Спутњик, 4. 8. 2025, ’Олуја‘ и ’Бљесак‘ – наставак геноцида из Другог светског рата

Професор др Драга Мастиловић Фото: РТРС. screenshot

Шта би се десило ако би неко дошао у Загреб и почео на било који начин да вређа Хрвате? Не би жив изашао из Загреба. Само у Србији се може тако нешто десити јер нас је део међународне заједнице довео у ситуацију да се српски народ може потпуно некажњено вређати и псовати, споља и изнутра, каже за Спутњик историчар Драга Мастиловић.

Срби ће и ове године обележити годишњицу погрома у Хрватској када је у злочину названом „Олуја“ етнички очишћено – протерано четврт милиона Срба са својих вековних огњишта. Док ће највиши државни врх Српске и Србије у Сремским Карловцима одржати помен страдалима у овој злочиначкој акцији, у Хрватској већувелико трају „дани геноцида“. Сваке године почетак августа је у Хрватској резервисан за прославе, концерте, манифестације и окупљања великог броја народа уз председника, премијера и министре, који сви скупа величају иживљавање војске над ненаоружаним цивилима – старцима, женама, децом.

Посматрајући са стране, хрватска јавност би требало да буде подељена између улоге жртве „великосрпске агресије“ коју често и гласно истичу и улоге „јунака“ који је одбранио Хрватску од српске нејачи. Историчар и директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић каже за Спутњик да просечан Хрват не осећа ову врсту конфликта у себи.

Наравно да тако нечега нема код Хрвата, то је наметнуто само српској омладини и то од стране Запада преко невладиних организација. Данас имамо ситуацију где неко у Србији може потпуно некажњено да пропагира усташтво или нацистичку идеологију, без икаквих правних или друштвених последица. То исто никада не би прошло било где другде у Хрватској.

Посредством међународне заједнице, створила се код српске омладине слика да народ који је преживео геноцид у 20. веку на крају тог истог века буде проглашен геноцидним, рекао је Мастиловић.

По његовом мишљењу, да није било ове врсте утицаја међународног фактора, тачније западног фактора, хрватски национализам не би на овај начин дошао до изражаја, нити би данас хрватска омладина у овој мери била отрована усташтвом.

Наставак геноцида

Што се тиче операција Олује и Бљеска, ратова деведесетих година, као и читавог процеса изгона Срба из Хрватске, за Мастиловића нема сумње да је то заправо само наставак геноцида из Другог светског рата чији је крајњи циљ био био уништавање или протеривање српског народа западно од Дрине.

То је као што видимо, нажалост, на простору Хрватске и успело, док је на простору Босне и Херцеговине формирана Република Српска, тако да ти планови нису заживели, али те тежње које сежу још од друге половине деветнаестог века, односно тежње да се простор од Дрине до Јадранског мора очисти од српског православног станоништва, трају и дан данас.

Дешавања деведесетих година нису само ревизија резултата историје, него и резултата Другог светског рата, објашњава наш саговорник, будући да је тада дошло до повампирења неонацизма и неофашизма у Хрватској. Не само да је то било прећутно одобравано од Европе, него је чак било и постицано, па су се деведесетих година чак виђали исти оне симболе из 1941. године, а уз њих и исте намере које су тих година постојале према српском народу.

Данас је већ свима јасно да иза тога стоји у највећој мери Немачка, захваљујући њеном утицају и тадашња европша заједница, а касније и Америка. Хрвати никада у 20. веку нису одговарали за своје злочине. Два пута су, управо захваљујући Србима и српским жртвама преко ноћи од поражене стране у рату постајали победничка страна и у Првом светском рату, а да не говоримо о Другом рату.

Хрватски национализам скуван по западном рецепту

Доказ да тежња за уништењем српског народа на простору Хрватске и Босне и Херцеговине никада није престала данас се најпластичније види и у „ситницама“ где се с једне стране у БиХ славе антифашистичке традиције, док у самом Сарајеву улице носе називе по познатим нацистичким злочинцима и припадницима 13. СС Ханџар дивизије. У Хрватској су примери драстичнији и подразумевају државне прославе геноцида.

Постоји нешто заиста врло чудно у том хрватском национализму који се изгледа најлакше и најбоље храни управо мржњом према Србима. Када је реч о Хрватима, не можемо говорити о обнављању нацистичких идеја, то није заправо обнављање, јер оне никада нису ни престајале. Ипак, данас су посебно изражене, што видимо по Томпсоновим концертима, по симболима којима се хвале, личностима које величају итд.

Баш зато што с престанком рата ове тежње нису ишчезле, наш саговорник верује да српска интелектуална и политичка елита мора бити свесна историјског тренутка у којем живи, као и историјских чињеница које су до тог тренутка и довеле.

Хрватски парадокс

Хрватси су последњем рату на својој страни имали читав НАТО, као што су га и муслимани у Босни и Херцеговини у тамошњем рату имали на својој страни и који је бомбардовао Војску Републике Српске, као и цивилне и војне објекте. Ипак, и Хрвати и муслимани славе своје „војне подвиге“ и нападе на цивиле.

Прогон огромног броја цивилног становништва никако се не може посматрати као херојство, али то је већ проблем друштвене свести унутар Хрватске која се одржава управо одржавањем те мржње према српском народу, негирањем геноцида из Другог светског рата и негирањем злочина из периода деведесетих година. Све док постоји подршка западних држава, Хрвати ће не само потпуно некажњено славити и нацизам и фашизам и своје нацистичке и фашистичке злочине, већ ће стварати некакав мит о свом јунаштву, храбрости и Великој Србији.

Европа данашњице захваћена је процесом неонацизма на разним тачкама и њено становништво се врло лако приближава неким историјским појавама већ виђеним тридесетих и четрдесетих година двадесетог века. Оно што је за нас најбитније јесте питање какав ће бити положај српског народа у том новом контексту и колико ће српска интелигенција успети да се одупре западним притицима и поведе у праксу националну политику у здравом смеру, закључује Мастиловић.

 
Милица Тркља