За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 22. 6. 2024, Милош Војиновић: Попут Хитлера и Крлежа је променио однос према атентату и Младој Босни
![Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-216x150.jpg)
Политички циљеви захтевали су од Аустрије да представи атентаторе као агенте Краљевине Србије. Како би веза са Србијом била још уверљивија, било је потребно да и сви атентатори буду Срби. Као проблематична чињеница за Беч показало се то што се на списку саучесника налазио један Хрват и један муслиман, што… РТС, 22. 6. 2024, Годишњица киднаповања рудара копа Белаћевац: Жалосно да после толико година ми о њима ништа не знамо
На данашњи дан пре 26 година нестало је девет радника копа „Белаћевац“ термоелектране „Обилић“ и један који је тог дана требао да заснује радни однос. На путу до свог радног места киднаповани су: Душан, Пера и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић, Жарко Спасић…
РТ Балкан, 21. 6. 2024, Годишњица злочина у Ратковићима код Сребренице: Стојана оборили и заклали па правоснажно ослобођени [Мапа]
Сведок Радомир Станојевић, који је преживео масакр, испричао да му је приликом напада убијена непокретна мајка Десанка којој је било 70 година и да је запаљена заједно са кућом Муслиманске снаге из Сребренице и околних села, на данашњи дан, 21. јуна 1992. године, напале су српско село Ратковићи, 11 километара…
Глас Српске, 21. 6. 2024, Злочин на Миљевачком платоу некажњен 32 године
Навршене су 32 године од још некажњеног злочина Хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша која је у зони под заштитом УН напала и убила 40 српских територијалаца, од којих је већина масакрирана након што су се предали, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Уочи напада хрватска страна је од…
Глас Српске, 21. 6. 2024, Oперацијa “Коридор 92” симбол херојске борбе за живот и слободу
Ситуација у Посавини је током априла и маја 1992. године била веома компликована и тешка по српски народ. Наиме, само осам километара је дијелило хрватске снаге од спајања – од Јоховца, Которског и Фоче са Крњином, након чега би за Србе настала ситуација са несагледивим посљедицама, јер би тиме био…
Стање ствари, 31. 8. 2021, Драган Крстић: Два сведочења о геноциду над Србима [из Архиве]
Крик убијаног, силованог и пљачканог народа морао се ипак чути, иако је режим покушао да му својом прљавом руком зачепи уста Мање је неизвесно питање чудовишне трагичности судбине западних Срба. Оно ми се наметнуло на почетку белешке, док сам ослушкивао дијалоге телевизијске серије Капелски кресови, које сам чуо као један… Не заборављамо – Памтимо
Независне новине, Срна, 1.7.2018, Служењем парастоса почело обиљежавање 76 година од Битке на Козари
БАЊАЛУКА - Служењем парастоса код Спомен-крста на Мраковици је данас почело обиљежавање 76 година од Битке на Козари у којој је убијено око 40.000 цивила, а 68.000 их је протјерано и интернирано у логоре.
Обиљежавање заједнички организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.
Парастосу присуствују бројни министри Републике Српске, делегација Народне скупштине Српске, изасланик члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Велимир Сакан, градоначелник Приједора Миленко Ђаковић.
Обиљежавању овог истиријског догађаја присуствују представници п[...]
![Вечерње новости, 1.7.2018, Пошта српским ратницима на Каленици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p7328-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 1.7.2018, Пошта српским ратницима на Каленици [Мапа]
Код Штипа на истоку Македоније обележена 105. годишњица Брегалничке битке
Комемаморативним скупом испред спомен обележја на брду Каленица код Штипа на истоку Македоније, где је некада било монументално обележје са костурницом погинулим српским војницима у Првом Балканском рату, у недељу је централном свечаношћу обележена 105. годишњица чувене Брегалничке битке вођене од 30. јуна до 9. јула 1913. године..
У име Владе Републике Србије венац је на спомен плочи положио државни секретар у Министарству за рад, запошљавање и борачка и социјална питања Негован Станковић.
На комеморацији којој[...]
РТРС, Срна, 17. 3. 2024, Одата почаст Споменку Гостићу, најмлађем одликованом борцу ВРС
На мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас је служен парастос и одата почаст најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу, којег је постхумно Медаљом за храброст „Милош Обилић“ ове године одликовао и предсједник Србије Александар Вучић.
Парастос Споменку и шесторици српских бораца, служио је свештеник Владимир Кукић који указао на потребу да се њихова дјела, доброта и страдање не смију заборавити.
"Они су нам узор и идеал како се воли родна груда", рекао је свештеник Кукић.
Драган Трипић, Споменков полубрат, за Споменка каже да је био озб[...]
Вечерње новости, 26. 05.2023, Млади одлазе, а стари умиру: На Банији у контејнерима и међу рушевинама људи 900 дана чека кров над главом
ГОТОВО 900 дана проло је од катастрофалног земљотреса у Хрватској. И док на Банији много људи живи у контејнерима, рок за коришћење европског новца истиче.
Што се уради до краја јуна биће финансирано од Европске уније, а готово је сигурно да ни у две године Хрватска није искористила сав понуђени новац.
- Све то још иде споро, а ни време са овим поплавама није на нашој страни - каже за ”Новости” агилна заменица градоначелника Глине Бранка Бакшић Митић.
- У последње време, због измене закона којим су додатно закомпликовали обнове, нешто се покренуло, али за многе следи треће лето у конт[...]
Петровград.орг, 25.9.2018, Сребреница у Другом светском рату - заборављени геноцид над Србима
Познато је да већина Срба и светска јавност не зна за чињеницу да је у околини Сребренице у току Другог светског рата „нестало“ више од 6.400 Срба, док је званична државна комисија после рата избројала 2.262 убијене српске жртве.
За те злочине су претежно биле одговорне усташке снаге, у чијим редовима су служили и многи муслимани из тог краја. У Титовој СФР Југославији је у име „вишег циља“ постојало прећутно гурање под тепих, свих чињеница о овим дешавањима, што је равно почињеном злочину.
Један од историчара новије генерације Немања Девић је о страдању Срба сребреничког краја у 20. век[...]
