За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Агенције, 16. 3. 2024, Двије деценије од погрома над Србима на Косову и Метохији
Прије 20 година, 17. и 18. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром у коме је 16 Срба убијено, на стотине повријеђено, 4.000 протјерано, а уништено је више од 1.000 кућа, цркава, манастира, светиња. Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом,…
Глас Српске, Танјуг, 15. 3. 2024, Богородица Љевишка уништена у мартовском погрому, данас је делимично функционалнa
Црква Богородице Љевишке у Призрену, симбол вјековног трајања и једна од најљепших православних светиња, а која је уништена у мартовском погрому, дјелимично је обновљена и отворена за малобројне вјернике. Црква Богородице Љевишке у Призрену подигнута почетком 14. вијека током своје историје тешко је страдала – у 18. вијеку претворена је…
ИН4С, 14. 3. 2024, Глас Црногорца 1913: Из проливене крви храбрих синова Црне Горе и Србије никнуће слобода земље српске
Глас Црногорца 1913. године објавио је текст у ком се истиче незадовољство српског народа европском политиком и инсистирању великих сила на, како је објављено у истом броју, стварању албанске државе на штету Срба. У тексту је наглашено да је Црна Гора српска земља, а да српска крв у ослобађању Скадра…
РТ Балкан, 14. 3. 2024, Срби на северу КиМ огорчени због уклањања ћириличних табли: Нови удар на опстанак
„Албанске табле без ћирилице постављене на северу су експлицитно насиље које се шири из Приштине и требало би јасно да покажу да је албанизација других процес и нова реалност“, каже Живојин Ракочевић Као пушчано зрно по сред срца пукла је данас међу Србима на северу Ко сова и Метохије вест…
Спутњик, Танјуг, 14. 3. 2024, Потписан споразум о обједињавању материјала о српским жртвама у бившој СФРЈ – Укупно страдало више од 50.000 Срба
Председник Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ Верица Томановић, председник Удружења страдалих Срба из Хрватске Суза Драгана Ђукић и директор фондације „Визуелни архив српског страдања“ из Бања Луке Денис Бојић потписали су Оквирни споразум за спровођење националног пројекта за српски народ на подручју бивше СФРЈ, Пројекат укључује бомбардовање…
Глас Српске, СРНА, 14. 3. 2024, Опстали у рату, страдали у миру: 28 година од егзодуса сарајевских Срба
Прошло је 28 година од егзодуса сарајевских Срба који су морали да напусте своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа. У марту 1996. године исписане су бројне појединачне трагедије локалног становништва, због чега је Дејтонски мировни споразум за сарајевске Србе асоцијација на највеће послијератно…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 19. 9. 2023, Поље смрти на Јагодњи: На Мачковом камену од 19. до 21. септембра 1914. вођен најкрвавији бој Великог рата
ГАЗЕЋИ преко три реда лешева српских и аустроугарских војника изгинулих од 19. до 21. септембра 1914. на врху Мачков камен планине Јагодње бечки командант је јавио штабу да се офанзива не може наставити јер су њихови преживели војници потпуно растројени.
На таласастој висоравни површине 500 квадратних метара избројано је више од 2.000 лешева, око 800 српских и више од 1.200 аустроугарских. Историја каже да је битка за Мачков камен најкрвавија у Великом рату, по броју погинулих на малом простору. Највеће жртве међу Србима поднела је Дунавска дивизија.
На том крвавом планинском врху се сло[...]
Предраг Р. Драгић Кијук: Jасеновац у светлу анатомије политичке похоте
а и у нашем времену, окруњеном глобалистичком идеологијом америчког и европског политиканства, има новинара који не пате од моралне лености и који чувају достојанство своје струке, сведочи и књига Биљане Живковић. Конципирана од текстова који су сведочанство како политичке патологије, тако и масовне социопатске помаме, књига „Јасеновац и сребренички мит“ се претворила у анатомију савремене изопачене друштвене збиље, са једне, и моралну хрестоматију, са друге стране.
1.
о и зашто прећуткује Јасеновац и форсира сребренички мит јасно је после увида у шест текстова ове потресне сторије о српском[...]
НСПМ, 25. 6. 2012, Будачки процес - отрежњујуће поруке историје
Приказ књиге др Момчила Диклића Како су страдали визионари судбине Срба у Хрватској – Будачки процес, Институт за Европске студије – Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2011. године
лавно одређење савремене Европе јесте став да је у њеним темељима антифашизам, као основна вредносна матрица њеног постојања и функционисања. Европске интеграције су и израсле као последица уверења да се у Европи мора одржати мир и спречити могућност да се јаве покрети који би били засновани на идеологији расизма, ксенофобије и нетолеранције. Зато није случајно што се виталност антифашизма узима као једна од гл[...]
![Palelive, Средњошколски центар Фоча, СРНА, 24. 12. 2024, Приказан документарац о партизанском злочину на Миљевини [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24150-350x200-no.jpg)
Palelive, Средњошколски центар Фоча, СРНА, 24. 12. 2024, Приказан документарац о партизанском злочину на Миљевини [Видео]
На Филозофском факултету на Палама вечерас је приказан документарни филм "Понор - право на сјећање" о партизанском злочину над припадницима Југословенске војске у отаџбини на простору Миљевине код Фоче 1945. године, а аутори остварења - професори и ученици фочанског Средњошколског центра поручили су да војници заслужују право на сјећање и истину.
Фочански средњошколци снимали су годину дана документарни филм назван по једној од јама у коју су партизани бацали заробљене војнике. Сценарио и режију потписују професори српског језика Бранка Грујичић и историје Рајка Голијанин.
Грујичићева је[...]
РТС, 6.4.2018, Годишњица бомбардовања Београда у Другом светском рату
Пре тачно 77 година, небо изнад Београда прекрили су авиони нацистичке Немачке. У четири налета, 484 немачка бомбардера засула су престоницу краљевине Југославије са 440 тона бомби.
Тог првог дана рата извршен је и културни геноцид над једним народом, разорена је Народна библиотека, а изгорело је 350.000 књига.
Историја је показала да су те књиге, са личном библиотеком Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, могле бити спасене. Неколико дана пре бомбардовања пред Библиотеку су довезена два камиона песка.
Одлуку да се Београд разори 27. марта донео је лично Адолф Хитлер, разјаре[...]
