Политика, 12. 11. 2025, Ада Циганлија – стратешка тачка у одбрани Града 1914. и 1915. [FB, Видео]

Ада Циганлија: положаји VII пешадијског пука у одбрани Београда 1915. Фото: Светосавско звонце СПЦ, Калдрма

Први погинули на Ади Циганлији 1914. године су извиђачи Србислав Никанић и Драган Ђурђевић

Циганско острво, Велико циганско острво, Велико савско острво, Острво Циганлија, Водени цвет, Бококоторски Београд… само су нека од имена којима је крштена Ада Циганлија. Сада је ово полуострво место за уживање, за шетње, за седење са друштвом у многобројним кафићима, лети омиљено купалиште Београђана. А некада је на овом месту био и затвор за политичке дисиденте, али и једна од важних локација у борбама за Београд. У извештајима српске команде Ада Циганлија је заузимала важан стратешки положај и имала значајну улогу при освајањима Београда од Турака (1521), Аустријанаца (1688, 1717, 1789, 1915) и Немаца (1941).

– У току Првог светског рата на Ади су вођене жестоке борбе између српске и аустроугарске војске, која је уз Саву надирала ка Београду (1914. и 1915). На северном, доњем шпицу острва налазила су се два гроба српских ратника-извиђача, који су први погинули на Ади Циганлији 1914. године. Сачувана су од заборава и њихова имена – Србислав Никанић и Драган Ђурђевић. На Ади су у току 1914. године сахрањивани војници српске и аустроугарске војске, да би током 1915. године сви били пренети на гробље Владановац (данас Ново гробље). Од 1916. до 1918. године на гробљу Владановац биће формирано аустроугарско гробље где ће се сахранити страдали војници аустроугарске војске – прича др Видоје Голубовић, хроничар Београда.

Да би се уверили да на овом месту више нема сахрањених војника, 1928. године контролом је утврђено да на Ади нема више гробова.

У одбрани Београда учествовао је и тада свештеник Николај Велимировић, потоњи епископ Српске православне цркве.

– Велимировић се са својом јединицом налазио на Ади Циганлији и 27. августа 1914. године, држећи у руци крст, чамцем прешао преко аде Заноге (данас аде Међице) на леву обалу Саве где је благословио војнике и са њима се упутио у Земун. Како у свом чланку пише бригадни генерал Ђукић, дочекали су га раздрагани грађани Земуна кличући краљу Петру и Србији – напомиње Голубовић.

Природне лепоте Аде уочио је још вожд Првог српског устанка Карађорђе. Према акту Правитељствујушчег совјета српског, од 7. априла 1809. године, Карађорђе је ово речно острво поклонио команданту београдске вароши Младену Миловановићу „за превелике заслуге нашем Отечеству”. У истом акту се каже: „Тако од данас да је Господар Младен Миловановић (стекао) право својине од више речене Аде, и нико му се нема мешати у ту Аду, но он остаје прави владатељ и његови потомци…“ Ово последње никад се није остварило.

Ада је као ретко природно богатство била запажена још и код кнеза Милоша Обреновића па је 1821. проглашена за државно добро.

Подводно острво и прво Циганско село

„Aда“ у преводу са турског значи острво. Део хроничара назив острва проналази у сложеници келтских речи синга (острво) и лија (подводно земљиште), па се тако дошло до речи сингалија од које ће, по њиховом мишљењу, у каснијој транскрипцији настати реч циганлија. Међутим, на Гумповом плану из 1688. године уцртана је Ада Циганлија са Циганским селом на доњем шпицу острва-аде.

Јохан Баптист Гумп, Михаел Венинг, План опсаде тврђаве и града Београда 1688. године, Минхен 1688, бакрорез, 136,8х97,3cm, И 1194 Фото: Владимир М. Томић, Између ’крста и полумесеца‘ – планови Београда у XVII и XVIII из збирке Музеја града Београда, Годишњак града Београда, Књ. LXIX‒LXX, 2022‒2023.

– Први назив за Аду Циганлију налази се у легенди Кантелијеве карте из 1689. године. На поменутој карти уцртано је и Циганско село. Ако се узме у разматрање само ова карта, сасвим је сигурно да је Кантели уцртао аду и дао јој већ постојеће име.

Можемо закључити да је назив Аде Циганлије био и раније пре Кантелија, а што потврђује и др Реља Новаковић у свом раду „Jош о неким ишчезлим селима надомак Београда“. На неким аустријским картама и после Пожаревачког мира (1718) уцртано је Циганско село на доњем шпицу острва. Ово се насеље, на картама тог периода, налази на острву наспрам уливања Топчидерске реке у Саву – каже др Видоје Голубовић.

Бранка Васиљевић