За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 12. 2024, Откривена спомен-плоча војнику Жељку Глигорићу
Млади припадник 549. моторизоване бригаде смртно је рањен код Ораховца 30. марта 1999. године Спомен-плоча војнику Жељку Глигорићу, који је страдао у борби са албанским терористима 1999. године, откривена је јуче у селу Метлић код Шапца, саопштило је Министарство одбране. Жељко Глигорић је рођен 30. децембра 1977. у Шапцу. На одслужење…
ИН4С, 5. 12. 2024, Александар Вујовић: Записи из старе штампе (4) O разрушењу манастира Косијерево
У рубрици “Записи из старе штампе” представљамо вам занимљиве текстове из старе црквене штампе и периодике и богословских и других листова и часописа. У четвром дијелу рубрике “Записи из старе штампе”, можете прочитати текст поводом 110 година разрушења манастира Косијерево. У прилогу доносимо текст чувеног Архимандрита Леонтија Нинковића о разрушењу… Глас Српске, СРНА, 7. 12. 2024, Осам деценија од усташког покоља у Трњаку и Доњој Дубици [Мапа]
У Трњаку и Доњој Дубици у федералној општини Оџак данас је обиљежено 80 година од усташког злочина у Другом свјетском рату, када је звјерски убијено 751 лице, од чега 143 дјеце, од којих чак њих 15 млађих од 15 година и 15 беба у колијевци. У Трњаку је убијено 601…
Спутњик, 6. 12. 2024, Коначни обрачун: Заједнички удар Британаца и Албанаца на сам темељ српског народа
Ако се најновије оптужбе косовских Албанаца против СПЦ повежу са нападима који су својевремено дошли из Велике Британије, од Алише Кернс, може се закључити да су ти напади синхронизовани. Јер циљ је коначни обрачун са СПЦ, упркос чињеницама и истини. Овако др Милош Ковић, историчар и професор Филозофског факултета у… Глас Српске, 4. 12. 2024, Александар Врањеш: У партизанским филмовима нема спомена о Јасеновцу
Савремени историографски налази, који су били недоступни за вријеме СФРЈ, актуелизују данас тему пропагандне улоге партизанског филма. Ако узмемо у обзир контекст деведесетих и данашње међунационалне односе у БиХ, али и регионалне односе на простору бивше Југославије, важно је политиколошки анализирати и елементе манипулација међу народима посредством којих је фингирано… Вечерње новости, Н1, Бета, СРНА, 6. 12. 2024, Веритас: Убиство породице Зец у Загребу једно од најмонструознијих – На данашњи дан
Сутра се навршавају 33 године од убиства загребачке српске породице Зец, што представља једну од четири најмонструозније ликвидације породица због њихове етничке припадности у рату деведесетих у Хрватској, саопштено је из Документационо-информативног центра „Веритас“. Припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске познате под називима „мерчеповци“ и „Јесење кише“, којом је командовао Томислав…
Не заборављамо – Памтимо
![Министарство одбране Републике Србије, 16. 3. 2021, Битка на Паштрику 16. 5 - 14. 6. 1999. [Видео] из Архиве](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14270-350x200-no.jpg)
Министарство одбране Републике Србије, 16. 3. 2021, Битка на Паштрику 16. 5 - 14. 6. 1999. [Видео] из Архиве
Када је постало јасно да у рејону карауле Кошара непријатељ на може да пробије линију наше одбране, почео је нови напад ОВК терориста на планину Паштрик.
Покушај копнене офанзиве ОВК снага, потпомогнуте снагама НАТО-а, али и регуларним јединицама војске Албаније, започео је нападом на караулу Горожуп, која се налази у непосредној близини Призрена.
Генерал-мајор Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде: „Циљ је био да се по сваку цену на дримско-косовском оперативном правцу направи продор, да се заузме Призрен, да се продужи преко превоја Дуље ка Косову и да се доведе Савезна Р[...]
РТВ, 23. 1. 2024, Годишњица Новосадске рације: "Ледена тишина" коју не смемо заборавити
НОВИ САД - Годишњица Новосадске рације обележена је на Кеју жртава рације. Рација хортијевске Мађарске почела је 4. јануара 1942. године, убијањем у Шајкашкој, настављена је у Новом Саду, а завршена 25 дана касније у Бечеју.
Историчари говоре да је убијено више од четири хиљаде људи, највише Срба и Јевреја. У Новом Саду, рација је почела 21. јануара, а више од 1.300 убистава догодило се на данашњи дан. Тела убијених бацана су под лед Дунава.
Програм обележавања 82. годишњице почео је у подне, код споменика "Породица", минутом ћутања за настрадале.
Присутнима се обратио градоначелник Н[...]
СРНА, 9.4.2018, Деветнаест година од Битке за Кошаре
НАТО и албански терористи почели су на данашњи дан прије 19 година офанзиву на караулу Кошаре и друге војне положаје на српско-албанској граници, гдје су малобројни српски војници успјели да се одупру вишеструко бројнијем непријатељу.
Одбрана Кошара спријечила је копнену инвазију на Србију и онемогућила прекид комуникација међу српским формацијама.
Српска војска је одолијевала нападима све до 14. јуна 1999. године, када се по Кумановском споразуму повукла са Косова и Метохије.
Циљ напада са албанске стране била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресијецање комуникације између[...]
Глас Српске, 20. 8. 2023, Спомен-чесма Мијовићима у Улобићу на Јахорини подсјетник и опомена
ЈАХОРИНА - Почетком августа, на дан Светог пророка Илије у јахоринском селу Улобић, уз присуство најближе родбине, освештана је спомен-чесма и одржан парастос четворици Мијовића, који страдаше у Другом свјетском рату као припадници краљеве војске, односно Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО).
На чесми су уклесана имена тројице рођене браће Драга, Ристе и Манојла и њиховог првог рођака Петра. А овај прелијепи споменик су подигли унуци Драган и Боро Мијовић још 2020. године, али због короне и изостанака неких чланова породице који живе у иностранству освештана је тек ове године од стране на[...]
Вечерње новости, 27.8.2021, Осам деценија се ћутало о злочину усташа у засеоку Брвно у селу Врањак код Модриче
Само су потомци стрељаних преносили успомену на своје најмилије са колена на колено.
Напокон је дошло време да се скине прашина са 25. августа 1941. године који је обележен крвљу 14 Врањачана, жртава једног од највећих усташких злочина у модричком крају.
Први пут након толико година служен је поменом у цркви Покрова Пресвете Богородице у Врањаку и историјским часом обележено је 80 година од њиховог страдања. Сећање је живело само међу потомцима и мештанима Врањака, а преношено је јер су стрељање преживели Петар Благојевић и Вид Стево Савић.
- Намера нам је да ово страдање Вр[...]
