За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 6. 4. 2014, Априлски рат: Са 37 авиона оборили 46 немачких летелица [из Архиве]
Бомбардовање Београда и легенде светске историје ваздухопловног ратовања: Српски ловци, „месершмити 109 Е“, „харикени“ и шест домаћих „ИК-З“ били су распоређени у две ваздухопловне групе са по три ексадриле КАДА се формација од 468 немачких авиона појавила над Београдом, 6. априла 1941. године, у ваздух се винуло 37 авиона Шестог…
Глас Српске, Вечерње новости, СРНА, 6. 4. 2023, Годишњица њемачког напада на Краљевину Југославију 1941 – Служен парастос у Вазнесењској цркви
Нацистичка Њемачка је на данашњи дан 1941. године напала Краљевину Југославију и бомбардовала Београд. Напад је услиједио без објаве рата Југославији, а нацистичке ваздушне снаге бомбардовале су Београд у више налета нанијевши огромна разарања и усмртивши скоро 4.000 људи. Бомбардовање Београда почело је у 6.30 ујутро и тог, 6. априла… Политика, 6. 4. 2023, Kомеморација жртвама НАТО-а у Алексинцу
Алексинац – Пригодним програмом и полагањем цвећа и венаца на спомен-обележје страдалима у НАТО бомбардовању у пролеће 1999. године, у центру Алексинца одржани су парастос и комеморативни скуп на којем су евоциране успомене на догађај и трагедију коју је градић доживео на јучерашњи дан пре 24 године. У присуству великог…
Вечерње новости, 6. 4. 2023, КАКО ПРЕЖИВЕТИ АУШВИЦ И РАВЕНЗБРИК: Пре 78 година ослобођен је највећи нацистички женски логор, а Шарлот Делбо је била једна од преживелих
ПОСЛЕДЊИХ дана марта и првих дана априла, пре тачно 78 година, ослобођен је највећи логор за жене у нацистичкој Немачкој – Равензбрик. Ослобођен је два месеца после ослобођења Аушвица. Кроз њега је, према проценама, прошло најмање 120.000 жена из целе Европе, од чега је убијено и умрло више од 30.000.…
Српско наслеђе, Број 15, 16, 17, ратнo издање – јун 1999, Др Животије Ђорђевић: Геноцид над Србима 1941-1945. [из Архиве]
Демографском статистичком методом је утврђено да су, усвајањем просечне годишње стопе раста 1,70 одсто за период 1931-1941 и 1,95 одсто за период 1941-1948, укупни демографски губици (Срба) у Другом светском рату износили 1.820.000, од којих је 156.000 нерођених, 57.000 одсељених и 1.607.000 убијених. Ако је Срба у Југославији 1948. било… СРНА, Општина Гацко.рс, 4. 4. 2023, Служен помен жртвама комунистичког злочина у селу Добрељи [Мапа]
Парастосом недужно страдалим жртвама код спомен обиљежја у селу Добрељи, обиљежена је 81 година од злочина у овом гатачком селу. Злочин припадника Првог партизанског херцеговачко–црногорског ударног батаљона над тридесет девет мјештана, углавном стараца, дјеце и жена, догодио се у зору 4. априла 1942. године. Начелник општине Гацко др Огњен Милинковић…
Не заборављамо – Памтимо
![Tango Six, 30. 1. 2023, Podkast „10 percent true – Tales from the cockpit“: NATO nad Jugoslavijom 1999. godine [iz Arhive, Foto]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19592-350x200-no.jpg)
Tango Six, 30. 1. 2023, Podkast „10 percent true – Tales from the cockpit“: NATO nad Jugoslavijom 1999. godine [iz Arhive, Foto]
Američki pilot koji je dokrajčio Leteće Zvezde opisuje kako su po ciljevima u Jugoslaviji dejstvovale posade aviona F-15E i objašnjava kako je došlo do uništenja putničkog voza u Grdeličkoj klisuri
Podkast „10 percent true – Tales from the cockpit“ (10 procenata istine - Priče iz kokpita -- sm/a.m) koji se bavi temama vojnog vazduhoplovstva u poslednje dve nedelje emitovao je više detalja o borbenoj upotrebi američkog ratnog vazduhoplovstva i drugih NATO zemalja iznad Jugoslavije 1999. godine nego drugi izvori za prethodne 24 godine. Zahvaljujući svedočenju pilota USAF-a, pukovnika Majka Pe[...]
Политика, 3. 4. 2023, Министарство одбране: Архива НДХ мора да остане у Србији
Војни архив чува архивску грађу фонда Независне Државе Хрватске у 555 кутија за које постоје сумарни и аналитички инвентар
Оригинална архивска грађа Независне Државе Хрватске мора да остане у поседу Србије, а копије могу бити издате у складу са договорима Владе Републике Србије и у складу са безбедносним процедурама и интересима, став је Министарства одбране који је „Политика” добила поводом захтева Загреба да се преко Комисије за сукцесију Хрватској врати оригинална грађа која се односи на усташки режим Анте Павелића.
У Министарству одбране подсећају да је влада 1. априла 2010. године ф[...]
СРНА, 26.12.2016. Владика Хризостом: Заборав – велика опасност за Србе
ДОБОЈ, 26. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом рекао је у Добоју на отварању изложбе фотографија и докумената добојског логора у оквиру обиљежавања 100 година од интернације Срба у овај логор, да је заборав велика "болест" и опасност за српски народ.
Владика Хризостом навео је да је вечерашња изложба у Регионалном музеју важна да би се освјежила култура сјећања на све невине жртве добојског логора и да се одговарајућом документацијом отргне од заборава чињеница да је у Добоју направљен први концентрациони логор у Европи у 20. вијеку.
Владика је [...]
Стање ствари, Печат, 30.10.2021, Мира Радојевић: Зло Јасеновца и његова дубока веза с временом у коме живимо
Број жртава много је пута и са различитих страна оспораван, да би у савременом добу био проглашен за мит, чије се порекло нетачно и често приписује „српским националистима“
Убијање историје
авност у Србији је последњих месеци суочена с мноштвом информација из новинских и других текстова, као и из телевизијских емисија посвећених злогласном концентрационом логору Јасеновац, с нагласком на покушај утврђивања броја његових жртава и оштро супротстављена тумачења завађених учесника ове захуктале дискусије.
Недовољно упућени читалац или гледалац телевизије може бити изненађен како обновљеним ин[...]
Погледи, Српске новине, 27.12.2019, Како су комунисти, у сарадњи са Албанцима, 1942. убили преко 500 Срба у Метохији
Месни одбор Комунистичке партије Гњилане направио је списак од 500 до 1.000 Срба који су били њихови углавном потенцијални непријатељи. Списак је предат албанској фашистичкој милицији, са којом су комунисти били у контакту. Већина ових Срба је страдала
Мој деда по оцу, Благоје Јовић (1911-1990, Коретиште код Гњилана), био је жандарм од 1937. до 1941. године. Био је заклети монархиста и следбеник идеја и борбе војске Драгољуба Михаиловића. Познавао је лично капетана Драгутина Лазића.
Један од првих сусрета мог деде и капетана Лазића био је септембара 1942. године, када је капетан Лазић ка[...]
