За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Kosovo Online, 9. 4. 2023, Ко је био владика Серафим, који је сахрањен на албанском гробљу у Тирани
На градском гробљу Туфина у Тирани почивају посмртни остаци епископа рашко-призренског Серафима Јовановића, који је на челу те епископије био од 28. новембра 1928. године. На вечни починак 1945. године, уз пратњу војног оркестра, испратили су га поглавар Албанске православне цркве, свештенство, владика аполониски Иринеј, представници Епархије рашко-призренске, делегати албанске… Политика, 27. 10. 2008, Априлски рат: Официрска част дурмиторског Обилића [из Архиве]
Гложан, код Бачког Петровца – Да историја често уме да буде неправедна према личностима које су својим делима оставиле траг у свом времену, доказује и судбина Божидара Жугића, инжињеријског поручника Војске Краљевине Југославије, убијеног у пролеће 1941. у селу Гложан, надомак Бачког Петровца. До данас је остао мало познат јединствен…
РТС, 9. 4. 2023, На данашњи дан почела Битка за Кошаре, херојство за незаборав [Видео]
Пре 24 године, на данашњи дан, започела је Битка за Кошаре. Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана и однела је 108 живота. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије. ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни…
РТС, 17. 4. 2016, Дозволите… – Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. године [Видео из Архиве]
Историчари износе аргументе о разлозима брзог слома Војске Краљевине Југославије у Априлском рату 1941. године. Зашто смо изгубили Априлски рат 1941. Све то у најновијем издању емисије „Дозволите…“ Више пута сте чули и видели како је Војска Краљевине Југославије изгубила рат против Немачке за само 12 дана у априлу 1941.…
Политика, 8. 4. 2023, Тријумфалан пролазак српске војске кроз Солун
Крвав рат против окупатора, мучно повлачење кроз албанске гудуре и долазак напаћене српске војске на острво Крф. А тамо је, како бележи адвокат Радомир Милаћевић у свом „Ратном дневнику 1913–1919”, уследио брз опоравак, преживљене недаће су препуштене забораву. „На Крфу смо провели пет месеци. Осим великих умирања у прво време,…
Јужне вести, 8. 4. 2023, 82 године од бомбардовања Ниша и Хитлеровог одговора пркосу Југославије
Након што се Ниш укључио у мартовске демонстрације и изразио незодовољство због склапања савеза са Немцима, чему је претходио и војни пуч – 6. априла 1941. године у виду бомби стигла је реакција Хитлера на раскидање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Већ 8. априла бомбардован је и Ниш…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 6.6.2017, Залазје: Помен за више од 250 закланих Срба
Сребреница - Служењем парастоса и одавањем поште жртвама усташког злочина јуче су у Сребреници обиљежене 74 године од страдања више од 250 српских цивила који су убијени другог и трећег дана православног празника Тројица.
Милош Николић, којем је убијен дјед Јово, изјавио је да су усташе починиле покољ над српским цивилима у Сребреници и Залазју о чему је у Загребу свједочила Милена Јовановић.
- У Сребреници су усташе 14. јуна 1943. године убиле више од 155 српских цивила, а наредног дана у Залазју више од стотину Срба, међу којима 45 из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића - к[...]
РТРС, Срна, 11.7.2019, Коњиц: Сјећање на убијене дјечаке – браћу Петра и Павла Голубовића
У селу Борци код Коњица, епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, сутра ће освештати обновљену Цркву, чији је ктитор српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Црква је изграђена крајем 19. вијека, а обновљена у славу апостолима Петру и Павлу и у помен на њихове истоимене мученике, дјечаке Петра и Павла Голубовића, који су заједно са родитељима стријељани у околини Коњица, почетком јула 1992. године.
Имали су само седам, односно пет година. Ни мрава нису згазили. Тако су мало живјели и тако мало видјели. Између 1. и 2. јула 1992. године у Коњицу, са родитељима, угледним Србим[...]
![Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12659-350x200-no.jpg)
Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]
Зашто је један од најмудријих потеза српске елите икада – пуч од 27. марта 1941, и данас под сумњом? Оно што сви заговорници потписивања Тројног пакта, 25. марта 1941. у Бечу, понављају, то су изјаве званичника, немачких и југословенских, смишљене да би биле прихватљиве српском јавном мнењу. У оно време, маневар није успео
У оштрој конкуренцији, државни удар од 27. марта 1941. године спада међу историјске догађаје о којима наша јавност има најмање информација. Разлог је тај што се 27. март, упорно и систематски, од новинских чланака до научних радова, представља као једна од највећих грешак[...]
ИН4С, 19. 1. 2024, На данашњи дан: Преминуо војвода Петар Бојовић
Петар Бојовић (1858-1945) је био српски војвода из Првог свјетског рата, који је рођен у Мишевићима, 16. јула 1858. године.
Петар Бојовић (1858-1945) је био српски војвода из Првог свјетског рата, који је рођен у Мишевићима, 16. јула 1858. године. Српски војвода Петар Бојовић је ослободилац Београда 1918. године. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима (1876-1878), а у Српско-бугарском рату 1885. године истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском тјеснацу, код Пирота и Цариброда (Димитровграда).
У Првом балканском рату и 1912. и 1913.[...]
Норвешка Краљевска амбасада у Србији, 18.12.2018, Норвешки "Логор смрти" први пут у стрипу и на српском
Дирљива прича о два дечака из Југославије која су 1942. године доспела у нацистички логор у Норвешкој преведена је на српски језик захваљујући Академској српској асоцијацији и норвешкој фондацији НОРЛА (Норвешка књижевност у иностранству).
У правом тренутку, када временски услови у Србији подсећају на норвешке, стиже нам и први стрип о југословенским ратним заробљеницима у Норвешкој који је написала норвешка ауторка и новинарка Ингебјерг Јенсен.
Све је почело на једном од њених предавања о илустрованим књигама које је објавила о норвешкој деци у Другом светском рату међу којима су: Бомбе[...]
