За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 28. 3. 2024, Милан Шкулић: Српска национална част у време револуције
Специјални суд за суђење за злочине и преступе против српске националне части преко својих одељења на целокупној територији Србије судио је људима који су за време непријатељске окупације учинили злочин или преступ против српске националне части. Чинили су га обични грађани, радници, сељаци, официри, али и тзв. поштена интелигенција тог…
РТ Балкан, Вечерње новости, 28. 3. 2024, Анте Павелић код Степана Бандере: ’За дом спремни‘ у Кијеву
Мемоари усташког злочинца објављени су у извачкој кући која се налази у улици украјинског нацисте Један је сањао Украјину очишћену од Руса, Пољака и Јевреја, а други је маштао о Хрватској у којој нема Срба. Украјински колаборациониста Степан Бандера и усташки поглавник Анте Павелић не само да су везани злочиначком…
ИСКРА, 27. 3. 2024, Владимир Умељић: Србоцид хрватске државе 1941-1945. Опраштање? Измирење?
„Политика” је 6. новембра 1998, бр. 30547, год. XCV, поводом гостовања „Црвене звезде” y Загребу на кошаркашкој утакмици против „Цибоне”, објавила ову фотографију са трибина у главном граду Хрватске. А како искуство потврђује, једна слика каже више од хиљаду речи. Поклич „Србе у Јасеновац“ је не по први пут, али…
СПЦ, 26. 3. 2024, Научни скуп „Косово и Метохија – историја и културно наслеђе“
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је 26. марта 2024. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду научни скуп, који су под називом Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe, организовали Информативна служба Српске Православне Цркве и Матица српска. Поздрављајући присутне архијереје, министре, представнике најзначајних установа друштва…
Политика, 26. 3. 2024, Сећање на Бранка Ћопића
Бивши новинар „Студија Б“ Момчило Срећковић Моци као сведок самоубиства великог писца испричао је својевремено за „Магазин“ шта се дешавало тог кобног 26. марта 1984 године Момчило Срећковић Моци, некадашњи новинар „Студија Б“ који је преминуо пре две године у свом родном Забрежју код Обреновца, био је добар познавалац великог…
Политика, Вечерње новости, 25-26. 3. 2024, Четврт века од погибије пилота Ђурића и Радосављевића
Први је у „орлу” настрадао командант ескадриле „Тигрови”, а сутрадан и његов колега у кокпиту „мига 29” Пре четврт века, на данашњи дан, био је трећи дан НАТО агресије на СР Југославију. Цела територија Србије и Црне Горе била је под ударима крстарећих ракета испаљених са бродова или бомбардера далеко…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 2. 10. 2023, На стратиштима у Бихаћу усташе убиле 384 студента и ђака
На стратиштима у Бихаћу почињена су свирепа убиства Срба у Независној Држави Хрватској, а један податак о жртвама рата у том мјесту од 1941. до 1945. године говори да су убијена 384 студента и ђака, изјавио је парох бихаћки Славиша Милиновић.
Милиновић је рекао да је много српске дјеце из Бихаћа страдало од усташа, али да тачан број није уписан.
Он је истакао да су дјеца убијана на најсвирепије начине - клањем, стријељањем, бацањем у јаме, пребијањем и одсијецањем дијелова тијела.
- Један податак који говори о жртвама рата у Бихаћу 1941-1945 каже да су 384 студента и ђака страдала, до[...]
Политика, 23.4.2021, Још има тајни о атентату у Марсељу
Иако се наизглед о нападу на краља Александра све зна – детаљи о организацији, учесницима завере, протоколарној пратњи, страдалима – заплењено оружје атентатора предато српским органима, 1944. године нетрагом је нестало из Војног музеја.
Челници хрватске усташке емиграције и бугарске терористичке организације ВМРО су у римском хотелу „Континентал”, августа 1934. године, донели одлуку да се изврши атентат на краља Александра Карађорђевића. За време извршења атентата одређена је његова посета Француској у октобру, а за непосредне извршиоце изабрани су Величко Керин, алијас Владо Чернозимски, [...]
Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 22. 5. 2023, Миливоје Иванишевић: Дићи наш српски глас до неба...
Господин АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ
Председник Републике Србије
Београд
Поштовани господине председниче,
Као вишедеценијски истраживач српских страдања у 20. веку желим мирне савести да српској јавности са великим задовољством изјавим, и ако треба докажем, да после краља Александра Карађорђевића, скоро цео век, ни српски народ, ни српска држава, нисмо имали личност која је толико пажње посветила националним жртвама и неговању успомена на њихова дела и страдања.
Зато се надам да ово о чему Вас обавештавам више нећу морати да и наредних година понављам и убеђујем надлежне да тим поводом свој ср[...]
Вечерње новости, 24.6.2018, У част Великог рата - Синуће слике са тавана
Општина Нова Варош и Народни музеј из Ужица припремају изложбу. Позив грађанима да уступе своје сакривено породично благо
РАТНИЦИ у гуњевима и шајкачама, са ордењем на грудима за подвиге и ране или обележени тракама на рукаву у заробљеничким логорима Европе - мотриће на потомке са паноа одељења ужичког Музеја у Новој Вароши. Цео век после Солуна трећепозивци, регрути, добровољци у прекобројним пуковима и старовлашке комите подсећаће поколења на време смрти, албанску голготу и васкрс Српске војске.
Пожутеле слике из скривница на таванима и у дрвеним сандуцима, као и записи у архивама, где[...]
ИН4С, 11. 1. 2024, Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу
Једно од најстравичнијих свједочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године.
Овај, до тада госпићки гимназијалац, доспио је у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика).
Свједочење је посебно интересантно јер осим осталог, даје највјернију илустрацију немогућности живота у условима логора Слана у којем се управо преодгајало и спремало младиће за кољачку службу.
Јосо Орешковић:
Још као ђак госпићке гимназије ступио сам 1939. [...]
