За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 15. 2. 20204, СПЦ у Хрватској после 1945: Богохуљење комуниста у Крајини
Епископ Дамаскин (Грданички), дипломац београдске Богословије и Музичке школе, као и петроградске Духовне академије, с титулом доктора филозофије стеченом у швајцарском Фрајбургу, помало интровертни интелектуалац, половином 1947. године долази у главни град НР Хрватске, у столицу митрополита загребачког Српске Православне Цркве (СПЦ), шест година након што је усташка власт ухапсила,…
Глас Српске, 15. 2. 2024, ’Гаравице‘ изазвале огромну пажњу, због истине о којој се ћутало
Документарни филм “Гаравице”, који говори о усташким злочинима над српским народом у Бихаћу и околним крајевима, напунио је сале широм Српске и подсјетио да истина о којој се дуго ћутало никада не смије бити заборављена. Пројекат на којем је оснивач и предсједник фондације “Заборављени коријени” Драган Радовић радио скоро три…
Вечерње новости, 14. 2. 2024, Од мајке још чувам дописнице из логора: Потресна исповест Живка, једног од ’Дианине деце‘
Живка (Иванчевића) је 13. децембра 1942. из Завода за глувонему децу у Загребу, као српско ратно сироче, преузела Марија Зеленбрз. Пре тога прошао је кроз логоре у Старој Градишки и Сиску. О свом пореклу до скоро није знао ништа, осим да се зове Живко. Када је преузет, око врата је…
РТ Балкан, 14. 2. 2024, Косовски апсурди: Иконе и свеци православни, црква – римокатоличка
Процес „фалсификовања и брисања једне цивилизације“ наставља се у селима око Зубиног Потока После дугих векова у којима је била српска, православна богомоља и светиња, црква Свете Ане у селу Горњи Стрмац код Зубиног Потока преко ноћи постала је – римокатоличка! Министарство културе у влади тзв. Косова ставило је крајем…
e-Veritas, Jutarnji list, 14. 02. 2024, Troskot u Saboru: ‘Zgrožen sam zvjerstvom u Lici. Bagerima ulaze u groblja zbog projekta koji nema smisla. Kome je to palo na pamet?!‘ [Мапа]
(…) Troskot: Zgrožen sam viđenim na Kosinjskom polju Zvonimir Troskot (Most) izjavio je kako je „zgrožen“ onim što je ovaj vikend vidio na Kosinjskom polju. „U 21. stoljeću radimo egzodus ljudima, takvo zvjerstvo nisam imao prilike gledati ni u jednoj drugoj državi“, rekao je i naveo da se ljude prisiljava…
Глас Српске, 14. 2. 2024, Злочин без казне, 31 година од стравичног злочина над Србима у Чајничу
На данашњи дан прије 31 године, припадници тзв. АРБиХ из Горажда, напали су незастићена села у општини Чајниче. Тада су убијена 24 српска цивила, најмлађа жртва био је 13 годишњи Жељко Машић. Напад је изведен с леђа, територије Црне Горе. Према ријечима преживјелих мјештана у злочину над Србима учествовали су…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 18.4.2016, Гацко: Отворена књига са 382 имена
У Гацку је освештан централни споменик српским жртвама с подручја Коњица
ГАЦКО - У присуству великог броја некадашњих становника општине Коњиц, у порти старе Цркве Свете Тројице у Гацку освештан је централни споменик српским жртвама с подручја коњичке општине, настрадалим у последњем одбрамбено-отаџбинском рату.
На споменику који је у облику отворене књиге, уклесана су имена 382 предратна становника Коњица, међу којима је било и деце од пет и старица од 90 година. Овај знамен страдалим коњичким Србима, који је изграђен добровољним прилозима прогнаних и избеглих Срба из ове општине, откри[...]
Политика, 27. 2. 2024, Обележено 107 година од Топличког устанка
Био је то једини устанак у некој држави окупираној од централних сила током Великог рата, трајао је непуних месец дана
Прокупље, Куршумлија – Низом културних манифестација у Прокупљу и Куршумлији обележено је 107 година од Топличког устанка, народне буне против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата. Државна церемонија у Прокупљу одржана је код споменика Топличанима палим у ратовима 1912–1918 и жртвама у народном устанку 1917. године. У Куршумлији је обележавање одржано у селу Мачковац, где је 26. фебруара 1917. године започела битка која је прерасла у устанак, а дв[...]
Хронограф.нет, 24. 11. 2018, Витали Жучни: Дража Михаиловић против Јосипа Броза 1914.
У новембру 1914, 42. хрватска домобранска дивизија КуК „казнене експедиције“ наступа од Мионице преко Горње Топлице ка комуникацији Лајковац – Љиг, са намером да је стави под контролу. О тој намери хрватски војни историчар Славко Павичић пише: „Дан прије продро је сатник Матија Мурковић од 25. домобранске, са својом бојном (батаљон) и са своја два горска (брдска) топа далеко напријед пред борбену црту и заузео Баћиновац“.
Сатник (капетан) Матија Мурковић био је најбољи борац сабљом у читавој аустро-угарској војсци, и као врстан мачевалац, на армијским такмичењима редовно је освајао прва места[...]
Вечерње новости, 11.11.2019, У пет бунара у најстрашнијим мукама скончало више од 1.360 Срба: Славонци не заборављају злочин војника НДХ
Жртве ексхумиране и сахрањене тек по завршетку Другог светског рата, 1946. године
ГОЛИ до појаса, усташе су целог дана бацале жене, децу и старце у бунаре, затрпавале их опекама, земљом и бетоном. У пет бунара у славонском селу Слобоштина у најстрашнијим мукама скончало је више од 1.360 Срба.
Овај монструозни усташки злочин догодио се 16. августа 1942. године надомак Славонске Пожеге у Хрватској, када су војници НДХ под командом злогласног Макса Лубурића убили 1.368 голоруких Срба из славонских села Црљенци, Дежевци, Копривна, Кујник, Пасиковци, Подсреће, Расна, Слобоштина, али и несрећн[...]
![Вечерње новости, 26. 11. 2024, У БАЗИ 35.000 СТРАДАЛИХ СРБА: Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих у Републици Српској направио највећу архиву о жртвама [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23317-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 26. 11. 2024, У БАЗИ 35.000 СТРАДАЛИХ СРБА: Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих у Републици Српској направио највећу архиву о жртвама [Мапа]
ТОКОМ рата деведесетих на територији БиХ, према попису који је сачинио Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Републике Српске, страдало је 35.042 Срба, као и несрба који су били пројугословенски опредељени и остали уз Србе. Од тога њих 3.460 су биле жене и 504 деца.
Како је за Новости потврдио директор Центра Виктор Нуждић, који је промовисао издавачку делатност ове институције у Народној библиотеци у Београду, као гост Музеја жртава геноцида, око 1.600 особа и даље се води као нестало, а за злочине почињене на Србима једва да је неко одговарао.
- Не умањујемо нич[...]
