За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести онлајн, 20. 6. 2023, Србима не дају да дишу!
Несмањеном жестином наставља се серија хапшења и напада на Србе на Косову. После више инцидената током викенда, у понедељак је у близини Лепосавића ухапшен Урош Вукашиновић (28), радник Телекома Србије. У саопштењу компаније се наводи да је Вукашиновић радио у ћерки фирми МТС д.о.о. и да је “отет” око 7.30.… РТ Балкан, 19. 6. 2023, Теслa чува идентитет: Успомену на српског научника понели и име ратлука, вина и парфема
Део стратешке кампање српске дипломатије у чувању идентитета нашег народа прати упечатљива порука „Тесла – енергија мира“, настала поводом 80 година културе сећања на нашег најпознатијег научника Линија одеће високе моде, парфем, композиција, вино, шљивовица, енергетска бомбона, специјални дипломатски пасош – само су неки од брендова који носе име славног…
e-Veritas, 20.6.2023, Саопштење поводом годишњице ликвидације припадника ТО РСК на Миљевачком платоу 21. јуна 1992.
Хрватска војска (ХВ) је 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над 7 села. Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требао започети у Шибенику,…
РТ Балкан, Политика, 19. 6. 2023, Процес тражења несталих Срба заустављен у Сарајеву
После скоро три деценије нису пронађени ни ексхумирани посмртни остаци још 1.646 несталих војника и цивила српске националности Од формирања Института за нестала лица БиХ све је мање идентификованих лица српске националности, а ако се настави с доскорашњом праксом, ни у наредних сто година неће бити пронађени посмртни остаци свих…
Башта Балкана, Геополитика, 22. 11. 2017, Милутин Станчић: Српска војничка гробља у Македонији и њихово стање [Мапа] из Архиве
Војничка гробља Срба у Македонији – од Битоља преко скрајнутих меморијала попут оних у Охриду или Прилепу, па до у шибље и коров зараслог споменика и костурнице у Челопеку. Расута обележја, костурнице, гробља и хумке палих српских војника на овим просторима разоткривају (не)знање. Повремена наменски пригодна подсећања на сурову чињеницу… Митрополија црногорско-приморска, 18. 6. 2023, Литургија у Камничкој Бистрици са парастосом припадницима ЈкВ из Црне Горе
У Камничкој Бистрици у Словенији јуче је, на празник Светог свештеномученика Јоаникија Црногорског у присуству потомака и родбине служена Света литургија са парастосом припадницима Југословенске војске у Отаџбини пострадалим без суда у пресуде од руке носилаца комунистичке идеологије одмах након завршетка рата 1945. године. Литургију и парастос је на мјесту…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Војводина, 17. 3. 2023, Деветнаеста годишњица великог погрома над Србима на Косову и Метохији
Пре деветнаест година, 17, 18. и 19. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром.
Био је то други велики погром који су косовски Албанци починили над Србима Косова и Метохије, по агресији НАТО-а на Србију, односно СРЈ 1999. Током јуна 1999. године изгнано је приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца. Притом се све догађало у присуству међународних војних снага.
Током својеврсне кристалне ноћи над Србима, као и над њиховом имовином, светињама, храмовима и споменицима, марта 2004, са Косова и Метохије протерано је 4.012 Срба. Већина се никада није вратила у с[...]
Prnjavor.info, 16.12.2016, Злочин над Србима у селу Кремна 16. децембра 1941.
Злочин над Србима у Кремни је злочин који је у сјећању народа нашег краја скоро изблиједио, злочин који памти још само неколицина.
Први штури записи о овом злочину су се појавили тек 40 година послије покоља и о њему су знали само мјештани. Ово је наш допринос да се овакве ствари не забораве и да се не понове. То дугујемо свим нашим мученицима.
16. децембра 1941. године, хрватске усташе из Прњавора долазе на Вучијак у Кремни и уз помоћ Мађара, који су тада насељавали Вучијак и ту држали положаје, почињу пљачку и зулум по селу Кремна које је удаљено неких 5 км од Прњавора.
Вучијачки во[...]
РТ Балкан, 22. 1. 2024, На данашњи дан: Сава Шумановић (1896-1942)
На Хрватској Википедији можете прочитати неколико штурих реченица о, како кажу, "најважнијем српском сликару 20. столећа" који је, према Хрватској енциклопедији на интернету "претежно деловао у Хрватској", али нигде не пише како је његов живот окончан и како су "деловале" усташе
На данашњи дан рођен је један од највећих српских сликара свих времена, давног 22. јануара 1896. који је можда подсећао на Савине слике зиме – беле, тихе и помало тужне. Ово је осврт на његов живот, сина јединца из имућне српске породице, али и осврт на његов трагичан одлазак са овог света.
Током Другог светског [...]
РТРС, Срна, 30.7.2021, Трново: Сјећање на страдање Срба
Полагањем вијенаца и парастосима код централног споменика у Трнову и код споменика на Рогоју данас је обиљежен Дан страдања српског становништва ове општине, у којој је током одбрамбено-отаџбинског рата настрадала 101 невина цивилна жртва, а за одбрану огњишта живот положило 130 трновских бораца.
Вијенце и цвијеће на спомен-обиљежју у Трнову положили су изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, начелник општине Трново Драгомир Гаговић, министар за људска права и избјеглице у Савјету министара Милош Лучић, Горан Тимотија из Организације породица заробљених и погинулих бораца и [...]
Политика, 26. 9. 2023, Саво Штрбац: Бранка и њена деца
Пре неколико дана Бранка је добила решење из Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом Града Загреба којим се “одбија са захтевом за признавањем статуса члана породице особе умрле у Домовинском рату и права на породичну инвалиднину по детету Милану Гагић”.
У образложењу решења се наводи да је прегледом “заостале непријатељске документације пронађен спис предмета у којем је евидентирано да су дана 16. септембра 1993. године у породичној кући у окупираном месту Буковић, Бенковац, услед експлозије гранате смртно страдали Бранкин супруг Миленко Гагић те њ[...]
