За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, РТ Балкан, Tанјуг, 30. 5. 2024, Хронологија НАТО злочина: 30. мај – ракетиран Варварин, погинуло 10 цивила
На данашњи дан током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију бомбардован је мост преко Велике Мораве у Варварину. Погинуло је 10, а тешко рањено 17 мјештана те варошице. Била је Света Тројица, вашар и пијачни дан. Нешто после 13 часова НАТО бомбардери у првом налету срушили су мост преко Велике…
Политика, 27. 5. 2018. Последња зора писца „Утопљених душа” – На данашњи дан – Владислав Петковић Дис, 30. 5. 1917. [из Архиве] Мапа
Упорним и дугим истраживањем, историчар Мирко Дрманац коначно утврдио тачан дан, време и околности под којима је песник Владислав Петковић Дис скончао у Јонском мору Песник Владислав Петковић Дис утопио се 30. маја 1917. у шест сати ујутро, после напада аустроугарске подморнице У-4 на наоружани француски транспортни пароброд „Италија” у… РТ Баклан, 29. 5. 2024, Ватикан и Косово: Илири, мајка Тереза и Срби окупатори
Призренско-приштинска бискупија основана је одлуком Свете столице 2018, али на сајту римокатоличке цркве на КиМ тврди се да Албанци католици на овој територији живе од апостолских времена, а да су Срби градњом Пећке патријаршије „окупирали западно Косово“ Дневни лист „Политика“ износи неосноване оптужбе на рачун Аљбина Куртија, „косовског премијера“, пише…
Нови Репортер, 28. 9. 2011, Слободан Дурмановић: Злочини над Србима у Коњицу – сведочење једног инсајдера [из Архиве, Мапа]
Осмог септембра ове године бивши припадник резервног састава СЈБ Коњиц Миралем Мацић признао је у Суду БиХ да је у мају 1992. године, по наредби претпостављених, убио једног српског цивила на подручју Коњица, док је негирао остале тачке оптужнице у којима се терети да је убио још два српска цивила… Portal Novosti, 28. 5. 2024, Ustaški grafiti u Karinu Donjem [Foto]
Na više mjesta u Karinu Donjem pojavili su se grafiti s ustaškim obilježjima i porukama “Ubi Srbina” i “Kolji Srbe” zbog čega je SNV od Grada Benkovca zatražio njihovo uklanjanje Nakon što su na zidu iznad plaže u tzv. Čenićevoj uvali u Karinu Donjem nepoznate osobe ispisale grafite koji šire…
Вечерње новости, 29. 4. 2024, Деца логораши из минулог рата у БиХ стрепе да се страхоте грађанског рата могу поновити данас
УВЕК пред мај, уназад већ 32 године, онима који памте у Босни и који су прошли кроз рат језа се шири телом и умом. Грађански рат беше суров, крвав и као да није завршен 1995. Бар такву атмосферу шире они који су у Босни у тим годинама изгубили сваку људскост… Не заборављамо – Памтимо
Вести, 26. 6. 2021, Цео Генералштаб почива у Оснабрику
Експресно поражена у априлском рату 1941. године, Војска Краљевине Југославије је убрзо капитулирала, а велики број високих официра је послат у заробљеништво хиљаду километара од отаџбине, у Доњу Саксонију, у комплекс војних логора Oflag VI C, у Оснабрику.
Новица Андрејић, председник Црквеног одбора Оснабирк, хроничар живота српске заједнице у овој – територијално највећој, а по броју Срба – најмањој црквеној епархији у Немачкој, објашњава да је пандемија короне покварила планове да се 26. априла достојно обележи осам деценија од доласка српских официра у Оflag VI C.
– У плану је било да[...]
Вечерње новости, 11.10.2017, Бјеловац у зору завили у црно
За убиство 109 Срба 1992. у братуначком селу нико из Орићевих јединица није одговарао. Славки Матић зликовци су зверски усмртили две ћерке и мужа
ДОК је престрављени народ у зору, те страшне 1992. године, бежао из села ка Дрини, Славка Матић трчала је у супротном смеру знајући да су у кући остале њене кћерке Сњежана и Гордана. Није их затекла живе. Ни мужа Радивоја...
Данас, 25 године касније, на кућном прагу, у селу Бјеловац, који су јединице Насера Орића завиле у црно, затичемо Славку. Баш на том месту су јој убили најмилије. И још 109 Срба. За овај монструозни злочин нико никада није [...]
![Политика, 7. 4. 2025, Изложба ’Српско војничко гробље у Алжиру‘ гостује у Голупцу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27374-350x200-no.jpg)
Политика, 7. 4. 2025, Изложба ’Српско војничко гробље у Алжиру‘ гостује у Голупцу [Мапа]
Изложба „Српско војничко гробље у Алжиру” чији је аутор Марко Јелић, представљена 8. априла, у Палати Тврђаве Голубачки град, у Голупцу.
Поставку је у 10.30 часова, отворио амбасадор Народне Демократске Републике Алжир у Србији Фатах Махраз. Изложбу приређују Друштво пријатеља Алжира и Јавно предузеће „Голубачки град – тврђава”.
Алжир и Србија негују пријатељске односе дуже од шест деценија. Алжир је највећа држава Африке, арапског света, и један од најзначајних спољно-политичких и трговинских партнера Србије у Африци. У заједничком наслеђу, посебно место има српско гробље ратника из Пр[...]
![Независне новине, СРНА, 15. 12. 2024, Послије три деценије дочекали да почне суђење за злочине у Јошаници [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23690-350x200-no.jpg)
Независне новине, СРНА, 15. 12. 2024, Послије три деценије дочекали да почне суђење за злочине у Јошаници [Мапа]
Молитвеним сјећањем на страдале српске цивиле и борце и полагањем вијанаца данас су обиљежене 32 године од злочина над 56 свирепо убијених у Јошаници на Никољдан 1992. године, а преживјели су послије три деценије дочекали да починиоцима почне суђење.
На дан када је требало да сломе крсни колач, тада је мучењем и одсијецањем дијелова тијела муслиманска војска из Горажда звјерски масакрирала више стараца, 21 жену и троје дјеце.
Милости нису имали ни за двогодишњу Данку Тановић, Драгану Вишњић од десет година и њеног три године млађег брата Дражена. Најстарија жртва у овом покољу био је дев[...]
Срби на окуп, 14. 7. 2022, Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године
Мештани села Борчане у општини Лепосавић и Срби на северу Космета оспоравају званичну историју и кажу: Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године
У задњих седам година чланови Равногорског покрета на северу КиМ полажу венац на гробове двојице Срба у Борчанима када су 6. јула 1941 године погинули од окупатора, Немаца и шиптарских жандарма и када су Борчанци упалили прву устаничку ватру у Србији и убили више жандарма
– Mи, чланови Равногорског покрета са севера Косова и Метохије, О.О. Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић, пре шест година, отпочели смо[...]
