ИН4С, 5. 7. 2022, Ковачевић: Закон о српском језику и ћирилици битан за национални идентитет у РС

Српски језик и ћирилица, илустрација Фото: Вечерње новости, Тошо Борковић

У Народоној скупштини Републике Српске, 1. јуна усвојен је Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма, али његова примјена још није почела, будући да су Бошњаци потегли питање заштите националног интереса Бошњака.

Лингвиста Милош Ковачевић изјавио је да је Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма врло битан за Србе јер их уједињава на идентитетским националним критеријумима, и представља међународну заштиту језика, будући да га дефинише као темељену културну баштини српског народа.

„Једноставно, кад се губи језик губи се и нација“, упозорио је Ковачевић и нагласио да је код Срба специфично да је ћирилица симбол самог језика и идентитетска црта српског народа.

Према његовим ријечима, то је посебно опасно у срединама у којима постоје јаке тежње за асимилацију Срба у планирану и још непостојећу босанску нацију.

Он истиче да је, стога, веома битно да Закон о српском језику и ћирилици до краја прође прође парламентарну процедуру како би почела његова примјена.

Ковачевић каже да је овај закон битан што дефинише да је српски језик нематеријална културна баштина коју и свијет као такву препознаје.

„То не може нико мијењати, јер ако се то промијени онда би БиХ, а самим тим и Република Српска, заправо изашли из међународних споразума о културној нематеријалној баштини“, категоричан је овај угледни професор српског језика.

Одговарајући на питање зашто се на такве околности и чињенице буне Бошњаци, Ковачевић одговара да му није јасно зашто су они потегли механизам заштите виталног националног интереса, јер се у овом случају говори само о Србима и српском језику.

„Овдје се не говори апсолутно о његовим преименицама, јер није ријеч о босанском нити хрватском језику него о закону за Србе, а не закон за Бошњаке или Хрвате, којима нико не брани да донесу своје законе о заштити, хајде да кажемо, политичког босанског или хрватског језика, као и заштити латинице“, наводи Ковачевић за Срну.

Ковачевић тврди да је, у овом случају, Народна скупштина Републике Српске исправила један члан који је Уставни суд довео у питање и на основу тог члана, Бошњаци су се побунили због наводне неравноправности.

„Међутим, сада је успостављена потпуна равноправност и сада Срби могу једини да одлучују о властитом језику и писму. Овај закон је међународна заштита будући да се ради и о темељеној културној баштини српског народа“, поручио је Ковачевић.

Вијеће народа Републике Српске 27. јуна није постигло сагласност о Закону о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма у вези са одлуком о покретању поступка заштите виталног националног интереса бошњачког народа.

Овај предмет упућен је Заједничкој комисији Народне скупштине и Вијећа народа за усаглашавање закона, прописа и аката.

Поменутим законом уређује се систем заштите, очувања и начин коришћења језика српског народа и ћириличког писма у Републици Српској, као нематеријалног културног насљеђа

Милица Ђуришић