За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 4. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Образ престонице остао је сачуван – Остала је непознаница колико пута је Милунка рањавана током ратовања [из Архиве]
Међу стотинама знаних и незнаних јунака у тој победничкој 1914. години поново су се истакли и ратници Другог топличког пешадијског пука „Књаз Михаило” у чијем саставу је смело и неустрашиво јуришала Милунка Савић. Ратни хроничар записао је: „Четири године је била у мушком оделу и с пушком на готовс.… Политика, 1. 6. 2024, На растанку с пушкама сузе потекле прекаљеним ратницима
Измучени у Албанској голготи опорављали су се српски војници на острву Крф. Своје пушке, с којима бранише отаџбину, једва су сачували у мучном преласку преко Албаније. Али дође крај том оружју овде на Крфу, нове француске ваљало им је преузети. Официра Чедомира Захарића, учитеља из Ужица, одредила је овде војна…
РТРС, Спутњик, Танјуг, 27. 6. 2024, У Београду откривен споменик српској хероини Милунки Савић
У Београду је данас откривен споменик Милунки Савић, а том приликом премијер Србије Милош Вучевић поручио је да је, захваљујући тој српској хероини, читав свет могао да разуме колико Срби цене и љубе слободу. „Престони град Београд, постављањем овог споменика, враћа мали део дуга жртви и херојству Милунке Савић. Њен…
Политика, 27. 6. 2024, Споменик посвећен младости страдалој у ратовима деведесетих
На четрдесет гранитних плоча у Улици Мишка Крањца урезано је 1009 имена оних који су живот оставили на Космету, 43 имена погинулих војника у оружаном сукобу у Словенији и 90 имена страдалих Раковичана у ратовима од 1991. до 1999. На Дан ратних ветерана, на Видовдан, сутра тачно у подне у…
Српски меморијал, 27. 6. 2024, Божица Младеновић: Живана Терзић – ратник са Дрине
Да би се сазнала „целовита“ историја Првог светског рата, треба свакако објаснити појаву жена-ратника у српској војсци. Сигурно је парадигма појаве славна Милунка Савић. Било их је још, али су остале непознате и у сенци мушкараца ратника. Стога је моје задовољство било огромно, када сам списку ратница могла да придодам… Политика, 30. 3. 2019, Заборављена хероина Великог рата – Маре Петровић [из Архиве]
Маре Петровић је награђена са чак дванаест одликовања, колико је задобила и рана Досад је у домаћој историографији тврђено да је чувена Милунка Савић најодликованија и жена са највећим војним чином. Случај анонимне Маре Петровић то демантује. Ова ратница преузима њен пиједестал. Без обзира на то њихова ненадмашна и непоновљива…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 15.5.2016, Злочин без казне у Тузли: Муслимани су мучки побили 224 голобрада војника
Радован Кецојевић, бивши официр ЈНА, сведок злочина у Тузли, 15. маја 1992. Виновници трагедије никада нису осуђени. Тузлаци овај дан славе као "дан победе". Радован Кецојевић је преживео.
У ТУЗЛИ су 15. маја 1992. године у стравичном нападу паравојних муслиманских снага на колону Југословенске народне армије, која се повлачила из касарне "Хусинска буна", погинула 224 голобрада војника тадашње ЈНА. Сведочи ово, у разговору за "Новости" Радован Кецојевић (72), бивши официр ЈНА, данас дипломирани правник, и сам сведок трагичних догађаја на почетку крвавог сукоба у БиХ.
Кецојевић, који је с[...]
РТ Балкан, Танјуг, Канцеларија за Косово и Метохију, 21. 8. 2023, Ни мртвима не дају мира: Две и по деценије од отмице новинара Славуја и Перенића на КиМ
Зна се да су двојица новинара, у жељи да известе о страдању монаха Зочишта, кренули једним од споредних путева где су налетели на барикаду и упали право у руке терористима тзв. ОВК
Ни равно 25 година од отмице Ђуре Славуја и Ранка Перенића, новинара Радио Приштине који су киднаповани 21. августа 1998. године на путу Велика Хоча – Зочиште на Косову и Метохији, нико од њихових отмичара није ни откривен, ни кажњен, нити су нађени њихови посмртни остаци.
Таблу са кратком и једноставном поруком – "Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их", на српском и албанском језику, Удружење но[...]
![СРНА, 31. 5. 2024, Логор за Србе у Челебићима - 1. јун 1992. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20582-350x200-no.jpg)
СРНА, 31. 5. 2024, Логор за Србе у Челебићима - 1. јун 1992. [Мапа]
Српски цивили (мушкарци, жене и дјеца), затворени претходно у Брадини, одведени су 1. јуна 1992. године у логор у Челебиће код Коњица који су држали припадници снага лојалних муслиманском ратном лидеру Алији Изетбеговићу.
Логор Челебићи био је сабирни логор у којем су мучени и убијани Срби са подручја општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је више од 400 лица која су на разне начине страдала у овом логору.
Комплекс Челебићи налази се на око 5,5 километара од Коњица и заузима око 50.000 метара квадратних.
Комплекс је користила ЈНА за смјештај течних горива. Осим б[...]
![РТС, 23. 3. 2023, Досије Косово - Жута кућа [Филм]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13061-350x200-no.jpg)
РТС, 23. 3. 2023, Досије Косово - Жута кућа [Филм]
Да ли је било трговине органима у Албанији 1999. године? Шта се дешавало у "жутој кући“?
Која је била судбина несталих Срба? Како је, пред очима скоро 50.000 војника КФОР-а УЧК могао да киднапује и убије више од 1.000 људи? Каква је била атмосфера на Косову и Метохији, након што су српске снаге после потписивања војно-техничког споразума у Куманову напустиле Косово?
Ову су само нека од питања чије одговоре доноси нови филм Слађане Зарић ”Досије Косово - Жута кућа” који је Радио-телевизија Србије реализовала у сарадњи са Министарством унутрашњих послова.
Филм је део серијала "Досије Ко[...]
Погледи, Слобода, 10-11. 6. 2024, Милослав Самарџић: Косовски четници
Српски отпор на Космету организован је с пролећа 1941. године, у Ибарском Колашину. Први официр послат са Равне Горе у Ибарски Колашин био је капетан Будимир Добрић. Крајем 1942, Врховна команда шаље капетана Живојина Жику Марковића, који оснива 2. косовски корпус, са штабом у Локвицама, на Копаонику. Истовремено је на источним рубовима Космета основан 1. косовски корпус, под командом мајора Благоте Блаже Брајовића
Према процени званичне статистике, уочи Другог светског рата на Косову је живело око 600.000 становника, од којих су 60 посто били Албанци. Међутим, постоји сумња у ову процену, је[...]
