У Грачаницу су прекјуче упали Албанци, брзо и организовано. Снимци видео-надзора показују да је прво претходница од неколико аутомобила извиђала терен, а потом се, као по команди, колона сјурила у грачанички гето уз агресију, пароле, урлике и црвено-црне заставе.
На једном од снимака види се у полумраку аутомобил српских регистарских ознака. Зауставља се – не сме да изађе на главну улицу, гасе се светла, а његови путници излазе и стоје поред врата, гледају у масу која узвикује пароле о Косову, етничкој Албанији… Изгледа да је живот стао. Ово је једна од оних паралишућих тачака после стотина и хиљада „ситних и невидљивих” инцидената, провокација, псовки, добацивања девојкама и женама, родољубивих албанских ОВК песама које се готово свакодневно пуштају грачаничком Улицом Кнеза Лазара.
Шта су из овога научили странци? Изгледа ништа, јер двадесет пет година касније у Грачаници није било Кфора, није било полиције, или некога да обузда масу.
„Није нам страно, познато нам је. То се дешава сваки пут кад наше комшије нешто славе и онда имају потребу да то своје славље под неком еуфоријом прикажу нама као неки перформанс. У четвртак увече то је стварно доживело неки врхунац. Мени је било застрашујуће, језиво” изјавила је за КиМ радио Милена Здравковић и додала да полиција у овим случајевима не реагује.
Већина грађана сматра да је ово део свакодневице и да је у инцидентима поводом дана албанске заставе приведено неколико насилника, али су они одмах пуштени. Док су инциденти трајали, председница општине Грачаница Љиљана Шубарић била је на улици. Од полиције је тражила одговоре на питања да ли је неко ухапшен, да ли ће они који су одговорни за безбедност у Грачаници одговарати и да ли постоји план како би се превентивно реаговало у случају оваквих напада и инцидената: „Оно што смо добили као одговор након састанка је да ће полиција радити на случајевима, да је пар њих добило кривичне пријаве и да ће се поступак наставити док се не открију починиоци“.
На грачаничким улицама било је више људи, посебно младих, јер се у Дому културе одржавао Косово и Метохија међународни филмски фестивал „Овде”. Група Албанаца која је стигла у Грачаницу јесте нека врста казнене експедиције која је кроз читаво насеље правила инциденте и провокације, покушавала да скине српску заставу код споменика Милошу Обилићу, псовала људе у локалима поред пута, заустављала саобраћај.
Нова историја прославе Дана заставе на Косову и Метохији почела је под новим властима, 28. новембра 1999, кад је у центру Приштине убијен професор универзитета Драгослав Башић. Избегавајући слављеничку еуфорију, идући споредним улицама свог града, професор Башић је упао у масу и његов живот се угасио у линчу руље која слави. Није му помогло што је говорио енглески са својом супругом. Пребијали су их у слављеничком заносу и онесвешћенима гурали петарде у уста. Докрајчили су га с два метка испаљена у груди. Његову супругу и ташту, крваве, без свести и сагореле од петарди, преузео је Кфор.
Тај крвави дан означио је у неку руку и крај Универзитета у Приштини, а после њега је нестајао и град за Србе на Косову. На венац који је на месту страдања поставио тадашњи шеф Унмика Бернар Кушнер мокрили су локални Албанци. Башић, просвећени човек, Фулбрајтов стипендиста који се усавршавао у Калифорнији, на Берклију, завршио је на плочнику свог града на Дан заставе, испод црвено-црних застава. Ритуално је убијен.
Пошто је прекјуче у Приштини било мање од двадесет Башићевих сународника, руља се запутила тамо где су они преживели – у Грачаницу. Дошла је да ритуално освоји територију, да пронађе изгубљени садржај и комшије које су протерали или побили у градовима и да потврди како је маса и руља њихова прва институција.
Шта су из овога научили странци? Изгледа ништа, јер двадесет пет година касније у Грачаници није било Кфора, није било полиције, или некога да обузда масу.
Иако изгледа да је све хаотично, реч је о организацији која је готово савршена и која тачно зна шта треба у радити, и где треба извршити коначни обрачун. Грачаница је располућена магистралном саобраћајницом Приштина–Гњилане. Тај пут се наслања на манастир Грачаницу, који је под заштитом Унеска. С тог пута се упућују поруке зла и нико нема снаге и неће да око овог српског места направи једну обичну обилазницу.
С друге стране, у недељу је, у Дечанима међу стотинама аутомобила откривен један на чијем је оквиру од никшићких регистарских таблица најмањим могућим словима писало „Косово је Србија”. То је био разлог да тројица држављана Црне Горе одмах буду похапшени, одређен им је притвор од тридесет дана. Због хаоса изазваног у Грачаници сви су одмах пуштени на слободу. Изгледа као да се прати сваки детаљ и да је контрола савршена – једнако у полицији и руљи која је заледила живот у Грачаници.
„Немој случајно да излазиш напоље!”, једна је од основних родитељских порука које су јуче упућиване у Грачаници и у гетима јужно од Ибра. Посебно су критични дани великих албанских празника, у којима опрез и страхови нарасту и претворе се у потпуну изолацију. Дан албанске заставе је један од дана кад све ври од страхова, негативног наслеђа, демонстрација и оних тренутака после којих се зна да више ништа неће бити исто. Дан кад једни нешто освајају, а другима се повећава осећај губитка слободе.
Живојин Ракочевић