СРНА, 4. 12. 2024, Обиљежене 32 године од прогона Срба из Гостовића и Жепча

Спомен, илустрација Фото: Глас Српске

У Модричи су данас обиљежене 32 године од прогона око 5.000 Срба са простора Гостовића код Завидовића и Љесковице, Бистрице и дијела Ловнице код Жепча.

Тим поводом служена је литургија у Цркви Свете Петке Параскеве, парастос, те положено цвијеће на спомен-обиљежје за 111 Срба погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Замјеник команданта батаљона „Гостовић“ Рајко Божић рекао је да подручје површине више од 165 километара квадратних и 150 километара линије одбране, борци нису могли сачувати од вишеструко бројнијег непријатеља, због чега је донесена одлука о егзодусу становништва са овог простора.

„Напади су трајали три дана и када су пропали сви покушаји одбране, тадашњи командант, недавно преминули мајор Милутин Мишић, донио је одлуку о повлачењу цивила и војске са овог простора“, рекао је Срни Божић.

Он је навео да је евакуација 4. децембра 1992. године, упркос тешкој ситуацији, извршена са једном погинулом особом.

Божић је рекао да су Срби са овог простора бранили своје животе и Републику Српску, која је тада и данас гарант опстанка у БиХ.

„Већина прогнаних се населила у регији Добој, одакле су одлазили на ратишта, бранећи границе Републике Српске на Озрену, Добоју и другим мјестима“, рекао је Божић и навео да су на простору Модриче, Вукосавља, Добоја и Шамца прогнани Срби изградили нове куће и нова, модерна насеља.

Божић је рекао да не зна шта славе муслимани из Завидовића, Жепча, других градова, али и страни плаћеници – муџахедини, поготово што Срби прије егзодуса нису извели ниједан напад на територију под муслиманском и хрватском командом.

„Офанзивних борби није било, па се чудимо какву побједу ових дана такозвани муслимански борци славе“, рекао је Божић, тада замјеник команданта Батаљона „Гостовић“ Војске Републике Српске.

Предсједник Удружења „Гостовић, Бистрица и Љесковица“ у општини Вукосавље Илија Трипић рекао је да Срби 4. децембра 1992. године нису имали избора.

„Били смо опкољени хрватским и муслиманским војницима, ојачаним муџахединима, и било је питање када ће бројчано надмоћнији непријатељ освојити српске територије“, рекао је Трипић.

Он је навео да су бројни прогнани Срби одлучили да остану на простору Посавине и у другим крајевима у Републици Српској, гдје су изградили нове куће властитим средствима и уз помоћ и подршку власти Републике Српске, међународних организација, али и домицилног становиштва.

„И данас траје обавеза да се сјећамо родног краја, те гајимо успомене на погинуле у рату“, рекао је Трипић.