За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, РТРС, СРНА, 21. 7. 2023, Илић: Општина Сански Мост жели уништити симбол страдања Срба 1941.
Општина Сански Мост изградњом парка „генералу Мехмеду Алагићу“ покушава промијенити симболику мјеста у центру те општине гдје су 1941. године повјешана тијела Срба убијених у одмазди за први оружани отпор у окупираној Краљевини Југославији, рекао је Срни историчар у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица…
Вечерње новости, 21. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Дивља чишћења под окриљем ноћи – Када су партизанске јединице заузеле Србију, почело је успостављање новог тоталитарног поретка
СРБИЈА и њени градови, као центар колаборације, легло „буржоазије и народних непријатеља“, као носилац „великосрпског хегемонизма“, били су посебно на мети револуционарних снага. У јесен 1944. године, са риком топова, који су се примицали с југа, у Београду, међу становништвом, мешала су се двојака осећања – страх и еуфорија. Еуфорију… Вечерње новости, 21. 7. 2023, Својатају Андрића, а морају да га – преводе
Новости истражују: Како су међе српске књижевности постале политичко питање ГРАНИЦЕ било које књижевности не могу бити одређене по државним, временским или било каквим другим оквирима. Српска књижевност је и настајала и настаје где је год писац на српском језику писао или сада пише, у било којој земљи, на било…
Политика, 21. 7. 2023, У славу Хајдук Вељка Петровића
Монодрама „Чучук Стана-Српкиња и Гркиња“, по тексту и у режији Жељка Хубача, а у интерпретацији глумице Наташе Петровић изведена је синоћ у оквиру „Зајечарског културног лета. Представа је играна на летњој сцени која је понела име „Ненад Цигановић”, у препуном дворишту Позоришног музеја у Зајечару, поводом годишњице смрти Хајдук Вељка…
Политика, 20. 7. 2023, Косовско етничко право
Бивши градоначелник Штрпца Братислав Николић и још шесторица од укупно 12 оптужених у случају “Брезовица”, налазе се у притвору већ 19 месеци. Адвокати одбране тврде да је реч о кршењу Устава и закона Косова и Метохије, као и Европске конвенције о људским правима, а за двојицу оптужених то је потврдио…
Вести онлајн, 19. 7. 2023, Истина увек васкрсава
Прошле недеље, 16. јула, навршило се 77 година од смрти Генерала Драгољуба Драже Михаиловића, вође четничког покрета у Другом светском рату, кога је 1946. убио комунистички режим тадашње Југославије. Многобројни потомци четника који данас живе у Аустралији, као и поштоваоци Михаиловићевог лика и дела, заједно са Српском Православном Црквом обележили…
Не заборављамо – Памтимо
Печат, 19. 5. 2023, Истина о хрватском инфантициду у НДХ
Поводом усвајања Резолуције о усташком инфантициду у НДХ над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логорима смрти (1941–1945), светски признати експерт за Аушвиц др Гидеон Грајф рекао је да је истина јача од свега
Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјм логорима смрти (1941–1945) усвојена је на првој Међународној научној конференцији „Јасеновац – Аушвиц Балкана – преживела деца логораши сведоче“, одржаној од 28. до 30. априла у Народној скупштини Србије у Београду. Том приликом приказан је и део артефаката са Изложбе[...]
e-Veritas, 8.9.2021, Povodom 28. godišnjice stradanja Srba iz „Medačkog džepa“
Devetog septembra 1993. godine Hrvatska vojska je iznenada izvršila agresiju na srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, smještena južno i jugoistočno od Gospića u tzv. “Medačkom džepu”, koja su se do tada osamnaest mjeseci nalazila pod zaštitom UN-a.
Hrvatska vojska je u nastupanju pljačkala, palila, rušila kuće, trovala bunare, ubijala i masakrirala civile, vojnike i milicionere. Ono što nisu uspjeli u nastupanju, pobili su i uništili u povlačenju, koje je, uz posredovanje UNPROFOR-a, potrajalo do 17. septembra iste godine.
Tragedija “Medačkog džepa” odvijala se pred oči[...]
РТ Балкан, 4. 3. 2023, Највећи мирнодопски егзодус који је свет видео: Како да останемо живи, кад смо и мртве понели
После четири године отпора, одбране, након Дејтонског споразума, фебруара и марта 1996. преко Трбевића кренуле су колоне Срба мученика, у њима и живи и мртви
Биле су то епске, библијске слике. Десетине и десетине хиљада људи у дугим, предугим колонама кренуле су из свог града, из својих кућа, са својих имања. Трактори, запрежна кола, "југићи" под огормним завежљајима, понеки "фића", тек као сећање на нека давна времена кад нико није ни сањао да би се овако нешто могло догодити, камиони, камиончићи, култиватори... Преко Требевића снег је био до колена, негде до појаса. Смрзнути, уплакани, забр[...]
![СРНА, 21. 3. 2024, Промовисана књига Саше Димитријевића: Крвопад - поларно ходочашће [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19556-350x200-no.jpg)
СРНА, 21. 3. 2024, Промовисана књига Саше Димитријевића: Крвопад - поларно ходочашће [Мапа]
У Козарској Дубици промовисана је књига Саше Димитријевића, нишког новинара који годинама живи у Ослу, под називом "Крвопад - поларно ходочашће", која говори о прогнаницима из Краљевине Југославије на присилни рад у Норвешку од 1942. до 1945. године.
Tу су описане и фотографијама поткријепљене чињенице о концентрационим логорима из тог злог времена, те исписани подаци о свим страдалницима.
Мотив аутора да се одважи на рад на овој теми, да створи путоказ страдања српског народа у норвешкој хладноћи, био је приватне природе.
Димитријевић је новинарима синоћ у Народној библиотеци рекао д[...]
Вечерње новости, 17. 9. 2023, Мог оца је спасло храбро српско срце: Тед Бифилд, син америчког ваздухопловца Флојда обореног 1944.
ДРУГИ пут сам у Србији решен да до краја забележим ратни пут, тачније спасавање мог оца Флојда. Када сам 2019. долазио на обележавање 75. годишњице мисије "Халијард", у околини Ћуприје био сам у фамилијама три породице које су учествовале у спасавању оца те 1944. Обишао сам и винограде где се зарила његова "летећа тврђава" Б-24. Оцу је то био први лет, а да не беше одважних Срба, српских домаћина, Дражиних војника, ја се не бих родио.
Овако, искрено, видно потресен, говори Тед Бифилд из Небраске, у редакцији "Новости", на дан одласка у Прањане, на Галовића поље. Американац, наоружан очевим [...]
