За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 25. 3. 2025, Владимир Умељић: Нови светски поредак и ‘Српско питање’
Нови светски поредак лагано добија контуре (и садржину), но до сада је само једно јасно – Запад ће барем привремено морати да одустане од опасне утопије једне апсолутне владавине читавим светом. Да ли су, међутим, они српски колумнисти и аналитичари заиста у праву, када нагињу ка потенцираном оптимизму, малтене до… Политика, 23. 3. 2025, Исповест дечака који је побегао усташама
Василије Каран, најстарији писац са Козаре, живо се сећа како је 1942. углавном сам преживљавао, памти џелате али и добре људе у страшним временима Козарска Дубица – У 54 књиге Василије Каран, најстарији песник и приповедач Козаре, исписао је хиљаде страница о овој планини овенчаној славом, обележеној крвљу, страдањем њеног…
Стање ствари, 25. 3. 2025, Филип Живановић [ФБ]: НАТО агресија очима једног седмогодишњака
Сећам се да смо тада били сами против свих. Сећам се да смо издржали. Сећам се и не заборављам. Не заборављам да смо тада били прави, да смо били сила, да смо сви били војска Невероватно је како је читава једна година одрастања, тада седмогодишњака, стала у тих 78 дана.…
РТ Балкан, 13. 3. 2025, Миломир Степић: Стратегија за тридесетогодишњице
Поводом „случаја Сребреница“ биће то можда последњи, али опасан трзај припадника америчке „мочваре“ који су на промуслиманском ангажману изградили каријере, као и садашњих лидера ЕУ – укључујући и особу која себе сматра високим представником – који све више тону у процеп настао са новим руско-америчким односима Епохалне, фундаменталне глобалне „тектонске… Политика, 29. 3. 2025, Потресна сведочења о ратном злочину током операције Олуја: Људи су носили мртву децу у наручју
Моја сестра је погинула, а мајка преминула на путу до болнице. Настрадао је и петогодишњи син мог брата, а мој брат и син су рањени, казао је Мирко Дрча, очевидац догађаја на Петровачкој цести Очевици ракетирања избегличке колоне на Петровачкој цести 7. августа 1995. године, њих четворо, јуче су пред…
РТ Балкан, 23. 3. 2025, Лора, вапаји за смрћу и вапаји за правдом: О дугу мртвима и дугу живима
Док су пуна истина и правда и даље на чекању, у Хрватској понављају да логора у Лори није ни било, радило се о обичном затвору у коме је било тек „прекршаја овлашћења каквих има у свим војним затворима света“ Сведочења Веселина Бојовића, јединог преживелог из петнаесточлане никшићко-шавничке групе резервиста и… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 27. 6. 2009, Тајне јаме у центру Тополе
Откопавање истине (19) - Преки судови на смрт осудили најмање 150-200 људи. Тела затрпана у центру, у рововима на Опленцу...
ОБРАЧУН са идеолошким противницима нове комунистичке власти у Тополи почео је одмах после ослобођења 12. октобра 1944. године.
Тачан број жртава тек треба да се утврди, јер су многи ликвидирани у Аранђеловцу, Крагујевцу и другим градовима, али се процењује да су преки судови на смрт осудили најмање 150-200 људи. Њихова тела су затрпана у јамама у центру града, у рововима на Опленцу, у незнаним гробовима по околним селима, а прича се да су неки лешеви бацани и у бунаре.[...]
Вести, 28.1.2020, Иванишевић: Мучилиште за 600 душа
Срби из Републике Српске, али и дијаспоре у понедељак су паљењем свећа и тужним сећањем обележили 24. годишњицу од затварања једног од највећих и најзлогласнијих логора за Србе током последњег рата у Босни. Логор Силос у Тарчину био је један од укупно 126 места где су затварани Срби из Сарајева. Кроз њега је је прошло око 600 цивила, а 24 убијено или није преживело најстрашније тортуре.
Ово је, иначе, једини казамат који је несметано радио чак два месеца пошто је у Дејтону 1995. постигнут мировни споразум којим је окончан крвави рат. Миливоје Иванишевић, оснивач и председник Института за и[...]
![Искра, 14. 4. 2016, академик Каплан Буровић: Албанске територијалне претензије [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27332-350x200-no.jpg)
Искра, 14. 4. 2016, академик Каплан Буровић: Албанске територијалне претензије [из Архиве]
Fatos Arapi, pesnik i profesor političke ekonomije na Državnom universitetu u Tirani, sigurno i član Partije rada Albanije, koja pretendira da je komunistička, internacionalistička, u njegovoj studiji CIKLI I KRESHNIKËVE – BËRTHAMA DHE RREZATIMI I TIJ (Krajišnički ciklus – jezgro i njegovo zračenje), štampana u jednom od glavnih časopisa Albanije NËNTORI Br. 8, Tirana 1983, na strani 184 čini jednu antijugoslovensku insinuaciju, duboko nacionalističku, buržuasku i šovinističku, separatističku i super veliko-albansku, nimalo komunističku i nimalo internacionalističku, preko svega antinaučnu, ko[...]
Вести, 4. 11. 2023, Сина ми одвели, стан отели
У Специјализованом већу Косова у Хагу на суђењу Хашиму Тачију, вођи некадашње тзв. Ослободилачке војске Косова, сведок Предраг Дедић је рекао да је и његов син киднапован и убијен, али и да је био принуђен да прода свој стан.
Затвор смрти
Предраг Дедић је у процесу против бившег команданта некадашње ОВК сведочио путем видео-линка. Он је отац Бобана Дедића, из Ораховца, који је отет у јулу 1999, а чија је судбина до данас непознаница. Бобан је тада имао 37 година и био је запослен у Пољопривредном комбинату Житопромет у овом месту. Припадници ОВК су га киднаповали, а Предраг је сазнао[...]
Savo Štrbac: POMEN U DONJOJ GRADINI
Moj drug Simo i ja, Kordunaš i Dalmatinac, naturalizovani Beograđani, u nedjelju, 12. aprila o. g., ujutro u četiri sata, krenuli smo za Gradinu Donju na obilježavanje Dana sjećanja na žrtve ustaškog genocida u jasenovačkom logoru. Pošto ne smijem da putujem preko Hrvatske, vozili smo preko Rače pa “koridorom” kroz Republiku Srpsku.
Na lokaciju spomen područja došli smo među prvima. Na parkiralištu smo zatekli samo jedan autobus sa mladim ljudima i jedan kombi oko kojeg su stajali uniformisani i ozbiljni ljudi. Ljubazni policajac, nakon što nas je uparkirao tik uz autobus, objasni nam da su[...]
