За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 27. 12. 2023, Митра Рељић: Праштај светла самотнице!
Боли ли помесну Цркву кад јој насилно и обноћ промене њен исконски и столећима крепљени идентитет? И те како, јер као што верни народ кроз литургијско сабрање постаје Црква Христова, тако и Црква упија верујуће биће баш оног народа који сабире, почиње на њега да личи. Потраје ли њено отуђење,…
РТ Балкан, 27. 12. 2023, Опасна тактика: На КиМ тренутно не пале и не руше српске цркве, сада их проглашавају за „католичке“
„Ми се налазимо пред опасним процесом брисања и фалсификовања једне цивилизације“, каже Живојин Ракочевић, новинар и књижевник из Грачанице Непуне две деценије после мартовског погрома када је широм Косова и Метохије запаљено и разорено 35 цркава и манастира, пре тога и после тога још више од 120, стање на Косову…
РТ Балкан, 27. 12. 2023, Диогенис Валаванидис: Улога Ватикана у креирању глобалне политике
Света столица је de facto признала независност ”Косова”, али то није званично објављено искључиво ради остављања отворених врата за вођење екуменског дијалога са СПЦ Ватикан или Света столица је једно од најзанимљивијих, најинтригантнијих и најконтроверзнијих места на свету, са популацијом од само неколико хиљада људи која је чини и најмањом…
Kosovo Online, 26. 12. 2023, Министарство културе Косова и цркву у Горњем Стрмцу ставило под заштиту [Twitter]
Министарство културе у Влади Косова ставило је и цркву у Горњем Стрмцу под заштиту, што се види у документу у који је Косово онлајн имао увид. Поједини медији на албанском су раније објавили да је у питању римокатоличка црква, иако се на снимцима унутар храма виде само иконе српских…
Политика, 25. 12. 2023, Приштина српску цркву из 14. века прогласила римокатоличком [ФБ]
Црква је под именом „католичка црква у Горњем Винарцу“ код Митровице увршћена у списак „споменика под заштитом Министарства културе у Приштини” ГРАЧАНИЦА – Министарство културе привремених приштинских институција је, у својој кампањи присвајања материјалне и духовне баштине СПЦ, започело наводну „обнову“ православне цркве у селу Горње Винарце, седам километара од…
Глас Српске, СРНА, 25. 12. 2023, Сјећање на страдање Срба у добојском логору
У Добоју ће у сриједу, 27. децембра, бити одржана свечана академија поводом 108 година од страдања 45.791 Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата. То је био први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, чије страдалнике је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио новомученицима…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, Срна, 30. 12. 2024, Осамдесет година од усташких злочина у Рашкој Гори и Раштанима
На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звjерски начин убиле 117 српских цивила, међу коjима jе био и велики броj дjеце.
Приjе осам деценија, око 5.00 часова уjутро Хрвати из Деветог усташког здруга, коjи су били углавном из околних мjеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дjеце у колиjевци до немоћних стараца
У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побиjене 25. децембра 1944. године.
Са жртвама из[...]
Вечерње новости, 30.11.2018, Операција Копаоник, стравична сведочанства о рату
Горан Минић документовао сведочанства о страдању више од 300 људи у Кривој реци код Бруса 1942. године. Тело мртве мајке сакрило дете. У ваздух дигли цркву са 70 мештана
ДВА дана и две ноћи сисао сам мртву мајку. Имао сам само шест месеци тог октобра 1942. године. Причала ми је то моја баба, која ме је и нашла међу педесет убијених људи. Неким случајем остао сам жив, прекривен лешевима. Сачувало ме је тело мртве мајке - сведочење је Ратомира Николића (76), који је преживео погром у Кривој Реци надомак Копаоника.
Николићево сведочење само је једно од многих које је сакупио и недавно објавио п[...]
Вечерње новости, 14. 3. 2014, Рехабилитован професор Радослав Грујић
Виши суд у Београду рехабилитовао великана науке и патриоту др Радослава Грујића. Нема никакве кривице професора Грујића. Све је учињено из идеолошких и политичких разлога, закључио судија
ИСТОРИЈСКОМ пресудом коју је донео Предраг Васић, судија Вишег суда у Београду, у петак је у Палати правде рехабилитован протојереј СПЦ и академик проф. др Радослав Грујић, великан српске науке, хуманиста и патриота. Њега је 1945. идеолошки Суд части Београдског универитета избацио с посла, затим је одлуком „Одбора 4. насеља НО 1. Рејона“ др Грујић „лишен српске националне части“, а „Државна комисија за утв[...]
РТ Балкан, 1. 7. 2023, Дан кад је Брано остао без мајке, оца и јединог брата: РТ Балкан на помену Србима у Подрињу
Подриње, оно је долина српске боли и патње, страдалнички простор српског народа и у Првом и Другом светском рату
С почетка јула, кад уз и низ Дрину почну да се ређају тужне, страшне годишњице злочина и покоља, накупи се у народу туга, крену сузе и крену сећања на крв, на зла времена, на побијену дечицу, на њихове недосањане снове, на неосуђене злочине и злочинце... И свије се та туга низ и уз Дрину и загосподари срцима, увуче се у душу и све претвори у неми грч, у јаук, и српске мајке боле њихове ране...
На гробље у Братунцу поново је данас дошао Брано Вучетић да обиђе најмилије. На гробљу м[...]
![Вечерње новости, 9. 4. 2015, Саво Греговић: Погибија Павла Ђуришића и 120 официра у Јасеновцу 21. априла 1945. [из Архиве] - На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27584-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 9. 4. 2015, Саво Греговић: Погибија Павла Ђуришића и 120 официра у Јасеновцу 21. априла 1945. [из Архиве] - На данашњи дан
Павла Ђуришића, Драгишу Васића, Захарија Остојића и Петра Баћевића усташе су зверски умориле. Секула Дрљевић је четнике предао злогласном усташком попу Филиповићу
Пролећа 1945. године креће велика група црногорских и херцеговачких четника заједно с великим бројем избеглица пут Словеније, како би нашли уточиште, након што је било извесно да ће комунистички поредак завладати Југославијом.
У ноћи 4. на 5. април 1945. дошло је до изненадног усташког напада код села Долина. У нападу су коришћени и тенкови. Четници су пружали жилав отпор. Положај Ђуришићеве групе се додатно погоршао 6. априла када[...]
