
Брадина: Споменик жртвама на месту масовне гробице у порти Цркве, 1992. године Фото: сајт Срби из Коњица
У Брадини код Коњица данас ће бити обиљежене 33 године од када је почињен свирепи злочина над 48 српских цивила које су убили припадници муслиманских и хрватских снага, а потом су спалили ово и околна села.
Света литургија биће служена у Цркви Вазнесења Господњег у Брадини, а потом помен убијеним српским цивилима.
Вијенци ће бити положени код спомен-обиљежја у порти храма. Биће приказан документарни филм „Дјеца Брадине“, аутора Стевана Салатића.
Злочин над Србима у Брадини један је у низу злочина без казне, а Суд БиХ не чини ништа како би породице српских жртава дочекале правду, изјавио је предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић.
Света Литургија служи се једном годишње, јер у Брадини не живи више нико од православаца.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је Брадина мјесто у којем су, након протеклог грађанског рата, масовног убијања и етничког чишћења Срба, утихнула и црквена звона. Он је додао да је прије рата у том мјесто било 280 српских кућа са око 1.200 становника, а данас је само пустош.
Додик је подсјетио да је ово још један у низу злочина над Србима који је испланиран, организован и извршен, и као што је постала пракса, кад је ријеч о страдању српског народа, без судског епилога.
– Уништена су и околна српска села на подручју Коњица, али Брадина је била и остала симбол српског страдања како у Другом свјетском рату, тако и у протеклом грађанском рату у БиХ. Само тог тужног и крвавог 25. маја 1992. године брутално је убијено 48 српских цивила, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба одведено у логоре, највише у Челебиће и Мусала, гдје су злостављани у мучени, а на крају су своје кости и оставили у том мучилишту – нагласио је Додик.
Предсједник Српске је рекао да је сасвим јасно да су убијени само зато што су Срби, јер зашто су им сметали цивили, шта им је згријешио тада 14-годишњи Срђан Жужа, најмлађа жртва овог масакра, или 85-годишња старица Вукосава. „Сав њихов гријех била је чињеница да су Срби“, констатовао је Додик.
Он је навео да је приликом овог напада на Брадину запаљен и Храм Светог Вазнесења Христовог, који је саграђен 1938. године.
– Захваљујући вољи добрих људи, некадашњих житеља овог мјеста који су успјели да избјегну масакр, а који сада живе у избјеглиштву, обновљена је црква. Овај храм је и једини свједок да је Брадина била вјековно огњиште и дом Срба са овог простора. Нажалост, литургија се служи само једном годишње, јер у Брадини нема више Срба, нити црквена звона има ко да чује. Нажалост, нема ни вјенчања, ни ломљења славских колача, ни крштења. Уништен је сваки траг српског битисања – истакао је Додик.
Упркос свему, свим доказима и чињеницама које имају институције Републике Српске, рекао је предсједник Додик, вануставне правосудне институције настављају са заташкавањем злочина, јер њих српска суза не боли, нити је српска жртва жртва.
– Ми ћемо наставити да његујемо културу сјећања и никада нећемо заборавити своје жртве, нити бестијална мучења јер заборав није ништа друго него поновно убијање властитог народа. То никада не смијемо дозволити, нити одустати од инсистирања на кажњавању починиоца. Такође, наша морална и хришћанска обавеза је да истину о страдању својих сународника преносимо будућим покољењима, јер доћи ће вријеме да злочинци буду кажњени, а ако и избјегну овоземаљску правду, Божију сигурно неће – поручио је предсједник Српске.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Преживјели Срби о доласку у Брадину: Сваки пут је све теже
Сваки пут је све теже доћи у Брадину, рекла је Здравка Кукричар, рођена Мркајић, која је у овом селу код Коњица изгубила комплетну породицу које су убили припадници хрватских и муслиманских снага у нападу 25. маја 1992. године.
– Изгубила сам цијелу породицу, рођаке, кумове, пријатеље. Видите и сами да се ни за огњишта не зна. Када год долазим преплачем читав пут. Доћем једном или два пута да обиђем гробове – рекла је Кукричар.
Слободан Мркајић је истакао да не смије бити заборављено оно што се десило на овом мјесту и да све жртве морају бити признате.
Зоран Ђорђић, свједок ратног злочина, рекао је да је 25. и 26. маја у Брадини убијено 48 цивила, од којих је најмлађа жртва био Његош Копривица, а најстарија Милан Куљанин од 91 годину.
– Овдје је било три пута горе од онога шта су усташе радиле у Јасеновцу. Бензином су поливали ноге и палили. Мом рођаку Мирку Ђорђићу су загријану жицу гурали од грла до уста и тако назад – рекао је Ђорђић.
Он је навео да је у Брадини један логор био у основној школи у којем су биле жене и дјеца, а други је био у сали у Челебићу гдје су били мушкарци.
Напоменуо је да је пријављено 28 силовања ван логора и 11 у логору.
Подсјетио је и да су 12. јула муслиманско-хрватске снаге бациле гранату на салу у Челебићу и да је том приликом погинуло 13 Срба затвореника.
Ђорђић је навео да се предмет који се односи на злочине на овом простору у вануставном Суду БиХ води као предмет „Есад Рамић и други“.
Парох коњички Бранимир Боровчанин рекао је новинарима да у Брадини сада живе само два становника, али да се не смије изгубити нада да ће се овај број повећати.
Он је навео да је Коњиц предивно мјесто које има око 130 православних хришћана са сталном адресом боравка.
Брадина је једно од највећих стратишта српског народа, који је брутално убијан и протјериван са својих огњишта.
У крвавом походу муслиманско-хрватских оружаних снага у Брадини је за три дана убијено 48 српских цивила, а велики број Срба је заробљен и одведен у логоре, гдје је од посљедица тортуре живот изгубило још 22, док се за пет лица и даље трага.
Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова имовина је опљачкана, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена.
Сјећања на овај догађај још су болна за преживјеле, који сваке године на овај дан долазе у Брадину да прислуже свијеће за трагично настрадале чланове породице.
Укупно је у овом селу обновљено шест кућа, које су послије тога више пута опљачкане.
Нема правде за Србе у БиХ
Злочинци су у Брадини прије 33 година убили све српске цивиле које су пронашли, али до данас за то нису одговарали, што указује на однос правосуђа када су Срби жртве, рекла је предједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.
– Ово што се десило у Брадини је геноцид над српским народом, имајућу у виду чињеницу да су у том селу избрисани Срби – рекла је Граорчева.
Граорчева је рекла да данас, након 33 године од тешког злочина у Брадини, нема судских поступака против одговорних и извршилаца злочина, што је пораз правосуђа у БиХ.
– Нама Србима преостаје једино да се уздамо у Божију правду, вјерујући да ако не одговарају на овом, одговараће на оном свијету – истакла је Граорчева.
Она је напоменула да у БиХ, као ни у Хашком трибуналу није било слуха, разумијевања, нити саосјећања за српске жртве.
Бошњачки и хрватски злочинци су за три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бацили 26 убијених Срба у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.
Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.
Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић рекао је данас да Република Српска не тражи освету, већ истину и правду за злочин над Србима у Брадини, код Коњица, који се догодио прије више од три деценије.
– Боли нас још више то што до данас правда није у потпуности задовољена. Само дио одговорних је процесуиран, док многи још слободно живе, а породице жртава чекају истину и признање њихове патње – рекао је Нуждић Срни, истичући да Брадина опомиње да је ћутање саучесништво, а заборав друга смрт.
Он је истакао да је због тога овај злочин нашао мјесто у Атласу злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату, Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Нуждић је подсјетио да је село Брадина код Коњица, већински насељено Србима, у мају 1992. године је нападнуто и спаљено, а његови становници изложени бруталном насиљу.
Он је навео да су припадници такозване Армије БиХ, уз подршку локалних и паравојних јединица, 25. и 26. маја 1992. године, упали у село и извршили напад на цивиле.
Нуждић је нагласио да је, према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, приликом напада најмање 38 мјештана, међу којима жене, дјеца и старци, убијено на посебно окрутан начин, те додао да послије овог напада убиства нису престала.
– Многи мушкарци су одведени у логоре у Челебиће и Мусалу, гдје су били изложени тортури, понижењима и злостављању, а тортуре нису поштеђене ни жене, ни дјеца. Неколико стотина жена и дјеца затворено је у Коњицу, а многе затворене Српкиње су силоване – истакао је Нуждић.
Према његовим ријечима, Црква Вазнесења Господњег, срце и симбол заједнице, запаљена је и оскрнављена, породичне куће су спаљене до темеља, а многи који су покушали да побјегну су пресретнути и убијени.
– Нека нас сјећање на жртве Брадине подсјети да без правде нема помирења, а без признања бола и патње других нема истинског мира – поручио је Нуждић.
Ратни злочин почињен над српским цивилима у Брадини код Коњица био је смишљен, али починиоци и наредбодавци до данас нису кажњени, што показује какав однос према српски жртвама има правосуђе БиХ, изјавио је Срни предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић.
Носовић је подсјетио да су припадници такозване Армије БиХ и ХВО-а извршили стравичан злочин над Србима у Брадини, нису оставили ниједну читаву српску кућу, димњак и живу стрицу на вратима, али да тиме што то није кажњено правосуђе на нивоу БиХ шаље поруку да нема правде за српски народ.
– Ово показује да је убиство српског народа и појединца у Брадини смишљен ратни злочин – рекао је Носовић и додао да оваквим поступањем правосуђе БиХ показује да су злочини почињени над српским народом легални и чак пожељни.
Према његовим ријечима, међународна заједница и бошњачки званичници не дозвољавају да се Срби врате у Коњиц, а камоли да им обнављају куће као што је случај обнављања муслиманских и хрватских кућа у Козарцу и Посавини.
Указао је и да правосуђе на нивоу БиХ примјењује двоструке аршине и само настоји да оптужи Србе за ратна дешавања на простору БиХ.
– Слична је ситуација и данас када правосуђе на нивоу БиХ прогања руководство Републике Српске и подиже некакве оптужнице против српских званичника, чиме показује да су Срби непожељни да живе у БиХ – истакао је Носовић.
Он је подсјетио на то да је српски народ, гдје год је био у мањини, страдао у Одбрамбено-отаџбинском рату, као и у Другом свјетском рату.
Носовић је рекао да су домаћи и међународни судови до сада показали да нема правде за Србе, те истакао да ће вријеме показати да је правда спора, али ипак достижна.