За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [II] из Архиве – На данашњи дан
Поводом обележавања Битке на Шуматовцу, која се догодила 11. (23) августа 1876. објављујемо текст о овом догађају, значајном не само за Алексинац и Србију Др Владан Ђорђевић, који је за време Шуматовачке битке, као члан штаба, био у Шуматовачком шанцу овако описује улогу наше артиљерије у одбијању турских јуриша, погибију…
РТРС, ИН4С, Срна, 24.8.2024, Злочин над Србима у Груборима без казне већ 29 година – На данашњи дан
Навршава се 29 година од страдања Срба у Груборима, гдје су припадници хрватских специјалних снага убили шест српских цивила, односно све које су затекли, а Хашки трибунал и хрватско правосуђе су починиоце овог злочина ослободили кривице због “недостатка доказа”, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас. Припадници хрватске Специјалне полиције из…
Косово Онлајн, ЈуроЊуз, Спутњик, Танјуг, 24. 8. 2024, Штрбац: Кад би сви ексхумирани били идентификовани, број несталих био би преполовљен
У БиХ, Хрватској и на Косову и Метохији постоји скоро 4.000 ексхумираних, а неидентификованих посмртних остатака несталих у ратном сукобу, изјавио је данас председник документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац и оценио да би бројка несталих, када би сви ексхумирани били идентификовани, била скоро преполовљена. „Имамо ексхумирано скоро 4.000 посмртних остатака…
Политика, 24. 8. 2024, Србислава Поповића породица тражила дуже од три деценије
ТЕЛО ПРОКУПЧАНИНА НАЂЕНО У МАСОВНОЈ ГРОБНИЦИ У САРАЈЕВУ Сестра га је идентификовала и није имала дилему да је то наш отац, који је убијен у 38. години и 2023. ексхумиран на гробљу Баре, каже син Владимир Прокупље – Није било дилеме да је то он. Сестра је чак препознала и…
Глас Српске, СРНА, 23-24. 8. 2024, У Мостару нападнута српска дјеца, повратничко село облијепљено кукастим крстовима – Свједоци о инциденту [ФБ, Фото]
На игралишту у мостарском повратничком насељу Баћевићи више непознатих особа напало је српску дјецу, а игралиште и село облијепљено је кукастим крстовима, словом „У“ и „ХВО“, потврдили су Срни мјештани овог насеља. Дјеца су нападнута синоћ, а мјештани тврде да се кроз село прије четири ноћи чула и рафална пуцњава.…
Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [из Архиве] – На данашњи дан
Поводом обележавања Битке на Шуматовцу, која се догодила 11. (23) августа 1876. објављујемо текст о овом догађају, значајном не само за Алексинац и Србију Битка на Шуматовцу Аутор текста је Зоран Стевановић, професор историје. Текст се налази у рукопису књиге „Делиград – Шуматовац – Горњи Адровац“ која је спремна за…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, Косово онлајн, 6. 7. 2024, Годишњица страдања капетана Срђана Перовића кога је мучила и убила ОВК
Данас се навршило 26 година од страдања полицијског капетана из Пећи Срђана Перовића (36), кога су припадници тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК) пет дана заробљеног изложили најстрашнијем мучењу.
Перовић је заробљен 6. јула 1998. године у селу Лођа код Пећи, када је његова јединица покушала да из тог села безбедно извуче српске породице Вујошевић и Радевић којима су припадници ОВК претходног дана дали ултиматум да се у року од 24 часа иселе са својих имања.
Из заседе ОВК су убијени полицајци Мирко Радуновић, Дејан Прелевић и Мило Рајковић, док је осам њихових колега рањено: Горан Нов[...]
ИН4С, Светигора, 11. 3. 2024, Александар Вујовић: Цртице из живота православних Срба у Враки и Скадру од прије 100 година
У прилогу доносимо текст о стању православних Срба у Скадру и Враки прије 100 година у тексту који је првобитно објављен у Календару „Вардар“, Календару Кола српских сестара за просту 1923. годину
+++
ИМА ЛИ НАШЕ ЈЕДНОВЕРНЕ БРАЋЕ, ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА, ШКОЛА И СВЕШТЕНИКА У СЕВЕРНОЈ АЛБАНИЈИ ?
Сваки је Народ дошао до жељеног циља само борбом и тешким напорима. Албанском Народу није никад недостојала храброст и истрајност. али ипак његове патње и невоље још увек трају, јер ни један културни пионир није досада дошао у ову напаћену земљу без личног интереса нити се ко истински заузео за њу, те ј[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 16. 1. 2024, Комеморација академику Србољубу Живановићу
Комеморација академику Србољубу Живановићу, који је преминуо 1. јануара у Лондону у 91. години, одржана је у 12 часова у просторијама АНУРС-а.
Комеморацију су организовали АНУРС и Удружење “Јасеновац - Доња Градина”.
Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је да је преминули академик Србољуб Живановић био добар човјек, угледни српски научник и патриота, те да ће праву и потпуну слику о његовом лику и дјелу дати историја.
Обраћајући се на комеморацији поводом смрти академика Србољуба Живановића у Бањалуци, Кузмановић је истакао да је Живановић н[...]
Политика, 23. 6. 2022, Композитор Енрико Јосиф је био саткан од музике
Све што је доживео због реченице „Срби су небески народ” је зато што је неко погрешно интерпретирао у јавности пресекавши је на пола. Цела реченица је тачно гласила: „Срби су небески народ, изабран за патњу”
О значајном опусу овог ствараоца сведочи монографија аутора Мирјане Белић Корочкин Давидовић и Радивоја Давидовића
Сваког тренутка када смо били на рубу смрти, чудесно смо били спасени, говорио је Енрико Јосиф (1924–2003), београдски композитор и академик јеврејског порекла, присећајући се избеглиштва током Другог светског рата. О тим данима прогонства који подсећају на филмске сцене[...]
Политика, 16. 3. 2025, Мозаик злочина на Косову и Метохији
ТЕМА НЕДЕЉЕ: МАРТОВСКИ ПОГРОМ – УЗРОК, РАЗАРАЊА, ПОСЛЕДИЦЕ
Мозаик злочина на Косову и Метохији
Кфор и Косовска полиција као саучесници у погрому
Правда после погрома
Мартовски погром, један од највећих мирнодопских злочина у Европи после Другог светског рата, српска Вартоломејска ноћ, два дана која су Српској православној цркви задала најтежи ударац у историји, прекретница злочина и страха у животу косовских Срба од којих се рачуна време на пре погрома и после погрома. Ако је давна и пресудна Косовска битка на широком плану историјска вододелница, онда је мартовски погром[...]
