За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 4. 8. 2023, Миломир Степић: „Гласно ћутање“ о Крајини
Крајина је „пуштана низ воду“ фазно. На погрешан колосек, на коме су све станице погрешне и који води у провалију, скренуло се српским пристајањем да се за бадентеровски принцип поделе СФРЈ прихвати титоистички принцип тзв. АВНОЈ-ских граница Срби рођени у време пада Републике Српске Крајине већ одавно су зрели људи.…
Политика, 4. 8. 2023, Крвничка јуначења Томислава Мерчепа – „ОЛУЈА” ПРЕ „ОЛУЈЕ” (2)
Професор сплитског Правног факултета Никола Висковић, на тврдње да су злочини над Србима у хрватским градовима, пре током и после рата 1991–1995. „били спорадични” и да су их водили „неконтролирани појединци”, одговара да је то „прозирна бајка за дјецу” и да су у убијањима и прогону учествовале политичке странке, највише… Глас Српске, СРНА, 3. 8. 2023, Веритас: Хрватска прослава Олује се претвара у величање усташтва и мржње према Србима
У Хрватској се прослава „Олује“, акције етничког чишћења и масовних злочина над српским народом, из године у годину претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Обећања о заштити мањинских националних права, која су хрватски званичници дали приликом уласка Хрватске у ЕУ прије…
Вечерње новости, 3. 8.2023, Обнављају родну кућу Војводе Вука: У Сјеници не заборављају славом овенчаног ратника
У СЈЕНИЦИ, завичају потпуковника Српске војске Војина Поповића (1881-1916), у народу познатијег као Војвода Вук, не заборављају славом овенчаног ратника. Отпочета је акција да се родна кућа претвори у спомен-дом и чува успомена на команданта комитско-добровољачких јединица Српске војске у ратовима с почетка 20. века. После 107 година од погибије…
АТВ-Бл, Срна, 3. 8. 2023, Штрбац: Фрустрирајуће што још није почело суђење хрватским пилотима
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да је страшно фрустрирајуће то што пред судом у Београду још није почело суђење четворици хрватских пилота за бомбардовање колоне српских избјеглица на Петровачкој и Приједорској цести, током Погрома „Олуја“ у августу 1995. године. Он је навео да ће ових дана да…
Политика, 3. 8. 2023, Систематски терор над Србима у хрватским градовима – „ОЛУЈА” ПРЕ „ОЛУЈЕ” (1)
Тешко и масовно страдање Срба у хрватским градовима током рата 1991–1995. и годинама касније још није ушло у жртвословне билансе. Они су, за српске ратовође, били унапред прежаљени, препуштени на немилост, отписани, а за шкиљаву хашку Јустицију и брижне западњачке хуманитаристичке легије недостојни фокуса. Били су ловина: киднаповани, тамничени по…
Не заборављамо – Памтимо
ИСКРА, 16. 8. 2016, Изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем подофициру Првог светског рата
У галерији Дома ратних војних инвалида у Београду отворена је изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем војнику, а потом и подофициру Првог светског рата. Припремљена и организована с Музејом Јадра из Лознице, изложба ће трајати до 27. августа.
Посетиоци ће моћи да виде више десетина фотографија и факсимила докумената о дечаку јунаку, ратном и мирнодопском страдалнику – Момчилу Гаврићу. Поставка чији је аутор Горан Вилић, кустос историчар Музеја Јадра, има две целине. Једна је посвећена Гаврићевом ратном путу, а друга послератном школовању и приватном животу „ратника мањег од пушке“.
Рођен пр[...]
СРНА, 26.12.2016. Владика Хризостом: Заборав – велика опасност за Србе
ДОБОЈ, 26. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом рекао је у Добоју на отварању изложбе фотографија и докумената добојског логора у оквиру обиљежавања 100 година од интернације Срба у овај логор, да је заборав велика "болест" и опасност за српски народ.
Владика Хризостом навео је да је вечерашња изложба у Регионалном музеју важна да би се освјежила култура сјећања на све невине жртве добојског логора и да се одговарајућом документацијом отргне од заборава чињеница да је у Добоју направљен први концентрациони логор у Европи у 20. вијеку.
Владика је [...]
Политика, 13. 5. 2023, Помен Србима убијеним у логору у Земуну
На Земунском гробљу у Београду одржан је помен код споменика над масовном гробницом за Србе убијеним у логору Земун, односно Сајмиште од 1942. до 1944. године на територији тадашње НДХ-а.
У гробници у логору Земун, односно Сајмиште, сахрањено је око 6.500 убијених. Према данашњим истраживањима у Прихватном логору Земун убијено 11.000 људи, док првобитне процене Државне комисије по завршетку рата говоре о готово четири пута више жртава.
На споменику који је постављен 1951. године на Земунском гробљу, стоји натпис "Жртвама фашистичког терора од 1941. до 1944, али нигде не пише да је то јед[...]
Православие.Ru, 17. 6. 2016, Помен невино страдалим житељима пивских села Јасен и Стабна
На дан када наша Црква молитвено слави Преподобномученицу Теодосију Тирску, у суботу 11. јуна 2016, у цркви посвећеној Уласку Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвијети, у Стабнима у Пиви, служена је Света Литургија и парастос за мјештане неколико пивских села, који су невино страдали у Другом свјетском рату.
Литургију, а потом и помен жртвама, звјерски убијеним на Кручици, Стабањским језерима и Јасену, око Тројчиндана 1943. године, служио је јереј Мирослав Михаиловић, парох пивски.
У молитвама пред Господом поменута су имена око 140 мученика - жена, дјеце, стараца, које су убили припадн[...]
Глас Српске, СРНА, Косово Онлајн, 9. 3. 20204, Више српских гробова, него Срба у Приштини
Неколико десетина Срба обишло је, поводом великих зимских Задушница, гробове својих најмилијих на православном гробљу у Приштини, а свештеник Приштинске православне парохије Станиша Арсић апеловао је поново на све који имају сроднике сахрањене у том граду да дођу макар на Задушнице и обиђу њихове гробове.
Он је поручио да је тужно да на данашњи дан на највећем православном гробљу на Косову и Метохији готово да нема никога и напоменуо да већ шест година нема организованог доласка вјерника на Задушнице у Приштину.
"Сведоци сте сами, али то је наша слика и немам шта да кажем него да још јед[...]
