„Време садашње и време прошло, оба су можда присутна у времену будућем.“ Уводни стихови Томаса Стернса Елиота данас се могу читати и као својеврсна опомена струци заштите културног наслеђа. Будућност једног споменика не зависи искључиво од његове старости, нити од његове историјске и уметничке вредности, већ пре свега… 
СВЕТА планина Трескавац под врхом на 1.400 метара надморске висине чува древни истоимени манастир посвећен Богородици, чији су највећи ктитори били Немањићи: Милутин, Стефан Дечански и Душан. Издужени сури планински гребен протеже се од зидина Маркових кула над Прилепом до суровог голог Златоврха над њим, у који често „трескају“ громови,… 
САГА о Немањићима завршила се у Душановом царству, у данашњем грчком месту Стогови, у манастиру Преображења који је цар Јован Урош изградио на каменом стубу, на 300 метара изнад дна кањона на западним обронцима Велике Чиготе, наспрам планине Козјак са које тече река Лепеница. Кренули смо ка овом судбинском месту… 
„Министарство културе и медија Републике Хрватске донијело је 20. априла 2026. године одлуку којом се „Слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника неретванских католика” проглашава културним добром и уписује на заштићену листу под бројем Z-7985. (…) У самом опису обреда појављују се сви кључни елементи: свијећа, жито,… 
МОНАХИЊА уз коју су стајала два неповерљива велика пса дочекала нас је пред улазом у прилепску Цркву Светих Арханђела, централни храм средовековног манастира уклесаног у стрми вулкански брег Маркове куле под остацима огромне тврђаве. Уз црквене двери са спољне стране су насликани ктитори Мрњавчевићи: са леве стране краљевић Марко у… 
Ускочка епопеја започиње историјским падом Маџарске и избором Фердинанда Хабзбуршког за угарског краља 1526. који је подразумевао стално наоружану и на борбу са Турцима готову Војну границу, што је и остварио 1530. године насељавањем неколико стотина српских породица из крајева око Гламоча, Унца и Срба, које је настанио на царској…
