За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стање ствари, Моја Херцеговина, 6. 7. 2023, Манифестација „Дани Николе Тесле 2023.“ у Србији од 8. до 11. јула
У организацији Теслине научне фондације манифестација у Београду (Коларчев народни универзитет), Сремској Митровици (Средња техничка школа „Никола Тесла“ и манастири Шишатовац и Петковица) и Шапцу (Научни парк) У организацији Теслине научне фондације из Америке и Србије (ТНФ) од 8. до 11. јула 2023. биће организована манифестација „Дани Николе Тесле 2023.“… Вечерње новости, 5. 7. 2023, Кардељ подржаво идеју о чистом Косову: Како је створена атмосфера за ликвидацију Срба – из Дневника академика Д. Медаковића
АЛБАНСКО руководство из јужне покрајане, охрабрено од Титовог уставотворца и идеолога, убрзано је „бруталним екцесима“ приступило ширењу систематског страха код неалбанског света и развијању осећања да су грађани другог реда и непожељни 4. јул 1981. КОМУНИСТ је, крајем јуна 1982. године, објавио делове стенограма са састанка Едварда Кардеља са… Вести, 5. 7. 2023, Антисрпска хистерија у Европи
Стравични притисци на “Вести” кулминирали су протеклог понедељка када је спречено да у Европи осване највећи део тиража на ћириличном писму. Да је реч о отвореној и оркестрираној антисрпској кампањи потврђује скандал на јубиларном 30. међукултурном градском фестивалу Дану странаца. На тој дводневној манифестацији у Фридрихсхафену на Боденском језеру у… Вечерње новости, 4. 7. 2023, Данас један, сутра седам, прекоксутра сви до један: Седница Светог архијерејског Сабора СПЦ 20. маја 1982. године – из Дневника академика Д. Медаковића
СВОЈ дневнички запис 13. новембра академик Дејан Медаковић почиње преношењем интегралног текста „Напади на српске светиње и православне вернике на Косову“ из Гласника Српске православе цркве, који је заправо саопштење Архијерејског сабора СПЦ, пред којим се „…руше у прах и пепео све лажне кулисе које су скривале подмуклу и свирепу…
Глас Српске, 5. 7. 2023, Обиљежена годишњица злочина у Загонима: Тужилаштво БиХ годинама нијемо
БРАТУНАЦ – У Братунцу је данас обиљежена 31 година од страдања 15 српских цивила у братуначком селу Загони које су убили припадници муслиманских снага, те је код централног спомен-крста на градском гробљу положено цвијеће и прислужене свијеће за покој душа настрадалих. Муслиманске оружане формације из Сребренице и сусједних села на…
РТРС, Срна, 2. 7. 2023, Танасић: Недовољна брига о српском језику
Јавност у Србији је ових дана била непријатно изненађена малим интересовањем будућих бруцоша за студирање српског језика, као и најлошијим до сада резултатима теста из српског језика на малој матури, што предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић објашњава небригом о националом језику, али и окупацијом англиштине без икакве…
Не заборављамо – Памтимо
Вести Онлајн, 6. 1. 2022, Сваки Божић доноси бол
Нема у том селу куће која није завијена у црно! У само једном дану, за најрадоснији хришћански празник, муслимани су све побили, чак и домаће животиње. Оно што нису могли да сатру покрали су или запалили.
Ово је тужна слика из рата у Босни која ни данас не бледи код малобројних мештана Кравица код Братунца, где су 7. јануара 1993. године на Божић, борбене групе Армије БиХ предвођене Насером Орићем заузеле село и убиле 49 мештана, махом цивила. Парастосом у обновљеној Цркви Петра и Павла, а затим и полагањем венаца испред споменика, обележено је 29 година од једног од највећих масакара последњ[...]
Глас Српске, СРНА, 15. 5. 2023, Помен, воштанице и бијеле руже за страдале из “Тузланске колоне”
ТУЗЛА - Тузлом се данас проломио јаук српских породица за звјерски убијеним синовима, браћом, очевима, од којих су многима у гроб положени само комадићи костију пронађени након напада муслиманских снага на колону ЈНА у повлачењу у којем су убијена 54 војника.
На мјесту страдања на Брчанској Малти положене су бијеле руже и запаљене свијеће.
На мјесто злочина у Тузлу из Бијељине аутобусима су стигле породице жртава и преживјели учесници.
Мирном шетњом, послали су поруке - злочин се не смије заборавити, а починиоци морају одговорати.
Срамотно је, кажу, да је само једно лице кажњено за[...]
РТРС, Срна, 7.7.2020, Миливоје Иванишевић: У Сребреници није затечено живих Срба
БЕОГРАД - Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић је рекао Срни да је био међу првим цивилима који је на Петровдан, 12. јула 1995. године ушао у ослобођену Сребреницу у којој није затекао живих Срба, ни цивила нити ратних заробљеника, а на опште запрепашћење представници УН су одбили захтјев генерала Ратка Младића да УН преузму бригу о напуштенм муслиманским цивилима.
„Нажалост, у Сребреници није било живих Срба, сви који су остали у граду су убијени. Последњу српску жртву, старицу Иву Мирковић, жену од преко 80 година, нашао сам заклану вероватно претходне ноћи на улазу у[...]
РТС, 29. 10. 2018, Откривена спомен-плоча Сави Мркаљу у Хрватској
Сави Мркаљу, српском филологу, првом реформатору српске ћирилице и језика и претечи Вука Караџића, једном од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века откривена је спомен-плоча у његовом родном селу Сјеничаку у Хрватској.
Обележје, које је постављено на месном храму Преподобне мати Параскеве у Сјеничаку, открили су Саша Милошевић, заменик председника Српског народног вијећа у Хрватској и Ксенија Ђукић, аташе за културу у Амбасади Републике Србије у Загребу.
"Био је непотребан другима, а несхваћен, занемарен и одбачен од својих и то је био тако велик и тежак терет да га није могао предуго[...]
Srbi.hr, 3.6.2020, Дечак са потресне фотографије из усташког логора данас живи у Силашу
Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник.
Из периода Другог светског рата на нашем простору настало је на хиљаде фотографија и снимака на којима се налазе деца. Тако данас имамо сачуване фотографије и снимке српске деце у усташким униформама, са покрштавања, у колонама, логорским собама, али и измучене, преминуле и убијене деце.
На једној од таквих фотографија која се често појављивала, а и данас се појављује у различитим документарним филмовима, књиг[...]
