СРНА, 14. 12. 2025, Болне 33 године од масакра над српском нејачи у Јошаници

Хоће ли ико одговарати за масакрирање 56 српских цивила у Јошаници код Фоче? Фото: РТРС

Јошаница је мјесто великог бола и страдања гдје је на Никољдан 1992. године звјерски убијено 56 мјештана, а десетак заселака избрисано са лица Земља, истакнуто је данас на обиљежавању 33 година од овог стравичног злочина који су починиле муслиманске снаге.

Жртве су убијане на веома свиреп начин. Најмлађа жртва је двогодишња Данка Тановић, а убијени су и седмогодишњи Дражен и његова десетогодишња сестра Драгана. Најстарија жртва био је деведесетогодишњи старац Раде Пљеваљчић.

Како је данас поручено, Јошаница је и мјесто наде у васкрсење, што потврђују и крштења у спомен-цркви Светих Ћирила и Методија, подигнутој у знак сјећања на 56 јошаничких мученика страдалих на Никољдан прије 33 године.

Десетак заселака Горње Јошанице избрисано је тог крвавог Никољдана са географске карте, пошто су спаљене куће и помоћни објекти, а чак су и стабла воћака посјечена.

Парастос за 73 мјештана Јошанице погинулих у Одбрамебно-отаџбинском рату, међу њима и 56 свирепо убијених на Никољдан 1992, служен је код споменика у јошаничком селу Хоџићи, у близини цркве.

На свирепо злодјело муслиманске војске из Горажда, почињено на дан када је требало да српске породице преломе славски колач, подсјетио је медицинар у пензији Славко Ђорђевић, који је у фочанској болници примио жртве.

Његове фотографије измасакриране дјеце, стараца и жена свједоче о бруталности злочина.

„Кад сам подигао једну дјевојчицу да је сликам, мени је остао мозак у руци колико је била разваљена лобања. Међу мртвима угледао сам сестру и зета са ранама у врату, како сам то преживио ни данас ми није јасно“, прича Ђорђевић.

Додаје да тада није ни заплакао, нити проговорио, већ се одузео и од тог дана 33 године болује од тешког дијабетеса.

„Као човјек и медицинар не могу да схватим да се људима може направити такав злочин, да су од метка погинули не би била толика туга, али да их сијеку у комаде, то је невјероватно“, рекао је осамдесетједногодишњи Ђорђевић, који је свједочио у процесу пред Судом БиХ.

Предсједник Борачке организације Фоча Љубомир Достић каже да је овакав злочин могао да осмисли и изведе само монструзан људски ум.

Он је истакао да се јошаничке жртве не смију заборавити, јер би тиме још једном биле убијене.

„Млади људи који овдје долазе треба да знају шта се десило и да им ова спомен-обиљежја буду опомена у даљем животу“, рекао је Достић.

У Суду БиХ у фебруару прошле године почело је суђење  за 13 команданата и припадника такозване Армије БиХ, који су оптужени да су наредили и спроводили убијање српских цивила у Јошаници.

Предсједник Борачке организације Радан Остојић истакао је да за друге народе у БиХ правде можда има, али не и за Србе.

„Велики број нас све више губи наду да ће правде икада бити. Они који су злочин починили сигурно неће избјећи руку Божије правде, а наша обавеза је да упорно долазимо овдје и да упорно инсистирамо да Тужилаштво и Суд БиХ већ једном казне злочинце који су побили српски народ Јошанице“, рекао је Остојић.

Начелник општине Милан Вукадиновић најавио је изградњу меморијалног центра у некадашњој основној школи у јошаничком селу Шкобаљи, у близини цркве.

Парастос је организовала Борачка организација Фоча, а осим родбине погинулих, цвијеће су положиле и свијеће прислужиле бројне делегације општинских и републичких институција и удружења.

Циљ напада на Јошаницу – истребљење српског народа

Циљ напада на Јошаницу код Фоче, када је убијено 56 мјештана, био је истребљење српског народа баш како су то и наредили муслимански команданти из Горажда, рекао је в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Нуждић се данас поклонио жртвама Јошанице, те је том приликом подсјетио да су на Никољдан 1992. године масакрирана српска дјеца и старци, а да је убијено 11 брачних парова.

Он је навео да то јасно говори да је циљ напада на Јошаницу било истребљење српског народа.

„Ни данас не престаје омаловажавање и шиканирање јошаничких жртава и то кроз изјаве појединих бошњачких политичара, који имају смјелости или лудости да дјецу од двије и по године, десет, девет година, назову агресорима, легитимним војним циљем и да оне који су вршили ове бруталне злочине назову херојима“, рекао је Нуждић.

Према његовим ријечима, то је због тога што нема казне, што је правда као и много пута када су питању српске жртве закаснила, иако је све документовано и од стране Министарства унутрашњих послова и од стране Центра на чијем је челу.

Он је навео да је било потребно да прође више од 30 година да Тужилаштво подигне оптужницу, након чега је Суд БиХ потврдио и суђење је у току.

„Наравно, досадашња пракса не даје нам за право да имамо претјерану наду у успјех овог правосудног процеса, али истовремено са овога светога мјеста позивам све оне који су преживјели да још једанпут смогну снаге и да свједоче у овом предмету и не да не допустимо да се Јошаница заборави“, нагласио је Нуждић.

Указао је на обавезу да се његује култура памћења, да се меморализује, али да се не смије занемарити правосудни аспект.

Јошаница је мјесто великог бола и страдања гдје је на Никољдан 1992. године звјерски убијено 56 мјештана, а десетак заселака избрисано са лица Земља, истакнуто је данас на обиљежавању 33 година од овог стравичног злочина који су починиле муслиманске снаге.

Жртве су убијане на веома свиреп начин. Најмлађа жртва је двогодишња Данка Тановић, а убијени су и седмогодишњи Дражен и његова десетогодишња сестра Драгана. Најстарија жртва био је деведесетогодишњи старац Раде Пљеваљчић.