Тема: Краљевина Југославија
Политика, 14.6.2026, Културна баштина: Прекројена историја на личним картама
Мада нема директних потврда, највероватније је модел за статуу вајару Јовановићу била београдска лепотица Загорка Цвјетичанин. У старим архивама сачувана је и једна фотографија на којој Загорка пролази Теразијама са „Политиком“ у руци Скулптура „Велика Србија“ излагана је на уметничкој смотри у Санкт Петербургу 1902. и 1903. године, а према… ИН4С, 10. 6. 2026, Брод Јадран и пловидба кроз ревизију историје
Хрватски премијер тврди да је школски брод „Јадран“ власништво Хрватске. По тој логици, ако су Карађорђевићи били Хрвати, онда је и брод хрватски. Јер „Јадран“ није градио ни бан Јелачић лично, ни хрватска држава у данашњем облику, већ је настао у време Краљевине Југославије као симбол заједничке морнарице и поклон… Žurnal.me, 11. 4. 2026, Милутин Станчић: Ђачки батаљон без споменика у Скопљу
Новембар је године ове, али и оне претходне оставио тужно сећање на пркосни споменик кога нема, у улици која данас носи назив Илинденска, некада Краљице Марије, надомак постојећег Гоцету Делчеву. После Церске битке, српска врховна команда је увидела да ће рат потрајати, па је потребно што пре попунити изгубљени старешински… Ravnoplov, 18. 4. 2019, Априлско страдање Сомбораца 1941. године [из Архиве] ФБ
У три наврата грађани Сомбора били су, током Другог светског рата, жртве сурових прогона. У априлу 1941. године, након уласка окупационих трупа Хортијеве Мађарске, страдало је претежно српско становништво. У априлу 1944. г. мађарске власти су депортовале преко хиљаду сомборских Јевреја, од којих је већина пострадала у немачким концентрационим логорима.… Српски меморијал, 2. 2. 2026, Представљена књига ’Степинац и геноцид над Србима‘ проф. др Предрага Илића [Преузимање]
Тротомна монографија аутора проф. др Предрага Илића „Степинац и геноцид над Србима у НДХ“ представљена је на самом крају децемба, некако пред серију празничних дана, 22. децембра 2025. године на Фалкултету политичких наука у Београду. О књизи су, поред аутора, говорили др Вељко Ђурић Мишина, историчар и доскорашњи директор Музеја…







