Искра, 20. 7. 2022, Владан Вукосављевић: Територије данашње Хрватске и БиХ прогласити подручјем геноцида над Србима

Хрватски усташки логори за Српчиће Фото: Колаж НСПМ, архивске фотографије Музеја жртава геноцида, Музеја револуције народа Југославије, ЈУ Меморијал Доња Градина

Није само Јасеновац. Мада убедљиво највеће српско стратиште, овај пакао на Земљи је само део мапе геноцида у тзв. НДХ. Свака стопа данашње Хрватске и БиХ, била је место или део зоне у којој је почињен геноцид над Србима у периоду 1941-1945. али и 1914-1918. о чему се мање зна и учи.

Размишљам да покренем иницијативу да Република Србија прогласи целу територију данашње Хрватске и БиХ ПОДРУЧЈЕМ ГЕНОЦИДА над Србима у XX веку и да се обавеже на спровођење одређених активности с тим у вези.

Оне би подразумевале финансирање и афирмисање пројеката културе сећања и када је реч о одржавању постојећих споменика и изградњи нових али и када су у питању издаваштво, просвета, наука и култура. У Републици Српској то би било једноставно спроводити а када је реч о Федерацији БиХ и Хрватској, Република Србија би интересе српског народа у вези са трагичним искуством геноцида морала да штити веома активном, добро осмишљеном, мудром и по потреби агресивном дипломатијом у оквиру или у сарадњи са свим директно или индиректно надлежним међународним установама, институцијама и органима.

Именовање ових простора ПОДРУЧЈЕМ ГЕНОЦИДА држава Србија би показала зрелост и одговорност а српски народ, где год да живи, добио би подстицај да се виталним питањима културе сећања на геноцид у XX веку бави и више и ангажованије.

На врло извесне бурне реакције на ово из Федерације БиХ и Хрватске уопште не би требало обраћати пажњу.

Њима је у интересу да се о геноциду и њиховој огромној историјској одговорности за два милиона убијених Срба у XX веку не зна ништа или зна мало и погрешно а нама је циљ управо супротан.

Верујем да би за све будуће генерације Срба било веома важно да територије Хрватске и БиХ препознају, виде и доживљавају као ПОДРУЧЈЕ ГЕНОЦИДА и да чине све како би сећање на помор Срба од стране већинских делова суседних народа, Хрвата и Бошњака, било заувек долично неговано, како због вечног пијетета према жртвама, тако и због изградње и јачања виталне националне свести о тим догађајима, њиховим мотивима, узроцима и садржају, како би се искључила свака могућност њиховог понављања.

Установљавање и мапирање појма ПОДРУЧЈЕ ГЕНОЦИДА над Србима у XX веку могло би да представља један од мудријих и далекосежно важних потеза овог нараштаја људи и одуживање бар малог дела дуга који имамо према нашим страдалим прецима-мученицима.

Стање ствари, Фејсбук страница Владана Вукосављевића