За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 27. 8. 2024, Одлазак Маре Маловић, свједока ужаса Јасеновца
У Бањалуци је у 87.години преминула Мара Маловић, логораш Другог свјетског рата. Рођена је 1937. године у Међувођу код Козарске Дубице, а као петогодишња дјевојчица заробљена на Козари и одведена у логор Јасеновац, а потом у дјечије логоре Церовљане, Сисак и Јастребарско, које је формирала Независна Држава Хрватска. Мара Маловић…
СРНА, 26. 8. 2024, Лужани: Обиљежене 83 године од страдања 405 Срба од усташке руке [Мапа]
У Спомен-парку у Лужанима код Дервенте обиљежене су 83 године од страдања 405 Срба из насеља Босански и Нови Лужани, Костреша и Барице, које су убиле усташе, а овом приликом откривена је скулптура „Мајка“ висока 2,5 метра. Скулптуру, вајара Вујадина Малешевића, открили су замјеник градоначелника Синиша Јефтић, предсједник СУБНОР-а Борислав…
Печат, 26. 7. 2024, Божидар Зечевић: Видовдан на Дунаву
Поводом документарно-играног филма Драва се не предаје, „Застава филм“, Crater Studio, режија Никола Лоренцин, Србија 2024. Такозвана „култура сећања“ враћа се у наш друштвени живот, али некако споро, са огромним закашњењем и неким чудним оклевањем, о чему сведочи и случај филма коме посвећујемо ове стране. Али дух старог српског врховног… СНО Слобода, СРНА, 10. 08. 2024, Представљен 20. број Зборника о грађанском рату у Хрватској
– Радови групе еминентних аутора који додатно оснажују чињеницу да се у Хрватској деведесетих година прошлог вијека догодио класични грађански рат, а не „великосрпска агресија“ и „одбрамбени рат“, објављени су у најновијем, 20. Зборнику радова „Грађански рат у Хрватској /1991-1995/“, који је представљен 31. јула 2024. године у Београду, а…
Kурир, 26. 8, 2024, Потресна попут иконе: Српску децу и жене обасјава светлост у мраку вагона, док тама покрива усташу испед воза за логор смрти – Драгоцен поклон Бранимира Гајића Музеју жртава геноцида [ФБ]
Музеј жртава геноцида објавио је на друштвеним мрежама фотографију насталу у ове дане пре 80 година, а на њој је овековечен транспорт српске деце и жена у јесановачки систем концентрационих и логора смрти у коме је највећи број страдао. – Фотографију, насталу код Славонског Брода, направио је немачки војник из…
Глас Српске, РТРС, СРНА, 26. 8. 2024, Нема правде за Србе из Книна: 29 година тишине на масакр у Гошићу – На данашњи дан
Ни 29 година од злочина у селу Гошић код Книна, гдје је убијено седам српских цивила просјечне старости 70 година, нико није кажњен, баш као ни за ликвидацију деветоро цивила у оближњим Вариводама, почињену након злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да…
Не заборављамо – Памтимо
![ИН4С, Седмица, 7. 6. 2024, Пивска крвава бајка: Један од најсвирепијих злочина Другог свјетског рата – На данашњи дан [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20637-350x200-no.jpg)
ИН4С, Седмица, 7. 6. 2024, Пивска крвава бајка: Један од најсвирепијих злочина Другог свјетског рата – На данашњи дан [Мапа]
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијена 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије.
Дола у Пиви су једно, али не и једино жртвено мјесто из чијих долина и данас вапе душе 522 житеља овог краја, међу њима и 109 дјеце, које су 7. јуна 1943. године, на празник Обретање главе Светог Јована Крститеља, покосили рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцегов[...]
РТС, 9.9.2020, Дивосело – село којег нема
Још једна тужна годишњица. Пре тачно 27 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром.
Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле све ређе, али је трагедија тек почињала. Док су из тзв. Медачког џепа (како су касније прозвана ова три села) стизале полуинформације, а страх ширио као поплава, злокобни дим и одсјај ватре који су предвече почели да допиру из тог правца, значили су само једно.
Гореле су куће! Уништав[...]
Политика, 2.6.2018, Успон до орловог гнезда и повратак српског ратника
О томе сведочи и проглас српске Врховне команде пошто су њене јединице обавиле овако тежак задатак: „Јунаци, заузели сте орлово гнездо, силну тврђаву и сву наду непријатељеву, заузели сте Кајмакчалан...”
Срби, ви сте први отворили пут, ви сте најзад видели наше непријатеље у бекству. Овим речима обратио се командант свих савезничких трупа на Солунском фронту, француски генерал Морис Сарај, победницима борбе на Кајмакчалану, једне од најсуровијих битака у Великом рату, али и најславнијих победа српске војске у њеној новијој историји. На овом неприступачном месту пало је око 4.600 Срба, углав[...]
Историја Прњавора, 4. 12. 2020, Бојан Милијашевић: Масовна гробница и стратиште Радуловац
Оружане снаге Независне Државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу
.
Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима.
Средоје Васић о овом догађају свједочи:
„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне пох[...]
Глас Српске, Танјуг, 24. 3. 2024, Бинел: Поново бих помогао Србима, НАТО бомбардовање ратни злочин
Мајор у пензији и бивши француски обавјештајац Пјер Анри Бинел који је био осуђен због тога што је Србији доставио тајне планове НАТО, рекао је данас да не жали због онога што је урадио и додао је да би све поновио без обзира на цијену коју је платио.
”Одузели су ми Легију части, али Ратни крст не могу да ми узму јер сам га добио у рату”, рекао је Бинел који је једнако поносан и на медаљу “Милош Обилић” којом га је одликовала Србија због свега онога што је учинио за њу.
Што се тиче НАТО бомбардовања на Србију, Бинел је рекао да је то криминални напад и да је то ратни злочин.
“Иако је [...]
