Претња ОВК на путоказу у манастир Драгинац Фото: ФБ налог манастира Драгинац
Историчар Петар Ристановић изјавио је за Косово онлајн да резолуција „о истини и достојанству жртава рата“ коју је усвојила Скупштина Косова може бити опасна и да ће се користити као вид притиска на Србе са Косова, који стално могу бити предмет неке истраге или ухапшени због наводних ратних злочина.
„Верујем да може имати негативан ефекат, не само на међуетничке односе, већ и на стварање тензија у дужем периоду. С једне стране, за Србе који живе на простору КиМ или су избегли, али посећују своје домове и имања, наставља се тензија – да стално могу бити предмет неке истраге. Сведоци смо да се људима догађа да, после 26 или 27 година од рата, изненада неко ко је више пута долазио на Косово буде ухапшен и оптужен за ратне злочине“, каже Ристановић.
Он такође доводи у питање могућност историјског истраживања у овим околностима.
„С друге стране, ова резолуција отвара још један могући проблем. Под маском заштите достојанства жртава, суштински се покушава да се окамени и у камен упише једна истина о рату, при чему би свако њено преиспитивање могло да носи кривичну одговорност. Да ли то значи да историчар који доводи у питање општеприхваћену истину о том рату може бити предмет кривичног гоњења?“, рекао је он.
Као пример, Ристановић наводи процену косовске владе о 20.000 жртава ратног силовања, тврдећи да међународне институције и бројне организације оспоравају тај број. Светска здравствена организација, позивајући се на локалне организације, наводи да се број жртава овог ратног злочина креће између 10.000 и 20.000, док Шивон Хобс, која се овим питањем бавила у оквиру рада за УН, тврди да тачан број није познат.
„Такође, уколико нека од жртава са српске стране, или неко чији су чланови породице били жртве злочина ОВК током рата, говори о свом искуству – да ли може бити предмет кривичног гоњења, с обзиром на то да је једна од општеприхваћених истина на Косову да ОВК није чинила ратне злочине? Много питања и потенцијално много проблема“, додаје.
Према његовим речима, усвајањем ове резолуције угрожена је слобода говора свих грађана Косова, укључујући и Албанце.
„Верујем да има колега историчара који ће, поготово с протоком времена, бити слободнији да говоре и истражују теме у вези са ратом, као и оно што му је претходило и што се непосредно после њега догодило“, каже он, додајући да је ова резолуција покушај да се спречи истраживање и преиспитивање догађаја током рата.
Ристановић наводи да не очекује реаговање међународних организација, а ако га буде, додаје, неће имати ефекта у пракси.
„Заиста не полажем никакве наде да ће било ко реаговати и, уколико реагује, то ће бити млака реакција преко друштвених мрежа, на папиру, без стварног ефекта. Сведоци смо већ много пута да се тако нешто догађало и не видим разлог нити могућност да овај пут буде другачије. С друге стране, сматрам да је ова резолуција штетна и потенцијално опасна и верујем да ће бити коришћена као вид притиска, што ће имати негативне последице“, закључује Ристановић.
