За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стање ствари, 15. 1. 2024, Нека се никада не заборави храброст и пркос за сада посљедњег банијског хајдука Живка Кораћа
Дана 29. октобра 1957. године, у селу Велики Шушњар подно планине Зринска гора код Петриње у срцу Баније, од оца Милана и мајке Руже, рођен је непобједиви и бесмртни херој Живко Кораћ. Одмах по почетку рата 1991. године, Живко се одазвао позиву и ступио у одбрану српског народа. Током рата…
Спутњик, 14. 1. 2024, Подвизи Белих Руса на Косову – и данас у великој борби заједно са Србима
Градили су путеве и пруге, предавали у школама, оплеменили Призренску богословију, молили за цео свет у Дечанима. Радили су у рудницима, женили су Српкиње. Често удовице, њихову децу волели као своју. Деца и унуци „белих“ Руса и данас живе на Косову и Метохији. Њихова жива сећања Радмила Тодић Вулићевић преточила…
РТ Балкан, 14. 1. 2024, На данашњи дан 1942: Крвава литургија у Драксенићу: Годишњица покоља у српском селу испод Козаре [Мапа]
Пуне две деценије из овог и околних села није било ни једног регрута; жене и деца у цркви убијани ножевима, маљевима, војничким ашовима, несрећне девојке силоване на часној трпези У селу Драксенић крај Козарске Дубице данас је Светом Литургијом и парастосом обележена 82. годишњица покоља 208 Срба које су на…
Вечерње новости, 13. 8. 2014, Василија Вукотић, јунакиња Мојковачке битке [из Архиве]
Василија Вукотић, ћерка славног сердар Јанка, прославила се као болничарка и ратница, завршила Руски институт и говорила неколико страних језика. Храбра, скромна, лепа и посвећена слободи српског народа. Таква је била Василија Вукотић, кћерка чувеног сердар Јанка, једна од жена јунакиња Првог светског рата. С обзиром на то да му…
Искра, 9. 3. 2022, Владимир Умељић: Ноћ када је горела Богородица Љевишка… и моја немачка пријатељица Клаудија [из Архиве]
Косметски Албанци су од 17-19. марта 2004. дословце пред очима својих гласно ћутећих ментора, тешко наоружаних западних „чувара тј. гаранта реда и мира“ (и – како кажу – хришћана), извршили још један страхотни погром над аутохтоним Србима на њиховој окупираној Светој земљи, Косову и Метохији. Према подацима УНМИК-а, око 60.000… Јадовно `41, 11. 1. 2024, Сандра Благић: Логор Крушчица, данас мјесто зарасло у коров, купину и шибље [Мапа]
Недалеко од општине Витез, код Травника, налази се село Крушчица. Скривенa од главног магистралног пута, без икаквих путоказа и обиљежја, стоји Црна кућа. Срамота за Босну и Херцеговину да крије велики злочин. Мјесто зарасло у коров, купину, разно шибље. Унакажена Црна кућа. Као из хорор филмова излијећу слијепи мишеви а…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, Срна, 9. 9. 2024, Снимљено свједочанство о погинулом борцу ВРС, добровољцу из Куманова
Фондација "Визуелни архив српског страдања" снимила је емисију о Горану Николићу, погинулом борцу Војске Републике Српске, првом добровољцу из данашње Сјеверне Македоније, који је 1991. године дошао из Куманова да брани српски народ и Републику Српску.
О Горановом животу свједоче његове три сестре - Слађана, Светлана и Фросина, које су први пут заједно оставиле трајно свједочанство о животу и херојству свог јединог брата, саопштено је из Фондације.
Горан Николић прикључио се Првом батаљону Војне полиције Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске.
Николић је у 22. години погинуо [...]
Вечерње новости, 17. 5. 2023, Живко некад стави плочицу са бројем 1128: Са списка Диане Будисављевић он је први идентификован - усвојили га Хрвати
ЖИВКО Зеленбрз прва је потврђена особа чије се име налази на списку српских малишана које је Диана Будисављевић спасла из усташких логора у Хрватској и преузела 1942. у Заводу за глухонијему дјецу у Загребу. Неки од њих били су у врло лошем стању и убрзо преминули, друге је преузео Каритас, а трећи су дати хрватским породицама на усвајање. Таква је била и Живкова судбина.
У време када је преузет из логора, дечак је имао пет година. Данас је виталан осамдесетшестогодишњак и живи у Загребу. Екипа београдског Музеја жртава геноцида, који је и пронашао списак са именима 5.631 "Дианиног детета", д[...]
Глас Српске, 3.10.2021, Дарко Момић: Јунаштво се зове Милан Тепић
Мајор Југословенске народне армије Милан Тепић посљедњи је народни херој бивше СФРЈ и без обзира на то што институционално можда и нема статус какав заслужује ни у Србији, ни у Српској, он се својим чином уписао у историју, уткао у колективну свијест српског народа и постао дио његове слободарске традиције.
Бирајући смрт умјесто предаје и кршења заклетве, мајор Тепић је дао примјер херојства и официрске части, због чега заслужује поштовање и оних који су га сматрали непријатељем. Нажалост, званични Загреб ни три деценије послије погибије мајора Тепића не дозвољава да се његови посмртни оста[...]
Политика, 12.5.2016, Ниш: „Наранџасте убице” враћале су се на место злочина
НИШКА СЕЋАЊА НА МАЈСКЕ ДАНЕ ПОД БОМБАМА 1999.
За пола сата на Ниш бачено преко 2.000 касетних бомби, које су сејале смрт близу зграде универзитета, поред аутобуске станице, на највећој градској пијаци, на паркингу Клиничког центра – местима где се по правилу окупља највише људи
Ниш – Већ неколико дана Нишлије евоцирају сећања на погинуле суграђане током НАТО бомбардовања СР Југославије и Србије пре 17 година. Први пут на Ниш су авиони северне алијансе бацали, свим ратним и мирнодопским конвенцијама, забрањене за употребу касетне бомбе 7. маја 1999. У периоду од 11 до 11.30 часова на це[...]
![Спутњик, 11. 11. 2023, Драган Крсмановић: Од свих чланица Антанте, само Србија има право да 11. новембар обележава као Дан победе [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17488-350x200-no.jpg)
Спутњик, 11. 11. 2023, Драган Крсмановић: Од свих чланица Антанте, само Србија има право да 11. новембар обележава као Дан победе [Видео]
Ударац које су Централне силе примиле на Солунском фронту био је кључан да би се 11. новембар догодио. Срби су тада одиграли одлучујућу улогу на светској позорници. Од свих држава чланица Антанте, једино Србија има право да тај датум обележава као Дан победе, сматрa војни историчар, пуковник Драган Крсмановић.
Дан примирја, 11. новембар, спада међу најважније датуме у светској историји. На тај дан 1918, Немачка је пред представницима сила Антанте у Компијењу, потписала примирје, које означило њену фактичку капитулацију у I светском рату. Тај дан означава комплетан слом старе светске хијерархи[...]
