Курир, 24. 6. 2026, Скандал на Кајмакчалану: Бугари поставили натпис који велича њихове злочине над Србима-историчар приметио скандалозну таблу

Разгледница из 1923. штампана у Милану у Италији под називом „Мучеништво Србије – епизода из светског рата” Фото Приватна архива Слободана Вучковића, Политика

На табли надомак ски-центра у Грчкој пише да су бугарски војници хероји који су у септембру 1916. године бранили уједињену Бугарску. Амбасада Србије у Атини хитно захтевала да се срамна спомен-плоча уклони

„Вечна слава и дубок поклон херојима бугарске армије који дадоше живот за национално уједињење Бугарске у бици на Кајмакчалану 1916. године.“

Скандалозан натпис постављен је нелегално на грчкој страни за Србе славне планине, на месту одакле се пешке креће ка њеном врху…

Ове речи, лицемерне и увредљиве, покушај су ревизије онога што је јасно и прецизно записано на најмрачнијим странама историје о стравичним зверствима и бруталним злочинима бугарске војске у Великом рату над српским цивилима и ратним заробљеницима. Чак су и њихови савезници из Аустроугарске у новинским извештајима са бојишта ужаснуто писали о злоделима.

Спомен-табла бугарским царским војницима на Кајмакчаланум 2026. Фото: Урош Деловски, лична архива, Курир

Величају бугарске војнике

Српски историчар аматер Урош Деловски подигао је глас против прекрајања истине.

– Данас сам се попео на Кајмакчалан и приликом повратка запазио језиву ствар. Неко је на паркингу са ког иначе пешке почиње пењање на врх Кајкамчалана, дакле непосредно код ски-центра Ворас, поставио таблу на којој се величају бугарски војници. Пише како су они хероји који су на Кајмакчалану 1916. године бранили уједињену Бугарску – навео је Деловски у објави на друштвеним мрежама и додао:

– Неко покушава да релативизује историју тиме што говори да су бугарски војници на овом месту били хероји који су бранили јединство Бугарске, као да Бугарска није била савезница Немаца и Аустроугара у Првом светском рату, као да ти исти бугарски војници нису пуцали на војнике савезничких снага као што су Французи, Енглези, Италијани, па на крају крајева и Срби.

Сви знамо за бугарску улогу у Великом рату, сви знамо на чијој су страни били и какве покоље су вршили над српским војницима и цивилима, истиче Деловски.

Бојиште на Кајмакчалану, годину дана после битке Фото: Архива, НБС, Ристо Шуковић

Забранили славу, ношњу и шајкачу

У прогласу бугарског краља Фердинанда бугарском народу уочи напада на Србију 14. октобра 1915. наведено је следеће: „Позивам бугарски наоружани народ на заштиту родног краја, увређеног од стране вероломног суседа, да ослободи поробљену нашу браћу од српског јарма“. Како се наводи у тексту историчара Милана Кољанина „Злочини Бугарске у Србији 1915-1918“, одмах по успостављању окупационе управе отпочеле су мере безобзирне денационализације и бугаризације становништва. Бугаризација је пре свега била усмерена на Србе. Одмах је отпочело депортовање и интернирање учитеља, свештеника, официра, који су великим делом зверски убијани. Забрањени су српски језик и књиге, српска презимена су претворена у бугарска, забрањене су славе, српска ношња, посебно шајкача. Уведен је систем безобзирне економске експлоатације, који је становништво довео на ивицу глади.

– И као да не знамо да се овог септембра обележава 110. годишњица пробоја овог дела фронта на Кајмакчалану од стране српске војске, која је то платила са 4.300 мртвих, међу којима је био и мој чукундеда Петар Савановић.

Ток битке на Кајмакчалану

– Битка на Кајмакчалану вођена је од 12. до 30. септембра 1916. године

– Прва српска армија је уз велике губитке успела да заузме врх Свети Илија на висини од 2.524 метра, одбацивши Бугаре према Мариову

– Погинула су, рањена и нестала 4.643 српска војника

– 18. септембра 1916. године у 19.10 часова капетан Бошко Булатовић из 1. батаљона 5. пешадијског пука Дринске дивизије забо је српску заставу на коту 2525

– Тог дана Срби су испалили 9.310 артиљеријских граната свих калибара, 200.000 пушчаних и 250.000 митраљеских зрна, 380 ракета за осветљивање, 250 сигналних ракета и 800 сигналних метака, и бацили 400 ручних бомби

Дринска дивизија је ипак морала да га због исцрпљености и великог броја пострадалих препусти поново Бугарима

– Врх је коначно заузет у жестоком јуришу 30. септембра. Након тога, још неколико дана су вођене бруталне борбе прса у прса и одбијени су бројни бугарски контранапади

– Од 12. септембра до 3. октобра, током 22 дана битке, из строја Дринске дивизије избачена су 3.804 војника, уз 39 погинулих официра – 3/4 свеукупног састава

– 19. новембра 1916. српске и француске јединице су ушле у Битољ. Српска војска се тако после скоро годину дана изгнанства поново нашла у отаџбини

Хитна реакција

Деловски је одмах контактирао с конзулатом у Солуну и Амбасадом Србије у Атини. Уследила је реакција у рекордном року.

– Захваљујући томе, надлежни грчки органи су нас обавестили да је спомен-табла нелегално постављена и да ће бити уклоњена. Нека ово буде мој мали допринос и поклон нашим див-јунацима, укључујући мог чукундеду, који су положили свој живот у освајању овог планинског врха и својим грудима отворили врата слободи – навео је Деловски.

Разбијање бугарске спомен-табле на Кајмакчалану, са северне стране, 2016. године Фото: Миленко Неделковски ФБ Налог, лична архива, Курир

Покушали исто и 2016. године

Македонски новинари разлупали споменик

Иначе, ово није први пут да се на овакав начин величају бугарски злочинци. И 2016. неко је подигао споменик и меморијалну плочу на врху Кајмакчалана. Наравно, без ичијег одобрења, па је група македонских новинара мацолама све то разлупала. Министарство спољних послова Македоније навело је тада да је обележје нелегално. Тадашњи премијер Бугарске Бојко Борисов беснео је и тврдио да ће сви који уништавају бугарске споменике бити кажњени.

Земни остаци дела српских жртава бугарског покоља у Сурдулици и околини 1915-1918. Фото: Илустровани лист Бр. 40, 1921, Народна библиотека Србије

„То је културни геноцид“

Историчар Љубодраг Димић рекао је за Курир да је на делу велика ревизија историје.

– Бугари су вршили терор над српским језиком, над просветом, избацивали професоре и учитеље који имају српску националну свест. Покушавали су да уз терор, логоровање и убиства промене свест становника и изврше бугаризацију. То се поновило и у годинама Другог светског рата. То је културни геноцид. Ту таблу треба схватати као део покушаја да се слика Првог, па и Другог светског рата на неки начин промени, а та промена је таква да суштински изобличава некадашњу стварност. Другим речима, то што се нуди кроз ревизију историје је лаж, подвала, ширење неистине. На тај начин треба посматрати и појаву ове плоче. Они који су је поставили не желе добро ни Бугарској ни Србији – нагласио је Димић.

Мина Бранковић