За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 7. 7. 2024, Прије 32 године у Пресјеници код Трнова звјерски убијена 23 српска цивила
Данас су се навршиле 32 године од некажњеног злочина муслиманских екстремиста у селу Пресјеница у општини Трново, гдје су у једном дану масакрирана 23 мјештана српске националности. Предсједник Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Горан Тимотија рекао је Срни да за овај злочин до…
Глас Српске, 7. 7. 2024, Срето Танасић: Језички инжењеринг руши цијелу нашу културу
Закон о родној равноправности под плаштом заштите равноправности озакоњује управо неравноправност, ограничава основна права грађана као што је слобода мишљења, слобода на властити језик и очекујем да ће бити укинут. Каже то за „Глас Српске“ предсједник Одбора за стандардизацију српског језика и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске…
Вечерње новости, 1. 7. 2024, Милош Војиновић: Духовно буђење младог школованог покољења: У свим школама, свакога јутра настава је почињала певањем химне, Царевке
ПОРЕД порекла, друга веома значајна карактеристика омладинског револуционарног нараштаја је њихово школовање. Већина младобосанаца чинила је прву генерацију сељачких синова који су имали прилику да се школују у знатнијем броју. Школовање, односно излагање утицајима литературе коју су читали, суштински је одредило деловање „Младе Босне“. Њени чланови ће инспирацију за своје…
Глас Српске, РТРС, 7. 7. 2024, Годишњица славне битке: Козара синоним за храброст и страдање [Мапа]
ПРИЈЕДОР – На Мраковици се обиљежава 82. година од Битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа у Другом свјетском рату. Парастос код спомен-крста служило је свештенство Епархије бањалучке, а на Централном споменику положени су вијенци и цвијеће. – Народ и борци Козаре…
СРНА, 6. 7. 2024, Годишњица од сахране Чика Ђорђа чувара Зејтинлика
Дугогодишњи чувар „Зејтинлика“ Ђорђе Михаиловић сахрањен је на данашњи дан прије годину дана на овом српском војном гробљу у Солуну, гдје је на вјечни починак испраћен уз српске гардисте и звуке химне „Боже правде“. Ђорђе Михаиловић сахрањен је у гробници поред свог оца Ђуре и дједа Саве, што је била…
РТ Балкан, 6. 7. 2024, Кад је текла крвава Дрина: Братунац се данас сећа 3.267 српских жртава Подриња из последњег рата
Патријарх српски Порфирије служиће свету архијерејску литургију и помен душама побијених и помен души малог Слободана Стојановића, дечачића из Доње Каменице који је масакриран када се 27. јула 1992. вратио у своје село да узме пса Лесија кога је неизмерно волео Нигде, ваљда, лицемерје западног света није тако огољено, доведено…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 27. 4. 2025, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ (2): До спаса преко моста на Сави код Градишке
Желимо сачувати сећање на родни крај, да наши потомци знају ко су и одакле потичу, са сетом прича Миле Љубичић
Градишка, Липик – Међу Славонцима који се сваке године 1. маја окупљају у Градишки, у Републици Српској, да одају почаст жртвама хрватске акције „Бљесак”, од 1. до 3. маја 1995. године, много је потресних сведочења о догађајима пре три деценије, када су протерани од својих кућа. Многи су страдали, рањени, духовно осиромашени.
Поглед на савски мост у Градишки, поред којег је подигнут споменик, Србе из Западне Славоније подсећа на масовно страдање, рат, крв, избегличке колоне, куће у [...]
![Борба за веру, 21. 12. 2009, Предраг Р. Драгић Кијук: Христоприпадност вожда Карађорђа [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17559-350x200-no.jpg)
Борба за веру, 21. 12. 2009, Предраг Р. Драгић Кијук: Христоприпадност вожда Карађорђа [из Архиве]
На данашњи дан – Рођен Ђорђе Петровић Карађорђе (1762)
и два века живимо ослобођени или заробљени памћењем о Ђорђу Петровићу Карaђорђу и чини се веома разложним да се управо сада, после престанка забране историјског памћења, бавимо његовим животописом. Колико сам у праву моћи ћемо да просудимо када се у ствари будемо суочили са неким чињеницама за које хоћу да верујем да су највећем броју људи непознате. Сељачки цар – како су са поругом на европским дворовима називали Карађорђа, учинио је за историју културе српског народа више него сви учени Срби његовог времена, по питању законодавства, ш[...]
ДИЦ Веритас, 17.2.2018, Саво Штрбац: ЗЛОЧИН У СУХАЧУ
Недавно су медији у региону пренијели вијест да је жалбено вијеће Жупанијског суда у Сплиту потврдило првостепену пресуда Општинског суда у Сплиту којом су због наношења тешких тјелесних повреда са смртном посљедицом Јовану Боровићу (62) проглашени кривима и кажњени са по годину дана затвора рођаци Стипе Буљ (57) и Дражан Буљ (56), док је Здравко Башић (40) ослобођен кривње. Догађај се десио на православни Божић 1998. године у сињском приградском насељу Сухач.
Окрутно премлаћивање се догодило у поноћ са 6. на 7. јануара. Тројица оптужених теретила су се да су дошли на сам праг Јована Боро[...]
Глас Српске, Срна, 22.6.2017, Судови игноришу масакр над Србима
Сребреница - Служењем парастоса и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје у Ратковићима код Сребренице јуче је обиљежено 25 година од убиства 24 српска цивила и војника, којима су пресудиле муслиманске снаге.
За злочин над Србима у овом селу, као ни у другим сребреничким мјестима, још нико није одговарао.
- Та чињеница потврђује да Међународни суд правде у Хагу и Суд БиХ игноришу српске жртве, али ми нећемо одустати од тражења правде и увијек ћемо се сјећати оних који су дали своје животе за Српску - поручио је предсједник Одбора за обиљежавање годишњица страдања српских цивила и војника на[...]
Политика, 30. 8. 2023, Српска трага за 1.646 несталих
Бањалука – Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да 28 година након окончања рата Република Српска и даље трага за 1.646 несталих особа, војника и цивила, међу којима је више од 300 жена и деце.
„Они нису број, нити статистика, већ нечија деца, браће и сестре, очеви и мајке, чије породице заслужују да буду пронађени”, рекла је Цвијановићева у обраћању код манастира Светог Николе на Озрену, поводом обележавања Дана несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске.
Цвијановићева је нагласила да је процес тражења несталих лица српске националности већ го[...]
