње, Османско царство, 1. 2. 1886 - 15. 6. 1910, Сарајево, Аустроугарска), фотографија са студија у Загребу Фото: Wikipedia, Музеј града Сарајева, исечак Био је спаран дан, сриједа, 15. jуна, 1910. године. Сељак из Руде Међе на Требевићу – Алекса Чоло квргавом шаком уздиже своју олињалу шубару уз наборано знојно чело, док је бангавим тешким кораком слазио низ Бистрик. За њим је на повоцу једва гавељало мршаво зекасто коњче, којим је на шкрипавом…

Цео текст

Стање ствари, 2. 5. 2023, Дејан Антић: Као што је заборављена Стара Србија, тако су заборављени и њени јунаци – војвода Крста Ковачевић [из Архиве]

Војвода Крста Ковачевић (1877-1948) Фото: Стање ствари, из архиве проф. др Дејана Антића Пуних 120 година прошло је од тренутка када су се становници Старе Србије и Македоније подигли на оружје, не желећи да трпе злочине турских власти, албанских одметника и бугарских комита. У домаћој историографији тај оружани отпор Срба из јужних крајева понео је име „Српска четничка акција 1903‒1912“. Један од див…

Цео текст

Стање ствари, 14. 9. 2019, Војвода Василије Трбић: Арнаути отимају лепотицу Ванку [из Архиве]

Српске војводе у Битољу 1908. Горњи ред: Петко Илић (Куманово); Јован Божиновић Мајка (Демир Хисар); Дане Стојановић (Порече) Коста Денковић (Прилеп); Пејо Михајловић (Демир Хисар) и непознати четник. Доњи ред Михајло Јосифовић (Порече); Јован Цветковић Долгач (Прилеп); Василије Трбић (Славонија, велешки војвода); Глигор Соколовић (Прилеп) Стеван Недић Ћела (Демир Хисар); и Јован Стојковић Бабунски (Велес) Фото: СПОНА Скопље, Историја четничког покрета 1903-1918. „Слушајте, Турци! Ви се нећете Богу молити докле год девојку не изведете из куће па да је овде пита мудур, а и њени родитељи, пред свима нама како је доспела у ову кућу“ Тог лета, 29. августа 1911, на сам дан Усековања, оморански Арнаути отму једну девојку Српкињу из Оморана…

Цео текст

Политика, 18. 1. 2026, Војвода Вук у сећању Јадра, Подриња и Србије

Старавински вис (1035 m), место погибије Војводе Вука (1350 метара северозападно од „Грунишког виса”, Груништа, на топографској карти Војногеографског института означен је као Врот, 1128 m) Фото: Wikimedia Commons, Petar Milošević Савременици су команданта Јадарског четничког одреда описивали као човека строге личне дисциплине, ненаметљивог, а чврстог ауторитета и јасно израженог моралног кодекса Име Вojина Поповића, познатијег као Војвода Вук, не припада само војној историји Србије, већ и простору из којег је црпео снагу, Јадру и Подрињу. Веза између овог краја и…

Цео текст

Глас Српске, 14. 12. 2025, Четири деценије од политичке афере: Како су Зец и Душанић протјерани из Бањалуке

Професори Јован Б. Душанић и Миодраг Зец у Бања Луци седамдесетих Фото: Глас Српске, из личне архиве професора Душанића Четрдесет година је прошло од догађаја који је крајем 1985. године потресао Бањалуку, привукао пажњу цијеле југословенске јавности и трајно одредио судбину двојице угледних професора – Јована Б. Душанића и Миодрага Зеца. Радило се о највећој политичкој афери тог времена у Бањалуци. Иако су протекле деценије донијеле бројна истраживања и…

Цео текст

Магазин Седмица.ме, 23. 12. 2017, Преживио крематоријум у Јасеновцу [из Архиве]

Логор Црвени крст, Ниш, првобитни изглед Фото: Naissus.info Покољ четника из уже пратње војводе Павла Ђуришића преживио је Мане-Манојло Вековић, командант гарде у одступници, родом од Мојковца. Мане је после тога успио да дође до четника колашинске бригаде и да опише трагедију четника који су спаљени у крематоријуму у Јасеновцу крајем априла 1945. године. Његова исповијест објављена је…

Цео текст